O ceni nafte se nije ovoliko govorilo još od krize sedamdesetih godina. Ovog puta kontekst je drugačiji: nafta je sve jeftinija, ali to nam se može obiti o glavu, komentariše Henrik Beme, urednik privredne redakcije DW.
Gde god se troše nafta, dizel ili benzin, već sedmicama vlada dobro raspoloženje. Pun rezervoar automobila danas je jeftiniji nego na početku godine, a slično je i sa lož-uljem. Uprkos porezu, koji čini dobar deo maloprodajne cene i tome da cene na pumpama mnogo sporije padaju nego na berzi, naftne kompanije su izračunale da su nemački vozači za gorivo potrošili čak pet milijardi evra manje nego prošle godine. Taj „ušteđeni“ novac troši se na druge stvari – dakle, pozitivno za konjunkturu u zemlji.
I nemački izvoznici imaju razloga za veselje – zbog evra koji pada. To znači da su njihovi proizvodi jeftiniji na svetskom tržištu. Sve to zajedno navodi sve više ekonomskih stručnjaka i instituta da optimistički koriguju svoje prognoze za ekonomski rast sledeće godine. Čeka li Nemačku i čitavu evrozonu dobra 2015. godina?
To se ne bi moglo reći, pogotovo ako cena nafte ostane niska. Već sad su svetska tržišta izuzetno nervozna i to je pokazala žestoka oscilacija vrednosti na berzama proteklih sedmica. Ako cene i dalje budu padale, zona evra bi mogla još dublje da zaglibi u zamku deflacije, kada je novac zapravo vredniji od robe. Drugim rečima, ljudi odlažu velike kupovine, firme svoje investicije – jer bi sve moglo da bude još jeftinije. Zbog smanjene potražnje, cene još više padaju – preti duga faza stagnacije. Primer za to je trenutno Japan, treća ekonomija u svetu.
Kriza u Rusiji
Još jedna opasnost vreba i iz zemalja u kojima se eksploatiše nafta. Ozbiljne turbulencije prete, na primer u Venecueli ili Rusiji, zemljama koje su zavisne od prihoda od nafte još više nego drugi. Kada je reč o Rusiji, mešavina sankcija i pada cena nafte već pokazuje žestoku dejstvo. Nacionalna valuta je u slobodnom padu, iz zemlje se masovno povlači novac, a investitori su izgubili poverenje u privredu te zemlje.
Henrik Beme, DW
Ali grdno se varaju oni koji misle da bi bankrot Putinove Rusije bio bez posledica po Zapad. Čitavo stanje opasno podseća na krizu zemalja u brzom razvoju s kraja devedesetih, kada su MMF i Svetska banka pomogli Rusiji sa mnogo milijardi dolara. Tako nešto bi danas već i iz političkih razloga bilo nemoguće, tim pre što je i tada mnogo od tih milijardi potonulo u mračnim kanalima u Rusiji.
Ako dakle Rusija objavi da je platežno nesposobna, onda će pomenuti stručnjaci svoje lepe prognoze ekonomskog rasta morati ponovo da izračunaju. To važi i za Sjedinjene Države koje su od početka procesa frakinga značajni proizvođač nafte i koje su doprinele prevelikoj ponudi na svetskom tržištu, pa samim time i padu cene. I tu vreba prava opasnost: fraking-koncerni su za finansiranje skupe tehnologije uzeli velike i skupe kredite. Međutim, postoji granica posle koje se takva tehnologija više ne isplati. Ako ove firme bankrotiraju, onda bi moglo doći do sličnog finansijskog sloma kao 2008. godine, koji je izazvan mehurom stambenih kredita u SAD.
I tu nije kraj
Još jedan znak upozorenja: ministar za naftu Saudijske Arabije po prvi put priznaje da se ta naftna super sila mora „pobrinuti“ za svoju dominaciju na tržištu nafte. Ako cena pada, neka pada, drugi mogu biti već na kolenima, a da Saudijci još ništa ne osete… Tako zvuče bojni pokliči.
Bez obzira koliko je lepo što je gorivo jeftino, nije lepo to što se na naše puteve vraćaju žedni monstrumi. Odavno nije bila tolika potražnja za terenskim vozilima kao što je Hamer. Olako zaboravljamo da je nafta sirovina koje je sve manje i da moramo da se pobrinemo za moderne oblike pogona i nove oblike energije.
Zbog svega toga nam ostaje da se nadamo da će se cena nafte naredne godine stabilizovati i napustiti ovu zonu apsurdne jeftinoće. Ako se to ne dogodi – a trenutno ne izgleda da će tako biti – onda je nemir poslednjih sedmica samo blagi nagoveštaj oluja koje nas čekaju sledeće godine.
Henrik Beme
DW
