Zapisi iz Toplice

0
1319

Vedra strana sela

Radio nešto po dvorištu Vule Mićović iz Gubetina, a kuća mu je u delu sela zvanom „Potok“, kad eto ti, iz pravca Glogara, nekih Ćukovčana sa drvima. Čuje ih Vule po škripi metalnih šina na točkovima zaprežnih kola koje vuku krave; zategli ljudi gvint na kolima punim produžne grabovine.

Prepoznao je namah braću Ranka i Muleta, koji su ga uvek sa poštovanjem dočekivali kod njihovih kuća u Ćukovcu kad god je tu prolazio, pošto je radio kao bolničar u Prokupačkoj bolnici. Vazda bi ga otpoštovali i rakijom poslužili, pa eto mu prilike da se i on njima na neki način oduži. Taj put od šume do kuće znao je da bude dugačak, to znam po mojem ocu kad smo se vraćali iz Kupinjaka sa drvima. Više odangubimo u selu nego u šumi dok drva spremimo. Moj otac nije odbijao kad ga zaustave ljudi i posluže rakijom, „da se ne naljute“ – vrlo je pažljiv čovek bio.

I tako ti Vule, iako kodža kabast čovek, na brzinu ode u kuću i sa prozora dohvati flašu sa rakijom i čašu, pa na put, a Ranko i Mule taman pred kapijom. Zaustaviše kola i onako umorni, na eks ispiše po čašicu rakije. Nešto im je bila sumnjiva , ali kako da to kažu gazdi, koji, kad vide kako lepo popiše, na zor im nasipa još po jednu.

Što je do njih, braniše se, ali on uporan i popiše još po jednu, pa tutanj niz put ka crkvi i glavnom putu.

Malo posle pritreba njegovoj ženi maja (sirila) da usiri sira, tražiše po kući, pa kako ne nađe priupita ga:

– A, je li, Vule, gde je ona flaša sa majom sa prozora?

Da Vas podsetimo:  Lidl i Crveni krst prikupljaju namirnice za najugroženije

Vule se pljesnu po čelu !!!

Pričaše posle neki ljudi koji su išli uz put od crkve da su pored crkvene šume videli kola sa drvima i upregnute krave, ali nikakve ljude pored njih, što im bilo čudno.

Ostala je zagonetka da li su Ranko i Mule imali vremena da na vreme stignu do šume ili su okasnili. Niti ih je to Vule pitao, niti su oni pričali.

Evo zašto Albanci ne mogu da poje bivolicu na ToplicU i kravu na MoravU

Malo, malo, pa Albanci sa Kosova i Metohije i iz Albanije, ovako nešto izjavljuju i objavljuju, iako sam potpuno siguran da i oni znaju da to nije tako, bar oni pismeniji i objektivniji. Laik sam za istoriju, no, evo da pokušam da to objasnim na primeru mojega sela Gubetina.

Moje selo u kojem živim je pored reke Toplice-lepotice, udaljeno oko sedam kilometra od Prokuplja, a stanovništvo je najviše doseljeno iz Sjeničkog kraja. Ima ih i sa područja Kosova i Metohije, kao i iz drugih delova pojedinačno, od Vlasine i Užičkog kraja.

Naseljavanje je vršeno posle oslobođenja Toplice i Berlinskog kongresa 1878. godine, a iz moje porodice na putu prilikom preseljenja, na Goliji, rođena je baba Anđa, ćerka Mladena Prelića, kasnije udata za Jovana Nišavića u istom selu. O kupovini zemlje od predhodnih vlasnika braće Šaćira, Bećira, Halila i Abdulrahmana Mustafića sačinjen je ugovor i overen u tadašnjim državnim institucijama, tako da se ne može govoriti o nekom otimanju.

Ovaj uvod je neophodan da bih objasnio kako je došlo do toga da Gubetin, koji se po legendama zvao Dobrotin, promenio ime zbog nekog zločina turskih oružanih snaga na saboru u selu 8. avgusta, kada je i promenjeno ime za vreme borbi pretedenata na presto, Mehmeda i Muse.

Da Vas podsetimo:  Stariji i od Svetog Save – ovo je bio prvi srpski svetac koji je nesrećno stradao

Pošto se despot Stefan odlučio da podrži Mehmeda, to je izazvalo drugog pretedenta za presto Musu koji je 1413. napao Toplicu i počinio strašne zločine, među kojima i ovaj u Dobrotinu. O tome je Konstantin Filosof ostavio zapis:

„Turci su jedne odvodili, druge zarobljavali, jedne plenili, druge klali, kao oganj lomeći i sve satirući…“

Za vreme austrijsko-turskih ratova i to prvog, od 1683.-1699. godine, Srbi su bili na strani Austrije i, nakon pobede Turaka, pećki patrijarh Arsenije Čarnojević je na čelu mnogih srpskih porodica 1690. otišao u Ugarsku. U drugom ratu, koji su takođe Austrijanci izgubili, odselili su se i Srbi koji su preostali, pod Arsenijem IV, 1737. godine, nakon čega je Toplica ostala pusta.

U prvoj polovini XVIII veka Turci su naselili opustelu Toplicu Arnautima, od čega su u Gornjoj Toplici fisovi Sopi, Krasnik, Klimenti i dr., a donju i obronke Jastrepca Skopljani, Gušani, Nušani i drugi.

Do druge seobe u Gubetinu su živeli Srbi, ali nakon toga ne sve do oslobođenja 1876 godine. Istovremeno su susedna sela Ćukovac i Donja Toponica bili sa mešovitim stanovništvom Srba i Arnauta.

Sada dolazim do objašnjenja zbog čega Toplica ne može biti albanska i zbog čega ne mogu da poje bivolice na Toplici niti krave na Moravi.

Godine 1734. kao jemci Ahmet pašinom sarafbaši (odgovoran za finansije- rizničar) za dug od 1240 groša, koji je uzet za popravku crkve u Prokuplju, garantovalo je 64 kmetova i kneževa, kao i 9 zanatlija iz Toplice, o čemu je sačinjen i sačuvan dokument. Iz Gubetina je potpisao Živko.

Prokupačka nahija je zahvatala teritoriju Toplice i sadašnjih opština: Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Merošina, Žitorađa i Doljevac sa sledećim selima – tada popisanim: Muzać, Rašica, Jošanica, Draguša, Svarče, Bresnica, Merovac, Pašinac, Plana, Trnava, Reljinac, Rečica, Babotinac, Bajčince, Kostenica, Džigolj, Devča, Kruševica, Prekašnica, Konjuša, Šišmanovac, GUBETIN, Toponica, Berilje, Lukomir, Božurna, Podina, Glašinac, Smrdić, Žitorađe, Jasenice, Badnjevac, Crnatovo, Kočane, Pukovac, Orljane, Mekiš, Držanovac, Đakus, Bučić, Rasovača, Batušinac, Balajnac, Gradište, Brest, Merošina, Oblačina, Biljeg, Katulina, Sudulica, Poturki, Konjuvce, Đešilovac, Klakoš, Kolčince, Šarlinac, Sahinovac i Podine.

Da Vas podsetimo:  Stari Egipćani: "Samo jedan narod je stariji od nas i dolazi sa Balkana!"

Na osnovu ovoga jasno se može videti, a koje bi i druge dokaze trebalo pribavljati, da su tadašnji Arnauti, sada su to Albanci, pošto svojataju Toplicu, proveli na ovim prostorima jedva oko 150 godina, od 1740. do 1876. godine, i ne vidim na osnovu čega je traže. Treba imati u vidu i da su pravilno obeštećeni, o čemu postoje ugovori, tapije, licitacije i dr.

Cilj ovog mojeg natpisa je da se zna istina, jer sam primetio da i među nama Srbima ima mišljenja da je to njihovo, pa verujem da se radi najverovatnije o neznanju ili politikanstvu. Ako je u pitanju neznanje neka provere, a ako je politikanstvo, to je onda drugo. Interesantno je da su prethodni stanovnici uzeli za prezime ime sela, tako da sada na Kosovu svako topličko selo ima svoje prezime.

Što se tiče nas moji preci su kupili imovinu od braće Mustafića, a sada Gubetinija, što im uopšte nije argument da je Toplica njihova, a i oni sami to znaju… Ko hoće da zna, ko neće -sve i da imaš hiljadu dokumenata, neće ti pooći.

Ja što je do mene objasnih, što sam znao i koliko sam znao.

Zvonko Prelić
Izvor: milanmilenkovic.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime