Zakonodavni izazovi

0
50

Retko dobra vest iz domaćeg pravosuđa u poslednje vreme je rešenje Privrednog suda u Beogradu o privremenom uklanjanju sadržaja sa portala koji nosi isto ime i ima skoro identičan dizajn i logo kao Južne vesti.

Piše: Veran Matić

Ovo je jedan od procesa koji je po tužbi Južnih vesti pokrenut protiv vlasnika i odgovornih lica zbog povrede žiga ovog medija iz Niša. Nadam se da će rešenje Privrednog suda biti putokaz i za naredne odluke koje bi sprečile atakovanje na žilavi portal čiji vlasnici i zaposleni ne daju na sebe. O tome svedoči i rezolutan odgovor suosnivača Dragana Petkovića na ideju da bi kredibilni nacionalni mediji mogli da zamene one u lokalu: „Lokalni mediji jesu u teškom stanju, ali njihovu ulogu ne mogu da zamene nacionalni koji izveštavaju o lokalu iz svoje perspektive, ma koliko god oni bili „dobre volje“ kredibilni ili demokratski“.

Iskustvo ANEM-a o značaju lokalnih radio i televizijskih stanica me je naučilo da je Petković u pravu, pogotovo kada ističe da je „nezamenljiva uloga lokalnih medija u mobilisanju lokalne zajednice i kredibilnom izveštavanju“. Znam koliki je značaj niškog City smart radija ili novosadskog Radija 021, čiji portal takođe ima veliku popularnost u konkurenciji 371 trenutno registrovanih medija u Novom Sadu. Tim pre deluju besmisleno napadi na ovu stanicu, kao i na istaknute medijske aktiviste i organizacije iz Vojvodine.

Kao i kod tri bazična medijska zakona, na primeru Zakona o oglašavanju se pokazuje njegova nedosledna primena zbog čega su sve više na udaru mediji čiji se potencijalni prihodi prelivaju ka prikrivenom oglašavanju. Zakon o oglašavanju predviđa primenu na apsolutno sve forme i vidove oglašavanja, odnosno jednako važi za oglašavanje preko tradicionalnih medija, kao i internet oglašavanje. Izostanak reakcije Trgovinske inspekcije i Prekršajnog suda zbog kršenja Zakona o oglašavanju koji predviđa ozbiljne novčane kazne dodatno ohrabruje prekršioce među kojima se ističu influenseri na internetu.

Da Vas podsetimo:  Pogoršan položaj novinara u Srbiji: Pretnje, agresija vlasti i male plate

Nesporno je da društvene mreže sve više zarađuju od novinarskog sadržaja, što Evropska komisija pokušava da izbalansira tako što bi i novinari dobili deo prihoda. U Evropskoj federaciji novinara smatraju da bi predlog Zakona o digitalnim uslugama trebalo da iznese konkretne predloge za rešavanje pomenutog problema kako bi se došlo do pravednije i uravnoteženije preraspodele novca.

Jasno je da se pravna regulative mora prilagođavati izazovima u borbi za što veći broj klikova koja preusmerava prioritete dosadašnjih, isključivo tradicionalnih medija. Ovdašnji medijski ekostitem je na granici pucanja jer je broj medija odavno u neskladu sa drugim parametrima zemalja slične veličine ili broja stanovnika.

U takvim okolnostima, kada postoji veliki broj radio i televizijskih stanica, veoma je značajna uloga Regulatora. Mnogi su odavno izgubili veru u REM tako da skoro niko nije ni primetio da su poslanici za člana Saveta ovog tela ponovo izabrali Radoja Kujovića i to na predlog udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Za člana Saveta, na predlog univerziteta akreditovanih u Srbiji, izabran je Nemanja Tasić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Sada je Savet REM-a konačno kompletiran i može da kazni pružaoce medijskih usluga po osnovu Zakona o elektronskim medijima. Za sada sve i dalje ostaje na merama upozorenja što je očito nedovoljno.

https://www.bezbedninovinari.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime