Opozicija, posebno ona patriotska (i patriJotska), kao i patriotski internet portali i mediji, koji se bave srbovanjem, umesto politikom, zdušno pomažu Vučiću da zavali Kosovo.
Evo i zašto: ne treba da se bude Čerčil, ili Cezar, da bi se shvatilo da trenutno postoje samo dva izvodljiva scenarija za Kosovo – prvi je da se i formalno preda Šiptarima, a drugi da se konflikt zamrzne i da se čekaju neka druga vremena.
Vučić je, naravno, najveći pobornik kosovske nezavisnosti, dok drugu realnu opciju ne zastupa gotovo niko, ni u javnom prostoru, ni među ovlašćenim patriotama. Već prvi put kad je Vučić, nepromišljeno i brzopleto, besno reagovao na ideju o zamrznutom konfliktu, „patriotama“ je trebalo da buda jasno na šta treba da se fokusiraju. No, oni su nastavili da pletu priču „Ne damo Kosovo“, „Kosovo je glava Lazareva“, „Kosovo je srce Srbije“ i slične patetične frazetine, koje ne znače ništa i samo pomažu Vučiću da ne bude jedini patetičar u zemlji.
Sumnjam da je makar jednom Englezu ikad palo na pamet da su, recimo, Foklandi srce Britanije; isplovili su i oteli ih od Argentine. Ne verujem da je neki Englez ikad pomislio: „Engleska je glava Arturova“, ili „Ne damo Indiju“! Takve gluposti su rezervisane za tupave politikante, a ne za ozbiljne ljude.
Kada bi Vučić, od strane nekakve patriotske javnosti, od jalovih potpisivača jalovih peticija, od internet medija, bio zasut zahtevom da zamrzne konflikt, to bi dalo veću šansu, nego što ga zatrpavaju pričama o nemogućim rešenjima (vraćanjem Kosova pod našu kontrolu, slanju 1000 vojnika i policajaca, ili čak direktnim napadom na Kosovo), a pogotovu kad krenu da predaji Kosova suprotstavljaju „glavu Lazarevu“, „sablju Miloševu“ i naše „svetle namastire“. Svi ti patrioti nisu uspeli da sačuvaju Gračanicu kod Valjeva, a hoće Visoke Dečane na Kosovu? Cirkus.
Nesrećana opozicija, nesrećni internet mediji, nesrećni intelektualci „Nebeske Srbije“, mnogo više vode računa o svom imidžu, o svojim džepovima i poziciji, nego o Kosovu. Da nije tako, insistirali bi, svi zajedno, na mogućem rešenju, što zamrznuti konflikt jeste, a ne bi frazirali, peticionašili i, uopšte, lupetali kao Maksim po diviziji. Oni su kao golubovi lepezani: lepi eksterno, ali nikakvi letači.
Moram da iznesem i jednu ličnu sumnju: ne verujem da su svi toliko glupi i da ne vide ovu, kao dan jasnu situaciju. Bar nisu svi glupi. Neki jesu, znam ljude, ali nisu svi. Zašto se od Vučića traže iracionalna rešenja, a ne ono jedino koje je racionalno i koje on, baš kao racionalno i upotrebljivo, odbacuje pre nego što je izrečeno? Imam, dakle, utisak da većina internet medija, portala, nacional-lumpen-intelektualaca i opozicionih prvaka, zapravo pomaže Vučiću da preda Kosovo, pritiskajući ga iracionalnim rešenjima. On bi to uradio svakako, ali bi bilo teže izvodljivo kad bi suprotstavljena rešenja bila racionalna i moguća. Ovako, između predaje Kosova i očuvanja glave Lazereve, sasvim je jasno šta je moguće uraditi.
Upoznao sam, baveći se ovim poslom, stotine javnih radnika, političara i medijskih poslenika. Bar 80% njih nema pojma, ali ni najmanjeg o politici. Misle da je patriotizam = politika. To je blesavo, ali je tako.
Od onih 20% koji nešto i znaju, 3/4 su spregnute sa službama.
U suštini, nije ni čudo što od Vučića niko i ne traži nešto pametno, niti izvodljivo. Lakše je točiti patriotski adrenalin i izvikivati parole.
Kosovo će otići, patriote će ostati patriote, Vučić će ostati izdajnik i svima dobro.
Milan Milenković
http://milanmilenkovic.com
Kada je u pitanju KiM treba nam strpljenje i dugoročna politika koja mora da se zasniva na jasnim principima, kojih do sada nema. Od 1999. godine do danas sve vlasti u Srbiji su činile velike greške. Trebamo biti realni, Srbi na KiM će pre lii kasnije morati da odu jer na KiM neće u narednim godinama biti neke izgledne ekonomske i bezbednosne perspektive. Omladina će otići sa KiM a staračka domaćinstva će tokom vremena nestati. Sve Vlasti su od donošenja rezolucije 1244 i povlaćenja srpskih državnih institucija sa KiM imale za proritetni cilj da se obezbedi mir i bezbednost za preostale Srbe na KiM bez jasne strategije. Samo povratak Srbije na KiM može da zaustavi ove negativne demogrfske trendove.
Zapad je umoran od „rešavanja“ problema KiM i mislim da je sazrelo vreme da Srbija ponudi nešto novo, što bi sačuvalo suverenitet Srbije na KiM i omogućilo maksimalnu autonomiju kosovskih Albanaca u skladu sa standardima koje postoje u EU za nacionalne manjine. Model Hong-konga je ono što Srbija može da ponudi, jer to omogućuje Ustav Srbije. Kršenje Ustava nije pametno rešenje, jer bi u tom slučaju nakon KiM na red došli i drugi delovi Srbije koji traže „autonomiju“. Na sudbini KiM se lomi i dalja sudbina Srbije kao države. Ako padnemo na ovom ispitu, verovatno ćemo kao narod da nestanemo u narednih 30 godina i u „ostatku“ Srbije.
Ono što je dobro je da se celoj ovoj priči vođe Albanaca na KiM ništa i ne pitaju. Treba razgovarati sa centrima moći u Vašongtonu i naći način da se uvaže argumeti Srbije. Današnjim svetom vlada interes krupnog kapitala i zakoni profita. Od 100 najvećih firmi u svetu (i po visini kapitala i po visini bruto prihoda) firme iz SAD zauzimaju 64 mesta. Srbija može vlasnicima velikih korporacija u SAD kroz koncesione ugovore da dugoročno ponudi znatno više od administracije u Prištini. Strane korporacije se danas u svetu bore za kontrolu resursa i tržišta. Srbija ima znatno veći ekonomski potencijal od lažne države Kosovo. Naša lažna elita nije u stanju da to valorizuje već 20 godina. U odnosu na albansku elitu u Prištini i Tirani, naša elita je korumpiranija i manje patritski nastrojena prema svojoj državi i narodu.
Ekonomske i društvene reforme koje se sprovode u Srbiji u poslednjih 20 godina daju manje rezulte u odnosu na reforme koje sprovodi Tirana i Priština. To vidi i Zapad, pa nas ne treba čuditi što donosi za sebe racionalne odluke kad je u pitanju odnos prema srpskim i albanskim interesima na KiM.
Nismo u stanju da se izborimo sa navijačkim grupama i dilerima droga a hteli bi da nam Zapad vrati pod suverenitet KiM! Da li je tako teško uvesti red u državi i obračunati se sa kriminalom i korupcijom u državim institucijama? Ja mislim da nije, ali za to još ne postoji politička volja, što skupo plaćamo.
Šta je rešenje?
Za početak mora se stvoriti jak prosrpski lobi u Vašingtonu. Bolje da se iz državnog budžeta finansira ovaj lobi nego Egzit, Bir-fest, Guča i druge besmislene manifestacije kojih je u Srbiji na pretek.
To je jedini put da se povrati KiM u ustavno-pravni okvir Srbije i da se izbegne dalja konfrontacija sa Zapadom.
Ako to ne uspemo da uradimo u naredne 2 do 3 godine, nemamo se čemu dobrom nadati.
Тешко је поверовати да има људи који верују да власти Србије од после 5. октобра воде у основи самосталну политику, тј. одлучују о својој економији, финансијама, унутрашњој и спољној политици. Људи који су изгубили сваки додир са стварношћу, која је, кратко и брутално, да су власти Србије инсталиране од стране запада – првенствено САД – и за њихов рачун сакате Србију, територијално, економски, национално и духовно. Све лоше што се догађа Србији догађа јој се не зато што власти доносе лоше одлуке, него зато што су доведени на власт од стране трансатлантске осовине и спроводе њену политику укопавања Србије, и Срба уопште, као истуреног бастиона руског утицаја. Предлог неког „лобирања“ и „партнерства“ са САД у таквим условима је добар материјал за виц године. Исте шансе би имало печено прасе на тацни са гладним гостима…
Nije dobro kada su emocije iznad razuma. Šta je tvoj predlog? Možda nova konforntacija sa Zpadom i NATO paktom u vezi sa KiM? Da li Srbija ima „potencijal“ za novi ciklus sankcija i vazdušnih udara? Da li će Rusija kao i 1914. da uđe u konflikt sa Zapadom (Nremačka + SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija) zbog Srbije? Da li je to realno? Da li danas Srbija ima iskrenih saveznika koji bi je podržali, ako dođe „stani pani“? Da li zaista moramo da kao narod nestanemo u narednih 20 godina zbog svoje gluposti? Da li bi se neko potresao u svetu, ako bi nestali kao narod? Da li smo izvukli neke pouke iz naše bliže istorije? Da li bi nam preci i potomci oprostili novi nacionalni avanturizam?
Емоције? Све што сам написао су голе чињенице. За разлику од твог лапрдања, вајкања и, сад, понављања познате напредњачке тезе да смо „окружени непријатељима“, и морамо да „будемо паметни“ или ће нам се сад на на главу сручити гнев запада, „рат и пропаст“. Мало ти је сувише блиска напредњачка демагогија. Случајност, или…
Dobricina Spasojevic! Gladan, i nema nikakve sanse „peceno prase na tacni sa gladnim gostima“…
Poštovani čitaoci Korena
Ovaj (gornji) tekst je potpuni promašaj, jer je neutemeljen i u činjeničnom i u moralnom smilsu!
Prvo, autor teksta M.M. (neargumentovano) tvrdi; „… da trenutno postoje samo dva izvodljiva scenarija za Kosovo — prvi je da se i formalno preda Šiptarima, a drugi da se konflikt zamrzne i da se čekaju neka druga vremena. … Vučić je, naravno, najveći pobornik kosovske nezavisnosti, dok drugu realnu opciju ne zastupa gotovo niko, ni u javnom prostoru, ni među ovlašćenim patriotama.“
Da je ova potonja tvrdnja (o zamrznutom konfliktu) apsolutno netačna govori, vec dobro poznata, činjenica da su se oponenti Aleksandra Vučića, srpski intelektualci i patriote – njih preko 80% (čak i po Vučićevim(!) rečima), upravo izjasnili za zamrzavanje konflikta! Tako da autor M.M. puca, u svom tekstu, u prazno i pronalazi rupu u saksiji.
Drugo, tekst je pun mržnje i neutemeljenih iskaza na račun srpskih intelektualaca i patriota. Vrli autor M.M. piše sledeće: „ … Nesrećna opozicija, nesrećni internet mediji, nesrećni intelektualci „Nebeske Srbije“, mnogo više vode računa o svom imidžu, o svojim džepovima i poziciji, nego o Kosovu…“
Ovaj opaki iskaz je u velikoj meri suprotan stvarnom stanju, jer su većina srpskih patriotskih intelektualaca – koji su ustali u odbranu Kosova i Metohije, časni i pošteni ljudi. Oni stavljaju na Vučićev autokratski „panj“ svoje radne i društvene pozicije a i finansiraju te aktivnosti upravo iz svojih džepova!
Interesantno je da autor M.M. – koji sebe u tekstu implicitno predstavlja kao moralnu i intelektualnu gromadu, delimično zaradjuje na srpskom patriotizmu, jer na svojoj Internet stranici http://milanmilenkovic.com/ očekuje za ovu aktivnost da se uplate donacije putem PayPal донацијe на: kajafabg@gmail.com или PayPal донацијe на: mminkvizitor@gmail.com.
Ne zameram ja autoru M.M. zbog toga što misli o svom džepu i naplaćuje svoje patriotske tekstove, jer ga je verovatno neka muka naterala na to. Ali podmetanje srpskim patriotskim intelektualcima da „vode računa o svojim džepovima“, i to bez i jednog jedinog dokaza, je i licemerno i nemoralno.
Dr. Miodrag Kulić
Nemačka
Не само овај текст, него сви текстови овог пискарала М.М. су пуни нелогичности и будалаштина које не би „пас с маслом појео“. Ето сад он нама открива да постоји некакво генијално решење „замрзнути конфликт“ којег србски интелектуалци не виде (или не желе да подрже), а њему је то решење очигледно зато јер је паметнији од свих. А при том, осим те две речи, не каже у чему се састоји то генијално „замрзавање конфликта“. Да ли Вучић може да каже Европљанима „ја би то да замрзнем на неодређено време“ или „ја за сада не би ништа потписивао, али нас примите у ЕУ“? Наравно да не може, јер УКОЛИКО жели да настави пут ка ЕУ, од њега се тражи да потпише признање, а никакво замрзавање и одлагање не долази у обзир. Једино ако Срби пристану да се и улазак у ЕУ замрзне на неодређено време, али то је сасвим друга прича.
@ Dr. Miodrag Kulic … Molim vas, navedite mi koji su to Srpski intelektualci-patriote, koji se danas bore za nase interese? Ja ne vidim ni jednog jedinog.