Posmatrano sa strane same organizacije ovakvog odlaska, nameće se pitanje kako je moguće animirati toliki broj odlazaka po nacionalnoj osnovi.
Povodom masovne selidbe Albanaca sa Kosova i Metohije.
Kratkoročni cilj selidbe je i privremeno angažovanje mlade muške populacije koja napusti Kosovo i Metohiju za sukobe u Ukrajini
Ovaj proces masovnog egzodusa Albanaca se takođe uklapa u proces regionalizacije Republike Srbije na kojem insistira Zapad odnosno EU
Dugoročni cilj je širenje uticaja NATO-a prema istočnoj Evropi i Ruskoj Federaciji.
Ovih dana se mogu čuti mnogi različiti komentari i mišljenja političara, analitičara i novinara na jednu nesvakidašnju i interesantnu pojavu koja je otvorila mnoga politička pitanja i dileme. Naime radi se o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova i Metohije u zemlje zapadne Evrope.
Ova pojava je mnoge na neki način uplašila ali svakako većinu je zbunila i dovela u nedoumicu. Iz ovih razloga, prateći dugo godina zbivanja na Kosovu i Metohiji hteo sam da iznesem svoje zapažanje i viđenje.
Masovni odlazak Albanaca jako dobro isplaniran
Analizirajući ovu pojavu najpre moramo znati da su Albanci nacija, ako se tako može reći, jako podložna migracijama. Najčešći razlozi migriranja su ekonomske prirode ali isto tako postoji i element stalne težnje za osvajanjem novih teritorija. Tako da ovo najnovije iseljavanje sa prostora Kosova i Metohije nije neka posebna pojava. Međutim, ono što je specifično za sadašnje masovno iseljavanje je to, što se ono dešava u specifičnim uslovima i sa izraženim intenzitetom u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Ova pojava nesumnjivo navodi na zaključak da se u ovom slučaju radi o vrlo organizovanom procesu iseljavanja. Posmatrano sa strane same organizacije ovakvog odlaska, nameće se pitanje kako je moguće animirati toliki broj odlazaka po nacionalnoj osnovi. Međutim, i ovde nema neke posebne novine što se tiče Albanaca a kada je u pitanju ostvarivanje nekog zadatog nacionalnog cilja.
Da je to tako, postoje mnogi primeri koji su se se desili u skoroj i daljoj prošlosti, kao što je “jednonacionalno trovanje“ Albanaca na Kosovu i Metohiji, kao i samoorganizovani egzodus tokom sukoba 1999. godine.
Isto tako, analizirajući ovaj masovni odlazak Albanca treba imati na umu i sledeće činjenice, a to je da je albanska dijaspora jedna od najorganizovanijih i najvećih u Evropi, kao i da su oni Zapadu uvek potrebni za rad na najtežim i nezakonitim poslovima.
Međutim, sa druge strane zbog velikog broja albanske populacije koja se nalazi na Zapadu i koja se stalno uvećava, Zapad je po mom mišljenju pored ostalog i kreirao Kosovo kao nezavisnu državu kako bi jedan deo njih koji im nisu potrebni vratio na Kosovo i Metohiju.
Iz ovih razloga nesumnjivo je da zapadno evropske zemlje žele kontrolu broja Albanaca u svojim zemljama. Imajući na umu gore navedene činjenice, može se izvesti iskrivljeni zaključak da se u ovom trenutku masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije ne uklapa u strategiju i planiranje uticaja SAD i zemalja zapadne Evrope u ovom delu Evrope. Međutim, to samo tako izgleda. Masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije je po mom mišljenju jako dobro isplaniran i u pravo vreme organizovan od strane Zapada i vladajućih struktura u Prištini.
Naime, postavlja se pitanje kako je moguće da toliki broj Albanca za samo nekoliko meseci napusti Pokrajinu?
Naravno da bi se ovo izvelo potrebno je dobro organizovati i upravljati čitavim procesom. Zatim, nameće se pitanje ko je to mogao organizovati?
Svakako samo institucije ( naravno na netransparentan i tajni način). A da se radi o organizovanom odlasku to se može videti i po tome kako su oni koji odlaze opremljeni koja im je pravac kretanja ( ne slučajno izabrana srpsko – mađarska granica), koliko novaca imaju, ko ih prevozi i niz drugih dobro isplaniranih i organizovanih aktivnosti.
Razlozi egzodusa Albanaca
Kao jedno od ključnih pitanja nameće se i pitanje koje institucije i uz čiju podršku organizuju ovaj masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije? Naravno institucije u Prištini uz podršku onih zemalja koji formiraju tkz nezavisnu državu Kosovo. Da bi se ovaj proces masovnog iseljavanja organizovao bezuslovno je neophodno napraviti manipulacije i određene stimulacije za odlazak. Što se tiče manipulacija potpuno je jasno kakvi se sve izgovori i opravdanja nalaze od strane Zapada i vlasti u Prištini (ekonomski razlozi, nezadovoljni birači i niz drugih). Ako sagledamo koji su to motivi koje su organizatori masovnog odlaska koristili da bi se u kratkom vremenskom periodu pokrenuo toliki broj ljudi, tu pre svega stoje sledeći motivi ili razlozi:
Trenutno vrlo loša ekonomska situacija u Pokrajini ( u isto vreme Austrija objavljuje potrebu za 500.000 radnih mesta a Nemačka predlaže usvajanje većih pogodnosti za emigrante)
Veliki broj albanskih porodica već ima nekog u zemljama zapadne Evrope.
Angažovanje mladih ljudi za borbu u redovima Islamske Države ISIS. ( Veliki broj siromašnih ljudi primao je i prima finansijsku pomoć od islamskih organizacija)
Nemogućnost otplate kredita uzetih od stranih banaka od 1999. godine. ( Izgrađen je veliki broj stanova, kuća i drugih objekata koji se ne koristi i ekonomski su neopravdani)
Kratkoročni ciljevi
Postavlja se i osnovno pitanje, zašto bi baš sada navedeni činioci organizovali masovni odlazak Albanaca? Mnogo je okolnosti koje su se desile ili organizovale a koje odgovaraju trenutku da se baš sad organizuje masovni odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije, jer u čitavom ovom procesu postoje kratkoročni i dugoročni ciljevi koje treba po mom mišljenju sada otpočeti sa realizacijom kako bi se ostvario željeni cilj.
Neki od kratkoročnih ciljeva koje treba u ovom trenutku postići a koji su vezani za dugoročne ciljeve su:
Privremeno angažovanje mlade radne snage u Zapadnoj Evropi na poslovima o kojima sam govorio.
Privremeno pražnjenje Kosova i Metohije mladom populacijom koja je nezadovoljna političkom i socijalno- ekonomskom situacijom u Pokrajini.
Privremeno angažovanje mlade muške populacije koja napusti Kosovo i Metohiju za eventualne sukobe u Ukrajini, kao i onemogućavanja da se isti regrutuju u borce za Islamsku Državu (ISIS).
Pojačanje intenziteta straha i nesigurnosti kod preostalih Srba na Kosovo i Metohiji, sa kojim se može izazvati povećanje tihog egzodusa iz Pokrajine, a sve u cilju zaokruživanja kosovske nezavisnosti.
Stvaranje fingiranog pritiska za dobijanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i viznu liberalizaciju za tzv Republiku Kosovo.
Vršenje pritiska na Republiku Srbiju za potpunu implementaciju tzv Briselskog sporazuma, odnosno sporazuma o slobodi kretanja.
Stvaranje problema državi Srbiji u procesu povratka po Sporazumu o readmisiji onog dela albanske populacije koje će zemlje zapadne Evrope vratiti preko države iz koje su došli kako je predviđeno
Sporazumom. Problemi će biti političke i finasijske prirode. (Politički pritisci će se ogledati u daljem davanju ustupka Republike Srbije tzv Republici Kosovo a radi zaokruživanja njene nezavisnosti a dok problemi finansijske prirode ogledaće se u obezbeđivanju značajnih finansijskih sredstava za proces Readmisije.)
Dugoročni ciljevi
Dugoročni ciljevi koje treba ostvariti u ovom delu Evrope su:
Promena nacionalne strukture Republike Srbije povećanjem broja Albanaca u delu AP Vojvodine i centralne Srbije. (Svedoci smo velike kupovine nekretnina u centralnom delu Republike Srbije od strane Albanaca, kao i njihovo prijavljivanje mesta boravka i prebivališta u ovim delovima države Srbije.) Ovaj proces se takođe uklapa u proces regionalizacije Republike Srbije na koji insistira Zapad odnosno EU.
Dalje rasprčavanje Republike Srbije kako bi se eliminisao srpski faktor kao iole uticajniji u ovom delu Evrope.
Definitivno formiranje Kosova kao nezavisne i suverene države.
Stvaranje uslova za formiranje tzv Velike Albanije.
Slabljenje uticaja Ruske Federacije u ovom delu Evrope.
Širenje uticaja NATO-a prema istočnoj Evropi i Ruskoj Federaciji.
Širenje geopolitičkog uticaja SAD i Zapadne Evrope prema evroazijskom prostoru.
U ovoj kratkoj analizi namera mi je bila da čitaocima predočim sve aspekte, po meni pažljivo planirane (potencijalne) islamizacije odnosno albanizacije jednog velikog dela države Srbije, kao i učvršćivanje uticaja Zapada u ovom delu Evrope a u svetlu masovnog odlaska Albanaca sa Kosova i Metohije. Naravno, ovde sam izneo samo svoja zapažanja koja tek treba da budu potvrđena (ili demantovana) u praksi a predstojeći događaji će najverovatnije dati odgovor na neka mišljenja i pitanja.
Piše: Dragan Velić, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije
Izvor: Srbi na okup
Pripremile: KM Novine
_________________________
