Posao u namenskoj industriji jedan je od najnebezbednijih jer se u procesu proizvodnje oružja koriste različite zapaljive i opasne materije. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je od 2000. godine do danas poginulo 20 radnika, a povređeno blizu 60. Međutim, sudskog epiloga u većini ovih slučajeva nema, a iako se nesreće u kojima radnici stradaju redovno ponavljaju, nema ni poboljšanja bezbednosnih uslova u ovoj visokorizičnoj industriji.
Poslednja u nizu nesreća desila se sredinom jula u u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva, nakon čega su preminula dva radnika – Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Slučaj je i nakon dva meseca u predistražnoj fazi, a kako je za Insajder potvrdio javni tužilac u Ivanjici koji vodi ovaj slučaj, već dva meseca se čeka izveštaj sudskog veštaka iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra u Beogradu.
Prema istražnim komisijama Ministarstva odbrane, Inspektorata odbrane i Nadzornog odbora „Milan Blagojević – Namenska“, zvanične bezbednosne procedure nisu prekršene, međutim, tu tvrdnju demantuju izjave koje su radnici koji su radili te noći dali policiji.
Prema saznanjima Insajdera, radnici P. J. i B. K. u svojim izjavama navode da je u magacinu u kome se desila nesreća bilo „oko 1.500 do 2.000 kilograma baruta“, iako je predviđeno maksimalno 450 kilograma.
„Poznato mi je da je u to vreme u tom magacinu bilo više nego što je predviđeno da bude baruta i da je, dok sam radio u magacinu, 15-20 minuta pre eksplozije ostalo oko 15.00 do 2.000 kilograma baruta i otpada za preradu, tj. valjanje“, navodi se u jednoj od izjava u koju su novinari Insajdera imali uvid.
Takođe, radnik Nikola Živković koji je bio u smeni kada se nesreća dogodila, tvrdi za Insajder da je prekršen i propis po kome burad u kojima se nalazi barutni otpad mogu da imaju samo 30 kilograma.
„To je najopasniji pogon. Burad moraju da imaju do 30 kilograma, međutim, ti propisi se ne poštuju. Za četiri meseca koliko sam bio na tom pogonu nikada nije bilo toliko kilograma, već ona teže oko 60-70 kilograma. O tome niko ne vodi računa niti evidenciju. Takođe, dokaz da burad nisu mogla da imaju 30 kilograma jeste i to što u tom slučaju ne bi bilo potrebe da dolaze dodatni ljudi da ih iznose“, kaže Živković za Insajder.
Živković je zajedno sa još nekoliko radnika nakon nesreće otišao na bolovanje zbog pretrpljenog šoka, međutim, dva dana kasnije uručen mu je otkaz. Tvrdi da je razlog to što je kritikovao nepravilnosti u fabrici.
„Bio sam u smeni kad se nesreća dogodila. Prvi put sam tada video sprženog čoveka. Nekoliko nas je otišlo na bolovanje nakon toga. Ja sam 29. avgusta otišao na bolovanje, međutim, već 31. mi je uručen otkaz zbog toga što sam navodno tehnološki višak. Kao smanjen obim posla, a nakon što sam ja dobio otkaz počelo je da radi devet novih ljudi“, izjavio je Živković za Insajder.
Novinari Insajdera su rukovodstvu fabrike postavili pitanja koliko radnika je otpušteno i po kom osnovu od 14. jula do danas, kao i koliko je novih angažovano nakon 14. jula. Međutim, odgovor na pitanje nismo dobili, već nam je predočena procedura zapošljavanja i otpuštanja u ovoj fabrici za proizvodnju oružja.
Izveštaji tajni, slučaj u predistražnoj fazi, čeka se veštak
Zaključak tri istražne komisije – Ministarstva odbrane, Inspektorata odbrane i Nadzornog odbora „Milan Blagojević – Namenska“ – jeste da je požar nastao u fazi transporta tehnološkog ostatka između dva skladišta koji se dosad smatrao bezbednim.
Takođe, bezbednosne procedure nisu prekršene, ali je naloženo „preispitivanje svih delova postojećih tehnoloških postupaka uključujući i bezbednosne procedure“, istaklo je Ministarstvo odbrane u odgovoru Insajderu.
Novinari Insajdera su od Ministarstva odbrane tražili izveštaje Nadzornog odbora fabrike koji čine predstavnici države kao vlasnika zajedno s rukovodstvom uz prisustvo sindikata, i koji jednom mesečno razmatra stanje bezbednosti, međutim, taj zahtev je odbijen zbog toga što su, kako ističu u Ministarstvu, svi izveštaji i analize „stepenovani oznakom tajnosti“.
Za sada nije poznato da li je utvrđena individualna kao i odgovornost u okviru kompletne linije rukovođenja u fabrici. U rukovodstvu fabrike „Milan Blagojević“ su odbili da odgovore na konkretna pitanja Insajdera, uz objašnjenje da nemaju pravo da daju bilo kakve izjave po ovom pitanju dok se ne završi istraga tužilaštva.
Istovremeno, javni tužilac u Ivanjici Stefo Milićević potvrdio je za Insajder da istraga stoji jer se već dva meseca čeka izveštaj Miloša Vukadinovića, veštaka iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra u Beogradu.
Javni tužilac je 30. avgusta poslao naredbu za veštačenje kako bi se utvrdile okolnosti i uzroci požara, a prošle nedelje i ponovni zahtev da mu se odgovori na naredbu, međutim, nalaz i mišljenje sudskog veštaka još nije dostavljen.
Milićević je odbio da detaljnije odgovara na pitanja Insajdera o ovom slučaju, ističući da nema ovlašćenja da daje izjave, uputivši nas na službu za odnose za javnošću.
Porodica Milivojević ne želi novac, traži istinu
Porodica nastradalog 25-ogodišnjeg Milomira Milivojevića tvrdi za Insajder da rukovodstvo fabrike u Lučanima odbija da im dostavi izveštaj Komisije o nesreći, ali im umesto toga nudi poslove za članove porodice i novčanu pomoć.
Kako navode, već godinama se u ovoj fabrici porodicama nastradalih radnika nudi finansijska i poslovna pomoć da bi se istina prikrila, a porodice odustale od krivičnog gonjenja nadležnih u fabrici.
Mirjana Milivojević, sestra nastradalog Milomira, kaže za Insajder da sindikat i rukovodstvo fabrike već godinama rade zajedno i prikrivaju istinu o nesrećama. Ona smatra da će kazne i suspenzije dobiti samo obični radnici koji su se suprotstavili direktoru Radošu Milovanoviću koji je još od 1982. godine na čelu ove fabrike.
„Odgovorna lica koja su na tom pogonu i koja su odgovorna za radnike, nisu ni kažnjeni ni suspendovani niti su dobili otkaz, već ljudi koji su se suprostavili direktoru, i rekli sve kako jeste bilo toga dana. Kada se desila nesreća predradnika nije bilo u smeni, a poslovođa nije bio tu na pogonu sa radnicima. Posle nesreće promenili su burad, dali druga odela radnicima i ispraznili magacin. Proizvodnja odlično funkcioniše jer su radnici za njih potrošna roba, a direktor preti otkazima ako neko hoće da progovori,“ kaže za Insajder sestra nedavno nastradalog radnika.
Prema podacima N1 od 1995. godine u fabrici „Milan Blagojević- namenska“ do danas poginulo je 18 radnika. Najveća nesreća desila se 1997. godine kada je stradalo osam radnika, a za šta je Sud u Čačku tek 15 godina kasnije osudio dvojicu rukovodilaca zaštite na radu na 14 i 12 meseci zatvora.
Direktor Radoš Milovanović koji je skoro 35 godina na čelu fabrike oslobođen je krivične odgovornosti.
insajder.rs
