Zapad sprema „pakleni plan“ za Srbiju

KOSOVO kao „okidač“ građanskog sukoba u Srbiji

Kosovo se planira da bude „okidač“ građanskih sukoba u Srbiji. Zapad ubeđuje vlasti u Srbiji da na različite načine prihvati novu realnost koja bi po „domino efektu“ aktivirala šire nezadovoljstvo u Srbiji sa podeljenim stavovima građana Srbije oko Kosova i sadašnje vlasti u Srbiji. Tu se onda otvara sukob i polarizacija mišljenja koja bi stvorila osnovu za širu političku i nacionalnu krizu.

Zapad pre svega SAD žele da jednim potezom „omekša“ vlasti oko Kosova ,da se pripremi terene za neutralisanje Rusije iz Srbije, i da se Srbija „distancira“ od Republike Srpske koja će imati veliki pritisak od strane EU, NATO i SAD da se krene u promenu vlasti u Republici Srpskoj. Osmišljena je krizna situacija korupcije sadašnje vlasti u RS i predsednika Milorada Dodika i njegovo obaranje s vlasti. Slabljenje RS i Dodika je uvod u novu verziju i promenu Dejtonskog sporazuma i kretanje BIH ka EU i NATO.

Štetna politika Borisa Tadića po Srbiju

Vlastima u Srbiji se obećavaju investicije i širi prodor kapitala, ali i vezivanje Srbije ne samo za EU već i NATO preko američke nacionalne garde iz Ohaja. Za ovu operaciju SAD imaju svoje saveznike u nekadašnjem predsedniku Srbije i DS Borisu Tadiću koji je sada „politički“ spavač i ima svoje ljude u Vučićevoj vlasti.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sada nalazi pred velikim iskušenjima da otvaranjem unutrašnjeg dijaloga oko Kosova pripremi teren za promenu Ustava Srbije i da Srbija mora da funkcioniše i bez Kosova i Metohije. Pravo vreme za unutrašnji i spoljni dijalog oko Kosova je prošlo. Sada je Kosovo samo argument za okretanje Srbije ka SAD i NATO jer one i drže bezbednost ali i i vlast na Kosovu.

Ruski ekspert za Balkan, istoričarka i inostrana članica SANU Jelena Guskova smatra da je poziv za unutrašnji dijalog o Kosovu „došao dosta kasno“ i predviđa da Srbija nikada neće biti primljena u Evropsku uniju (EU), ali da je potrebna u NATO savezu. To Guskova kaže za Prvi program Radio Beograda koji ima i državnu težini i kaže „I zašto uopšte referendum nije bio postavljen kao pitanje, i sada i ranije? Pažljivo sam gledala taj tekst Aleksandra Vučića, vašeg predsednika, i čitala između redova“. Predsednik Srbije po Guskovoj pravi terene za promenu Ustava, a da to ne bude njegova već odluka građana i prosvećenog dela javnosti. Guskova kaže: „Vučić želi da bude realan, kako on kaže, ali joj to vrlo liči na pripremu javnosti za priznanje Kosova i izbacivanje Kosova i Metohije iz ustavne preambule, prebacivanje istorijske odgovornosti za predaju Kosova na javnost Srbije, društvene i političke organizacije i stranke“. Akademik SANU Jelena Guskova napominje da su „Dokumenti Vikiliksa pokazali da je Tadić već bio spreman da prihvati otcepljenje Kosova od Srbije“ i smatra i da je on još u julu 2007. godine izjavio da neće dozvoliti da Kosovo zasmeta naporima Srbije da se integriše u EU i NATO. „Ako je to tako onda je pakleni plan veleizdaje od strane Borisa Tadića i tadašnje vlasti samo omča oko vrata za sadašnju vlasti u Srbiji. Guskova obrazlaže“, Vlast koja je došla posle Tadića imala je šansu prvog dana da kaže: „Izvinite, prethodna vlast nešto je uradila sa Kosovom što nije naša želja, nije naš plan, mi ćemo stati i nećemo razgovarati o nezavisnosti Kosova i Metohije i nećemo voditi bilo kakve pregovore“.Umesto toga usledio je Briselski sporazum i tehnologija pritisaka i na Dačićevu i Vučićevu vladu.

Plan SAD i NATO : Neutralisanje Rusije iz Srbije i RS

Guskova napominje oko dijaloga i kaže „Nemoguće ih je sada zalečiti, prešli ste crvenu liniju, sada se traži rešenje kada je sve rešeno. Postavljena je granica, potpisani su dokumenti, nema više srpske vlasti na Kosovu i Metohiji“. Odgovor Vučićeva i njegove vlasti je u opcijama Guskove „Ja sam tražio dijalog, vi niste hteli, sada će za nas neko drugi odlučivati, Amerika, Evropa ili Ujedinjene nacije (UN)“. To znači da Srbija ulazi u međunarodnu internacionalizaciju i pritiske i Zapada i Istoka.Zapad pre svega SAD, EU i NATO traže političku realnost od Srbije i udaljavanje od Rusije, a Rusija želi da štiti svoje interese na Balkanu u Srbiji i Republici Srpskoj. To su tačke koje izazivaju nestabilnost Srbije unutrašnje potrese, građanske sukobe i možda direktnu konfrontaciju SAD, NATO i Rusije na Balkanu. Kosovo je „okidač“ za Makedoniju, ali i etničke konflikte u Srbiji, pre ili kasnije (Mađari u Vojvodini, Albanaci na jugu Srbije i Bošnjaci u Raškoj oblasti. Guskova smatra i kaže „Greške prethodne vlasti produžila je i ova vlast. Toliko grešaka je napravila prema Kosovu i Metohiji da je prekasno da se od naroda sada traži neko novo rešenjeJedino što je sada moguće je neka vrsta zamrzavanja tog pitanja i nepriznavanje nezavisnosti“, Srpskoj vlasti se nude drugi modeli sa Zapada od „zamrzavanja konflikta“ i oni se već testiraju u javnosti od političkih partija poput stranke dr Rasima LJajića, LDP ili SPO do istupa pojedinih akademika SANU. Zapadne diplomatije vrše težak pritisak na vlasti u Srbiji i traže formu da Srbija tokom 2018 godine na određeni način prizna Kosovo .Po akademiku Jeleni Guskovi to je odluka koja će biti „nekako kamuflirano u neku vrstu ugovora o dobrosusedstvu, neki ugovor o prijateljstvu balkanskih zemalja, regiona ili nešto drugo“. Ipak iza Kosova stoji namera Zapada da se preko Srbije oslobode Rusije na Balkanu i u Srbiji i Republici Srpskoj i pojača uticaj NATO. Guskova ss pravom procenjuje „za ovu vlast nije pitanje kako da reši pitanje Srba na Kosovu, nego kako da narodu objasni gubitak toga kraja“. Pritisak SAD i NATO na vlasti u Srbiji je veći nego što se misli.Guskova kao dobro obaveštena i dobar analitičar Balkana kaže: „Međutim, naša prognoza ipak je da će sadašnja vlast Srbiju okrenuti prema EU i NATO mnogo brže nego što je očekivano“. Čitav scenario Zapada je smišnjen da se uceni vlast u Srbiji ,da Srbija popusti na Kosovu i prizna novu realnost u nekim formama i da se Srbija oslobodi uticaj Rusije. To onda otvara unutar srpski i širi građanski sukob sa mogućim nemirima koji su povod za bezbedonosno uplitanje i SAD i NATO, ali i Rusije. Jer bi Srbija ali i RS svojom krizom ugrozila stabilnost na Balkanu.Tu je i kriza u SBUN ali i velika polarizacija u EU i na Balkanu.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org