Zamka zvana „ZSO“ i poruke Briselskog sporazuma

2
112

Približavamo se desetoj godišnjici potpisivanja „Briselskog sporazuma“, a o ovom kratkom dokumentu koji sadrži svega 15 članova, po svemu sudeći i dalje znamo veoma malo. Jedan od razloga za to leži u okolnosti da ga je, i pored toga što je za upoznavanje sa ovim po svemu problematičnim štivom dovoljno pet minuta, pročitao tek neznatan broj ljudi. Drugi je posledica zaglušujuće buke koju srpska vlast i prateća propagandistička mašinerija podižu na svaku kritičku reč koja se odnosi na sadržaj „Briselskog sporazuma“ i iz njega proistekle akte i radnje.

U trenutku kada je mobilisana čitava armija zapadnih diplomata sa zadatkom da privoli prištinske lidere na formiranje „Zajednice srpskih opština“ (u nastavku: ZSO) i otklanjanje poslednje prepreke na putu pune inplementacije „Briselskog sporazuma“, čime na red neminovno dolazi pitanje priznanja lažne države od strane Srbije, važnije je nego ikada podsetiti na suštinu, ali i sam jezik kojim je ovaj dokument napisan.

U „Briselskom sporazumu“, koji je u ime Republike Srbije 19. aprila 2013. potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić, nigde se ne pominje reč Srbija, dok se reč „Kosovo“ pominje 4 puta, „kosovska policija“ 3 puta, „kosovski zakoni“ 2 puta, „pravni sistem Kosova“ jednom (1).

U dokumentu koji nosi naziv „Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu – opšti principi/glavni elementi“ iz avgusta 2015. godine, kojim se operativno razrađuju odredbe Briselskog sporazuma, stvari stoje još gore. Sintagma „u skladu sa zakonima Kosova“ pominje se 7 puta, sama reč Kosovo, van pomenute sintagme 4 puta, pojam centralne vlasti, koji se odnosi na takozvano Kosovo 7 puta, dok se Republika Srbija pominje samo jednom (1), i to u članu 17, koji se odnosi na budžet ZSO i kojim se velikodušno dopušta mogućnost da ona bude finansijski podržana i sredstvima koja dolaze iz Republike Srbije.

Da Vas podsetimo:  Šaka zemlje, ili šaka jada?!

Kada su u pitanju nadležnosti ZSO, one se svode isključivo na: „saradnju i razvoj“ (član 4. „Briselskog sporazuma“), „predstavljene u konsultativnom veću zajednica“ (šta god to bilo) i „monitoring“ (član 6. istog dokumenta). Dakle, ni jedna jedina nadležnost izvršnog karaktera.

U već pomenutom dokumentu „Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu – opšti principi/glavni elementi“, nema ničega osim: „vršenja punog nadzora“ u oblastima lokalne privrede, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog planiranja (član 4, tačke od b do d), sprovođenja, koordinisanja i omogućavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti (član 4, tačka h), promovisanja (član 4, tačka i), procene pružanja javnih usluga (član 4, tačka k), vršenja monitoringa (član 4, tačka l), te predlaganja izmena i dopuna zakona takozvanog Kosova i predstavljanja u organima i telima lažne države (članovi 10. i 12.). Dakle, ni ovde ničega nalik na efektivno vršenje vlasti i mogućnost odlučivanja u stvarima od interesa za pripadnike srpskog naroda.

Držeći se stare i proverene Vukove izreke čiji deo glasi „čitaj kako je napisano“, dolazi se do neminovnog zaključka da se naša vlast praktično nizašta, a pozivajući se sve vreme na propise i zakone takozvanog Kosova (član 11. „Briselskog sporazuma“ i članovi 1, 4, 10, 12, 14, 20. dokumenta „Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu – opšti principi/glavni elementi“) i nadležnosti institucija iste tvorevine (članovi 2, 8, 9, 11, 13, 17, 21. istog dokumenta i članovi 7, 8, 9 i 10. samog „Briselskog sporazuma“), obavezala, a u međuvremenu i predala takozvanim kosovskim vlastima policiju (članovi 7. i 9. „Briselskog sporazuma“), druge bezbednosne strukture (član 8.), pravosuđe (član 10.), izborni proces (član 11.), i obećala da „neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU“ (član 14.), bez obzira što je opšte poznato da isključivo države mogu biti članice EU. I ne samo to, već je sa stanovišta samog „Briselskog sporazuma“ ničim izazvana, predala albanskoj strani gratis energetski sistem, telekomunikacije, međunarodni pozivni broj, carinski pečat i još dosta toga ovde nepobrojanog.

Da Vas podsetimo:  Ko pobeđuje – i kad će kraj

Sasvim je jasno da je „Briselski sporazum“, uključujući i iz njega proistekle derivate, najveća i najteža optužnica protiv predsednika države, koji predvodi proces za sada implicitnog priznavanja lažne države, i njegovih najbližih saradnika, te da je u pitanju pravi fijasko nacionalne politike na Kosovu i Metohiji. Ovo je, van svake sumnje, Magnum Crimen prema srpskom narodu, njegovoj prošlosti i budućnosti.

Da stvari ne bi postale još gore, i da se ne bismo već u narednim mesecima suočili sa dovođenjem Srbije pred svršen čin formalnog priznanja nezavisnosti lažne države, na čemu „naši prijatelji“ iz SAD i njihovi saveznici svesrdno rade pritiskajući Kurtija da prestane sa opstruiranjem formiranja ZSO u čemu on istrajava iz čiste tvrdoglavosti koja se, sa stanovišta interesa kosovskih Albanaca, graniči sa glupošću, neophodno je hitno istupiti iz primene „Briselskog sporazuma“.

Opstajanje u okvirima sporazuma iz kojeg je proterana i reč Srbija, a kamoli njena prava, institucije i nadležnosti i insistiranje na formiranju po svemu beznačajne ZSO, poslednji je ekser u kovčeg srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, pošto je sve prethodne naša vlast već čvrsto ukucala. Jer, ponoviću, kada bi albanski politički predstavnicu tu obavezu iz „Briselskog sporazuma“ sproveli, više na stolu ne bi bilo nijedne teme osim formalnog i eksplicitnog priznanja kosovske nezavisnosti od strane Srbije, pošto ova implicitna varijanta Sjedinjenim Američkim Državama – stvarnim okupatorima srpskog Kosova i Metohije, očigledno više nije dovoljna.

Igrarije oko Kosova i Metohije su dovedene do krajnjih granica i odgovor Srbije može biti samo jedan: NE. Ovo, u ime Srbije, mora da izgovori predsednik države. Ukoliko on to nije u stanju, a po svemu što znamo i što je do sada uradio nije, Srbija će morati da isto to NE, uz sve pravne i političke konsekvence koje to prate, izgovori njemu. NE njemu, ujedno će biti i NE svima koji istrajavaju u razbojničkom otimanju Kosova i Metohije i proterivanju države Srbije iz njene rodne kuće.

Da Vas podsetimo:  Rešenje za registarske tablice je pitanje sata

Autor: Dragan Dobrašinović

2 KOMENTARA

  1. СРБИ НА ОКУП:

    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је
    политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије
    треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са
    Косова и Метохије на то не смеју да пристану и тако као недужни народ
    прихвате на своја плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
    Епископ Артемије“

    • Upravo zbog tog stava, i zbog toga što nije dozvolio Bajdenu ulazak u manastir Visoki Dečani , Episkop Artenije Radosavljević je maknut sa političke i religiozne scene Drzave Srbije . Prvo je bio podlo i podmuklo optuzen za financiske malverzacije. Nikada ništa nije dokazano, niti je optuzba imala minimalno utemeljenje da se dodje do sudskog epiloga. Nasilno je penzionisan, a poslije mu je i oduzeto zvanje Episkopa i vraćen je na polozaj monaha. Sve ovo puno više govori o vrhu SPC , nego o časnom i poštenom „monahu“ ,bivšem Episkopu Arteniju Radosavljeviću . KiM je izdan od svjetovnog i crkvenog vrha Drzave Srbije . Narod je jedini koji pokušava da ga odbrani !!?
      NAROD ima čudesnu moć, ali je veliko pitanje šta moze učiniti, kada protiv sebe ima politički vrh vlastite Drzave, vrh vlastite crkve, Ameriku, NATO i većinu zemalja EU ??!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime