Zapadne praznične čestitke Srbima

Koliko još nepočinstava, uvreda i dvostrukih aršina treba da pretrpimo od strane političkog Zapada pre no što naši političari konačno shvate da nam oni nisu ni prijatelji ni partneri?

„Koliko još treba da vas pobijemo da bismo vam dokazali da nismo braća?“ – glasi čuveno ustaško pitanje još uvek neosvešćenim Srbima.

Analogno tome – koliko još nepočinstava, agresija, uvreda i dvostrukih aršina treba da pretrpimo od strane političkog Zapada pre nego što domaći političari konačno shvate da nam oni nisu ni prijatelji ni partneri?

Možda je to još i mogao da bude onaj Zapad koji je postojao do rušenja Berlinskog zida – mada ni on nije bio ni približno onako idealan kako su ga predstavljali holivudski filmovi. Ali je bio takav da su, na primer, jedan Tesla i Pupin tamo mogli da se maksimalno iskažu. To ne treba zaboraviti, niti potceniti. No, tog Zapada više nema, prohujao je sa vihorom, i uzalud troše energiju oni koji se nadaju da možemo vratiti odnose na ono što su nekad bili.

Neokolonijalno razbojništvo

Kao što je više puta isticano u ovoj kolumni, tamo su, parafrazirajući Veslija Klarka, vlast preoteli neki „vrlo tvrdi“ tipovi – koji mrze i Srbe i Ruse, a sve više i Kineze. Odnosno, svakog koga smatraju za prepreku svojim nerealnim, ali opasnim ambicijama.

Na delu je ogoljeno, neokolonijalno razbojništvo koje se ustoličilo u svim bitnim zapadnim prestonicama (a i još otrovnije u sedištima njihovih vazala i trabanata) tokom poslednjih četvrt veka.

Ako je za utehu, sve je ogoljenije i prema sopstvenom stanovništvu, pogotovo onom koje ne prihvata novi kovid-totalitarizam ukrašen mašnicom Velikog resetovanja iz Davosa, koji je upravo i Novak Đoković pri sletanju u Australiju na svojoj koži osetio.

Konačno je na pomolu budućnost koju je Orvel genijalno predočio u distopijskom romanu 1984, čizma koja gazi ljudsko lice – zauvek.

Tennis – ATP Finals – Pala Alpitour, Turin, Italy – November 20, 2021 Serbia’s Novak Djokovic gestures after losing his semi final match against Germany’s Alexander Zverev Reuters/Guglielmo Mangiapane

Ali, s druge strane, zašto bi nam išta od toga bilo za utehu?

Odnosno, zašto bismo mi prihvatali agresiju i bezobrazluk samo zato što se slične metode protiv neistomišljenika i političkih protivnika sada sve više primenjuju i na svom domaćem terenu?

Zato je važan odgovor koji je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik dao kao reakciju na objavu američkih sankcija protiv sebe i ATV televizije.

Nazvao je stvari pravim imenom, što ovdašnji političari skoro nikada ne čine. Da je to mešanje u unutrašnje stvari druge države. Da su „SAD velika sila, ali su i lažovi“. Da je smešno kad o korupciji pričaju ljudi poput Bajdena, koji je, zajedno sa porodicom, ogrezao u korupciji.

Dodik je zapravo blag. Ako ćemo otvoreno, SAD su vodeća teroristička zemlja na svetu, odgovorna za milione smrti, upropašćenih života i izbeglica samo u proteklih par decenija. O istrebljenju američkih domorodaca ne moramo ni da pričamo, to je opštepoznata stvar koja se prečesto prenebregava. Poznata koliko i mučeništvo Džulijana Asanža, koji strada zato što je na svetlost dana izneo američka imperijalna zverstva. Nekažnjena.

Dve zločinačke epizode

Da se podsetimo samo dve američke zločinačke epizode koje su izašle na videlo tokom 2021. godine.

– Krajem jula 2021. godine, jedan bivši pripadnik američke Nacionalne agencije za bezbednost – NSA – osuđen je na 45 meseci zatvora za odavanje državnih tajni. Danijel Hejl, potomak američkog revolucionarnog heroja Natanijela Hejla, objavio je poverljiva američka dokumenta o zločinačkom američkom programu ubijanja ljudi dronovima, u kojem je i sam učestvovao.

Procenjuje se da su, od 2004. godine, dronovi američke vojske i CIA usmrtili između 9.000 i 17.000 ljudi širom sveta, uključujući i do 2.200 dece. Po Hejlovim rečima, „u ratovanju dronovima desi se da su devet od 10 ubijenih nevini… morate da ubijete deo svoje savesti da biste radili svoj posao“.

U svom ispovednom pismu sudu, Hejl opisuje scenu u kojoj su ga kolege sa posla pozvale na druženje i „zbližavanje“, koje se sastojalo od uživanja u arhivskim snimcima udara dronom na ljude nekoliko hiljada milja daleko, u „prizorima poslednjih trenutaka života ljudi bez lica“, što se u tim krugovima popularno naziva „ratnom pornografijom“.

Jedini učesnik tog zločinačkog poduhvata koji je kažnjen jeste sam Hejl, zbog objavljivanja poverljivih podataka.

Zar je to vlada koja ima pravo da drži moralne pridike bilo kome na svetu, ili uvodi sankcije?

– Druga ilustracija zločinačke prirode sadašnjeg američkog režima obnarodovana je objavom u Njujork tajmsu takozvanih Fajlova civilnih žrtava (Civilian Casualty Files) u decembru 2021, odnosno poverljivih izveštaja Pentagona o hiljadama civilnih žrtava američkog bombardovanja Sirije i Iraka između 2014. i 2018. godine, od kojih 67 odsto čine deca.

Po rečima novinarke Azmat Kan, „ono što proizlazi iz preko 5.400 stranica materijala je institucionalno prihvatanje neizbežnih kolateralnih žrtava. Po logici vojske, vazdušni udar, koliko god bio smrtonosan po civile, prihvatljiv je pod uslovom da je na odgovarajući način odlučeno o njemu i da je odobren – u skladu sa prihvatljivom proporcionalnošću vojnog dobitka naspram opasnosti po civile.“

Drugim rečima, američka vojska svesno ubija civile, uključujući i decu – što i sami znamo najkasnije od 1999. – ako se to uklapa u njihove procene prihvatljive štete naspram očekivane koristi. I sve to obrazlaže jednim ledeno hladnim birokratskim jezikom.

Tako su bombardovane fabrike u kojima se znalo da rade uglavnom deca, bombardovani su čak i krovovi zgrada na kojima su mogla da se vide deca kako se igraju. Jer je „demokratski“ cilj opravdavao sredstva, kao što je Medlin Olbrajt lepo objasnila, pravdajući smrt pola miliona iračke dece.

I takvi da nam drže lekcije i uvode sankcije?

Vaistinu, Dodik je bio diplomatski blag. I to je, u ovom vremenu rastućih napetosti, bilo sasvim na mestu. Ali je ipak rekao ono što je bilo potrebno.

Banjaluka, 23. jula 2020.- Srpski clan Predsednistva BiH Milorad Dodik govori na konferenciji za medije. Predsednik Srbije Aleksandar Vucic preneo je danas, nakon razgovora sa predstavnicima RS u Banjaluci, da se izaslo sa idejom i da je Srbija zainteresovana da pocne razgovore sa vladom RS o izgradnji aerodroma u Hercegovni.“Spremni smo da ulozimo znacajan novac, da zaposlimo ljude u RS i vec od ponedeljka, nasa delegacija je spremna da ide u misiju u Trebinje, kojom brizinom i po kom modelu, koncesionom ili nekom drugom, na 30-35 godina Srbija moze da izgradi taj aerodrom“, rekao je Vucic novinarima.FOTO TANJUG/ ANDRIJA VUKELIC/ nr

Kad već govorimo o bombardovanju Sirije i ubijanju sirijskih civila, da postavimo i sledeće pitanje – a šta će Amerikanci tamo uopšte? Ko im je dao pravo da lete nad Sirijom i ubijaju sirijsku decu? (Naravno, isto pitanje važi i u odnosu na Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru.)

Da svrgavaju legalnu vlast jedne suverene države?

I onda nam njihov ambasador u BiH, mrtav hladan, sa ozbiljnim izrazom lica, obrazlaže nelegitimne sankcije protiv Dodika, ATV i Tegeltije time da oni „ugrožavaju stabilnost, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine“.

Pljačkaši, kolonizatori i uništitelji zemalja širom sveta su sad odjednom zaštitnici čedne BiH?

Neće biti…

Jedini koji su ikad imali istinski zaštitničke namere prema ovom regionu su Rusi. I na to je nedavno podsetila Marija Zaharova u objavi na svom Telegram kanalu: „Odbrambena sposobnost Srbije. Ona poslednjih, verovatno, dve stotine godina po mnogo čemu zavisi od toga koliko brzo će Rusija reagovati na spoljne pretnje toj južnoslovenskoj zemlji.“

A izgleda da je Rusija spremna da brzo reaguje.

Nije tek tako Dodik pomenuo „prijatelje“. Što Nelson, Eskobar i kompanija svakako nisu.

Naslovna fotografija: Drew Angerer/Getty Images

autor:Aleksandar Pavić

https://standard.rs/