Zahtev da se Srbija izjasni u korist SAD u slučaju Sirije samo je još jedan u nizu pritisaka na našu zemlju. Prethodile su poruke da se Srbija pridruži antiruskim sankcijama i podrži Britaniju u slučaju „Skripalj“. Može li Srbija da odoli ovim političkim atacima, koji postaju sve intenzivniji?
U danu kada je američko-britansko-francuska koalicija počela raketiranje Sirije, američki ambasador u Srbiji Kajl Skot došao je na razgovor kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ne pruživši nijedan verodostojan dokaz da je legitimna sirijska vlada odgovorna za navodnu upotrebu bojnih otrova u gradu Dumi, ambasador Skot, javili su mediji, pokušao je srpskog predsednika da uveri u opravdanost agresije na Siriju.
Naravno, ambasador je podsetio da Rusija nije uspela da održi obećanja koja je dala kao garant Ženevskog okvira iz 2003. godine, na osnovu kog se Sirija obavezala da se odrekne svog hemijskog oružja i nikad ga više ne upotrebi.
Iako ambasador Skot nije eksplicitno tražio podršku za akcije svoje zemlje, već je pozvao Srbiju da podrži međunarodnu istragu o upotrebi hemijskog oružja u Siriji, njegova poseta srpskom predsedniku može da se tumači kao vrsta tihog pritiska na našu zemlju, mada je, prema rečima Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, reč o uobičajenim aktivnostima britanske i američke diplomatije.
„Britanija i Amerika imaju svoju spoljnu politiku i ona je vrlo jasna kada je u pitanju Rusija. I jedna i druga smatraju Rusiju državom koja predstavlja izvesnu opasnost po njihove interese i u tom smislu vrše diplomatski, politički, ekonomski i svaki drugi pritisak i upućuju tu vrstu poziva svakoj državi da ih podrži i stane na njihovu stranu“, objašnjava Rajić.
Ipak, da li su američke diplomate na sličan način tražile međunarodnu podršku za agresiju na našu zemlju 1999, ili za napad na Irak 2003? Nisu. U prvom slučaju imale su nepodeljenu podršku Zapada, dok su u drugom formirali „koaliciju voljnih“, sve na dobrovoljnoj bazi zemalja koje su smatrale da je probitačno biti na američkoj strani.
Živa aktivnost britanskih i američkih diplomata za pridobijanje podrške drugih država u slučaju „Skripalj“ i agresije na Siriju nije mogla da zaobiđe ni Srbiju. Podsećamo da je srpski šef diplomatije Ivica Dačić ne tako davno rekao da se Srbija suočava sa pritiscima da se pridruži Zapadu u osudi Rusije povodom navodne ruske umešanosti u pokušaj ubistva Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.
Sada Amerika traži sličnu podršku za svoje vojne akcije u svetu. Steže li se zapadni obruč oko Srbije i može li Srbija tome da se odupre i ostane pri stavu o vojnoj neutralnosti?
Iskustvo od 1999. u Srbiji je još sveže i zbog toga ona ne može, čak i ako bi od toga imala neke koristi, da se pridruži kampanji bombardovanja neke države, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Kozarski.
„U svakom slučaju, Srbija je odavno u obruču, odavno pod pritiskom. Nad njom je planina koja preti da se navali i zasad je pozicija u kojoj se nalazimo, a to je vojna neutralnost, najbolja u kojoj možemo da budemo. To ne znači da treba da budemo indolentni, to znači da se naoružavamo, da budemo spremni za sve izazove vremena, ali pod obavezno da ostanemo vojno neutralni“, smatra Kozarski.
Prema rečima analitičara Dejana Vuka Stankovića, Skotova poseta ali i prethodni zahtevi da se Srbija pridruži osudi navodne ruske umešanosti u slučaj „Skripalj“, znače intenziviranje diplomatskih pritisaka na zvanični Beograd.
„Imam utisak je predsednik Srbije bio jasan u pogledu srpskog stava o tom ’vikend-ratu‘ Donalda Trampa u Siriji. Dakle, Srbija ne želi da učestvuje u svemu tome. Ona se, naravno, kao potpisnica različitih međunarodnih konvencija o običajima rata protivi upotrebi bojnih otrova, ali mimo tog načelnog stava, Srbija ne zauzima stanovište podrške SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj“, kaže Stanković.
Srbija, zbog onoga što se dogodilo 1999. vrlo kritički gleda na jednostrano primenjivanje vojne sile, dodaje Stanković.
„Koliko sam shvatio, naša spoljnopolitička pozicija je takva da smo protiv upotrebe bojnih otrova, ali smo i protiv intervencionizma, posebno onog intervencionizma koji nije zasnovan na dobrim razlozima. U ovom slučaju niste imali jasne i nedvosmislene nalaze da je zvanična sirijska vlada upotrebljavala bojne otrove, imali ste više jednu novinarsku konstrukciju, koja je predstavljala osnovu za politički stav koji je odobrio bombardovanje“, objašnjava Stanković.
Skotova poseta može se, dodaje on, shvatiti kao ulazak u zonu koja predstavlja neku vrstu političkog pritiska, i to nije prvi put. Pored slučaja „Skripalj“, Zapad je, kako Stanković kaže, tražio od Srbije bespogovornu poslušnost i u slučaju nametanja sankcija Rusiji.
„Dakle, to je jedan u nizu pritisaka koji se na Srbiju u ovom trenutku vrši da se u potpunosti stavi na stranu Zapada, iako i na Zapadu dobro znaju da Srbija ima poseban odnos i prema ’humanitarnom bombardovanju‘ i iako ima posebne odnose sa Rusijom. Na Zapadu insistiraju na bespogovornoj lojalnosti tretirajući Srbiju kao da je članica svih evroatlantskih struktura. Pošto Srbija to nije, mislim da će ona nastaviti da zastupa poziciju koju ima i danas, a to je balansirana politička pozicija između Istoka i Zapada“, zaključuje Stanković.
Nikola Joksimović
rs.sputniknews.com
srbija treba maknuti prvo vucica uci u odkb odmah od emigracije i srbije iskesirati 30 miljardi za oruzje imati 8000 pvo raketa dometa 320 km s 400 kupiti 2000 tenkova i 3000 oklopnih kola. siptari ce ci na sever sigurno s 5 0 000 ovk terorista u ovk obuceni tj iz ovk presvuceni s 5000 rosu bandita i kforom na sver da zavrse zadnnjui fazu 140 000 srba proterati potom izaci tko zna gde na granicu na severu kosova i dalje od kopaonika njima i ivom fasistima nato tko im crta jug ce planuti. srbija je odavno trebala godinaam spremati 700 000 vojnika obucavati svaki dan i pancire sitove za vojnike kupovati i imati odkb vojsku u srbiji pa kad krene sukob uci s 600 000 vojnika na ksoovo sve to pobiti od kfora do siptara isvu stoku proterati siptarsku svih 100 0 000 i time ZAUVEK ZAVRSTI PROBLEM DIVLJAKA S KOSOOVA NEMA TU BEZ VELIKOG RATA NISTA TKO TO NE VIDI TAK CE OD SRBIJE IMATI PASALUK JER OVI DIVLJACI SIPTARSKI CE ICI NA KOPAONIK I SIRE DA CRTAJU SVOJE NEKAKVE GRANICE. RUSKA VOJSKA MORA BITI U SRBIJI JER OVAJ SCENARIO SIPTARI SPREMAJU ZA SEVER KOSOVA.DRZATI VUCICA I OVE IZDJNIKE SRBIJA CE OSTATI I BEZ CENTRALNE SRBIJE I CELOG JUGA KAD RAT KRENE
Da kojim SRETNIM slucajem Vucic nije apsolutni podanik Amerike i zapada, Skot se ne bi niti usudio da trazi prijem kod Vucica po tom pitanju, a da ga i zatrazi, Vucic ga ne bi trebao ni primiti!!!!!!
Vucica tisti Djindjicev sindrom! Neposredno prije atentata je izjavio da ce pod hitno prekinuti praksu da mu ambasadori dolaze nenajavljeni kad hoce i ostaju koliko hoce. Djindjic izgleda nije shvatio TKO JE GAZDA, i to ga je glave kostalo. Vucic je izgleda, tu lekciju odmah naucio!!
Уста хвалите ме да вас не поцепам: „запад стеже обруч око поносне и независне Србије“ – ахахахаха! (да заплакао не бих, насмејаћу се бар). Зар заисте мислите да смо толико наивни да поверујемо да АВ може да каже „не“ било чему што Амери стварно желе? Да тај „притисак“ није само представа којом се подваљује непостојећа „самосталност“ глупима? Као, Скот иде на ноге поносном Вучићу, а овај му заврне уво, извуче нос и каже „Бежи кући мали!“? На који је то начин Србија „неутрална“ и „избалансирана“, кад НАТО – и нико други – има цео један спрат у министарству одбране Србије, кад је Србија по НАТО упутствима „реформисала“ (читај: уништила) сопствену војску, потписала вазалски споразум, има десет пута више војних вежби с НАТО-пактом него са свима осталима заједно, нема алтернативе до ЕУ, робује ММФ-у и страним „инвеститорима“, одриче се Космета, Срба, себе? Зато што то кажу назови „новинари“ и „аналитичари“ који нам продају М за Б како смо „самостални“, „неутрални“ и „избалансирани“?
Bravo za komentar. I samo da podsetim da je jedna od prvih odluka koju je donela SNS vlast u 2012. godini bilo pridruživanje EU sankcijama protiv Sirije. Inače Sirija je među prvim zemljama koje su osudile NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.
Нисам знао за Сирију, али само је доследно. Који је могући изговор Србији, тј. њеним „независним“ и „неутралним“ властима, да се придруже чопору хијена, и то против земље која нам је била пријатељ кад нам је скоро цео свет окренуо леђа? Да се тиме ставе на страну терористичке пошасти коју је на Сирију послао запад? Можда би горепотписани „аналитичари“ могли да нам објасне?