Izjava Vesli Klarka glavnokomandujućeg NATO pakta za napade na SRJ da je to tada bila humanitarna intervencija je neistina, već potrošena i stereotipna fraza, kojom se želi da se opravda napad na jednu nezavisnu i samostalnu zemlju. Vesli Klark govori da je cilj napada bio da se spreči egzodus 500.000 Albanaca što opet ne odgovara istini i takva izmišljena formulacija je samo najobičnije pravdanje za zločine nad narodom na tlu bivše Jugoslavije. I sam početak napada je isceniran navodno zbog zločina u Račku. Okružni istražni sudija Danica Marinković u svojoj knjizi je na delu pokazala da se radi o jednoj klasičnoj nameštaljci koja je trebala da posluži svojoj svrsi a to je napad na jednu suverenu zemlju.
U svojoj opširnoj izjavi Vesli Klark kaže da nije bilo civilnih žrtava što opet nije tačno. Setimo se samo Radio-televizije Beograda, mosta kod Paraćina, voza kod Surdulice i mnogih drugih napada kasetnim bombama koje su prouzrokovale smrt velikog broja civila. Više od 600 dece prilikom NATO bombardovanja je stradalo tokom 79 dana agresije 19 zemalja članica ove vojne alijanse. I opet po ustaljenoj šemi general ponavlja potrošenu priču političara sa Zapada da se radi o jedinstvenom slučaju a ne o gaženju međunarodnog prava. Uostalom, u svetu postoji veliki broj nacionalnih manjina koje se ne slažu sa centralnom vlašću pa se te države ne bombarduju.
U suštini, general želi da opravda napad na SRJ zbog Kosova i Metohije a sa druge strane da osudi navodnu agresiju Rusije na Ukrajinu. Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo da je rat u Ukrajini delo brojnih zemalja EU i SAD. Oni su glavni uzročnici krize na ovom delu teritorije nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Tokom 2014. godine organizovali su prevrat i srušili sa vlasti legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča. Ti njihovi revolucionari su bili klasični rusofobi koji su napravili brojne zločine nad ruskim stanovništvom jugoistočnom delu Ukrajine. Setimo se samo paljenja zgrade doma sindikata u Odesi kada je ubijeno više od 200 mladih ljudi i to prvo zapaljenih pa likvidiranih. Osam godina permanento traju napadi nad pobunjenim delom ruskog stanovništva u jugoistočnom delu Ukrajine koji je odneo više od 12.000 života. I punih osam godina Zapad ćuti nad tim zločinima i napadima ignorišući Minski sporazum čiji je cilj bio zaustavljanje sukoba u Ukajini a koji su potpisale Francuska i Nemačka. Skoro desetak miliona Rusa ostalo je bez ikakvih ljudkih prava da njihova deca i oni sami ne mogu da se služe svojim jezikom. Niti da uče niti da se školuju.
Umesto da sukobe smiri Zapad je naoružavao Ukrajinu sa željom da se zauzmu Donjeck i Lugansk kao sedišta organizovanog otpora ruskog stanovništva. Pred očima celog zapada reklamiraju se i afirmišu saradnici Hitlera poput Bandere, Petljura i ostalih saradnika nemačkih okupatora. Nacistički simoboli postaju uobičajeni dekor ukrajinske svakodnevice. Antirusko rukovodstvo u Ukrajini ozbiljno već nagoveštava stvaranje atomske bombe koja sigurno ne bi bila upotrebljena protiv Poljske nego protiv Rusije. Postojanje više od desetak biolabaratorija u američkoj režiji a na tlu Ukrajine sigurno da nisu stvorene zbog Nemačke nego zbog Rusije. Učlanjenjem Ukrajine u NATO pakt koje je Zapad ozbiljno pripremao trebao je da posluži da se američke rakete postave na ruskoj granici da bi se gađala Moskva. Iako je više od pola godine rusko rukovodsvto tražilo od NATO pakta i SAD da daju garancije da Ukrajina neće biti primljena u NATO, Zapad je to odbio iako se prilikom razbijanja Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta i pismeno obavezao da se neće širiti na istok. Tokom 2014. godine je Henri Kisindžer pre svega molio zemlje Zapada da ne vrše nikakav politički prevrat u Ukrajini da se NATO pakt ne širi u njenom pravcu nego da Ukrajina bude vojno neutralna i tampon zona između Rusije i Zapada. Zapadni stratezi ga nisu poslušali, hteli su dalje širenje na istok što je i dovelo do sukoba u Ukrajini. Realno, Rusija nije smela sebi da dozvoli ovakav rizik a još manje da dozvoli dalji egzodus ruskog stanovništva u ovoj bratskoj, pravoslavnoj i nekada prijateljskoj državi.
Reakcija zemalja EU je neverovatna histerija. Jer denacifikacijom i demilitarizacijom Ukrajine arhitektura bezbednosti u Evropi više neće biti na rusku štetu. Jedinstven slučaj, kako zovu Zapadni političari dešavanja oko Kosova i Metohije i napad na SRJ odnosno Srbiju, danas im se vraća kao bumerang. Ali stvarni razlog napada na Srbiju najmanje su bila nacionalna prava Albanaca. Osnovna ideja Zapadnih stratega je bila drobljenje, komadanje i gaženje i srpskog etničkog prostora i same Srbije. Egzodus ili bolje reći genocid i uništenje Repubike Srpske Krajine koja je uzgred budi rečeno bila pod zaštitom UN kroz vojni pohod zvani Oluja kada je kompletno stanovništvo iz ove oblasti bilo proterano je potvrda ovoj konstataciji. Vredi napomenuti da su neverovatno dugu traktorsku kolonu od Krajine ka Republici Srbiji bombardovali američki ratni avioni. Odvajanje Crne Gore od Srbije je deo istog projekta zauzdavanja Srbije. Otimanje Kosova i Metohije pa priznanje ovog dela Republike Srbije kao posebne države, što je suprotno međunardnom pravu i Rezoluciji 1244 SB, je samo dalje urušavanje Srbije. I kada se danas čuje predlog brojih evrpskih političara za sveobuhvatnim mirovnim sporazumom između Beogada i Prištine cela priča postaje ogavna, otužna i licemerna. Takvim sporazuom Srbija bi opravdala agresiju NATO pakta, odrekla se 16% svoje teritorije a za uzvrat bi dobila ulazak u problematičnu EU.
I umesto da danas zvanični mediji u Republici Srbiji jasno i glasno predoče pozadinu svih dešavanja sukoba u Ukrajini i njenog upoređenja sa zbivanjima na KiM oni se prema celoj situaciji ponašaju malo čudno i neobično. Dok ovi antirežimski kao što su Nova S i N1 ostrašćeno podržavaju ukrajinsku stranu, ovi Vučićevi to rade suptilno. Njihovi izveštaji od RTS pa do Pinka, Prve, Hepija se kreiraju tako što citiraju obe strane i rusku i ukrajinsku objašnjavajući građanima da se radi o agresiji Rusije nad jednom suverenom zemljom otprilike onako kako je i Aleksandar Vučić glasao na Generalnoj skupštini. List Informer se sve manje ponaša rusofilno i za njega više ne postoje izvori „bliski predsedniku Putinu“. Srpska narodna poslovica kaže ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag.
Informativna služba
Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“
Poslije pada berlinskog zida, tj. raspadom SSSR , Rusija sa Gorbačovom i Jeljcinom je bila toliko slaba
,da NATO, čitaj Amerika ,i nije nastojala da sakrije i stvarno i ozbiljno zamaskira svoje agresorske pohode. Sa svojom arogancijom idu do kraja, dokle mogu, još uvjek na račun trećih, sada Ukrajinaca i članova E U . Pokazalo se na Ukrajinskom slučaju tko komanduje E U. Svi članovi unije, poslušni su kučići i pačići, uvode sankcije Rusiji koje će im se višestruko obiti o glavu. Sada se vidi i snaga i nemoć Njemačkog kancelara. Dok se Merkelova borila i izborila za „sjeverni tok2″ , njezin nasljednik pokazuje svu slabost i potčinjenost prema Americi. Kud god Njemci ( Mujo) tud i ostali …………… Svi ispališe metak u svoje vlastito koljeno!! Svi oni koje nazivamo “ zapad “ , pokazali su svoje pravo lice!
Ono što je radio NATO i Amerika moze biti opravdano čak i slanim vicevima “ naša nafta se nalazi ispod vašeg pijeska“ , a sve ono što učini Rusija , a njima ne odgovara, je anticivilizaciski i nedopustivo. Nitko nije ni pokušao ozbiljno da uporedi NATO agresije na SRJ , IRAK, LIBIJU, SIRIJU………sa akcijom na Ukrajinu.Ali ovo se moralo dogoditi. Strpljenje Ruske strane ima onu famoznu “ crvenu liniju “ koja je prekoračena, i nikad ništa više neće biti kao što je do sada bilo. Rusija treba Kinu kao saveznika u istoj mjeri koliko Kina treba Rusiju za saveznika , situacija sa Taiwanom je u potpunosti sazrela. Taj savez, nerješiv je problem za NATO, tj. Ameriku i E U
Što se nas tiče, mi od petooktobarskog prevrata imamo veleizdajnike i poslušnike zapada koji navodno pretstavljaju NAROD. Od tuda sva ta nelogična i autodestruktivna, podanička i veleizdajnička politika zvanične Srbije, prema samoj sebi i logičnim saveznicima.Zbog toga “ zapad “ ne reagira na kriminal, jednopartiski sistem, ukidanje institucija i svega onoga što je sušta suprotnost deklariranoj zapadnoj civilizaciji. Ovu vlast oni prešutno podrzavaju, a više od pola opozicije su isti oni koji bi samo da se dočepaju vlasti, radi vlastitog boljitka, a da u samom sistemu ništa ne promjene, naročito u odnosu na zapad, od kojeg očekuju pomoć…….a za cijenu te pomoći ne pitaju, jer je sada već većini gradjana ……ta cijena jasna!! Kakve šanse ima stvarna opozicija, koja bi se borila isključivo za interese Drzave i Naroda ??? koliko ih je , i da li ih je jednostavno prepoznati i odjeliti od ovih drugih ?
Priblizavaju se izbori……..nadam se najboljem……. ali me je i veliki strah najgoreg ,ostanak Vučića ili pobjeda prozapadne, izdajničke, lazno opozicionih partija !! Ukrajinska kriza moze uveliko pomoći gradjanima da prepoznaju „vjeru“ od „nevjere“, kandidati se moraju izjasniti……. i to je velika prilika za birače….