Zar i ovde ne važi: „bolje ikad, nego nikad“?

0
697

Još jedan glas u horu ne donosi ništa dobro, osim onom čiji je, a član je muzičkog hora. Kao ni glas manje, što će primetiti samo horovođa, odnosno muzički stručnjak. Izvan muzičkog života je drukčije, odsustvo iz „hora“ može izazvati neprijatnu reakciju, a prisustvo doneti vajdicu… Zato „još jedan glas“ treba čuvati za kasnije, kada je hor utihnuo, a razlog za nastup zaboravljen. I usledio novi nastup hora, zbog novog razloga…

Ali zašto naknadno povećavati broj onih koji su se solidarisali sa žrtvama nasilja, od strane do skora uglednog vlasnika pomodne škole glume? Među pristojnim svetom takvo solidarisanje i nije baš za pohvalu: pristojnoj osobi sleduje. Od toga ne pravi sebi marketing, niti unapred sumnja u pravosuđe! Zato pogledajmo one „hrabre“, koji su štrčali i nastavljaju da štrče, van takvih. Indirektno, solidarišući se sa nasilnikom!

Sa kakvim samo samozadovoljstvom, kao da izriču Božje zapovesti ili kao da je to samo njima palo na pamet, pitaju: „Zašto baš sada, prijavljuju nasilje?“, odnosno: „A zašto nisu, ranije?“. I ništa više, čekajući sledeću priliku da isto pitaju kad neko digne glas protiv drugog nepočinstva! Šta i s tim, što nije rečeno kad se (pošto se desilo)? Ne treba nikad da bude rečeno? Ako tada nisu tražile pravdu, žrtve više nemaju prava da je traže? Lepo, bogami! Ne sledi li da pošto krivično delo, bilo kakvo, nije otkriveno odmah pošto se desilo, automatski zastareva?!

Možemo i da osudimo žrtve, što se nisu javile „kad je trebalo“. Ali pošto počinioci budu suđeni (možda i neće biti osuđeni). Krupniji je njihov greh! A po ovima koji stalno love tuđi pogrešan rad prikrivajući svoj nerad, stvari stoje obrnuto! Što njima ne postaviti pitanje, ne šta bi uradili u istoj situaciji (njihova stvar!), nego kad su mirno gledali nekog koji je nagrabusio? I mogli da pomognu, a nisu? Vredi podsećanja: nepomaganje drugom u opasnosti, bez ugrožavanja sebe, u nekim slučajevima je krivično delo! Ako svako treba da gleda svoja posla, što sledi iz njihovih izjava, što oni zabadaju nos u tuđa posla? Šta ih se tiče kada će i da li će, neko na svetlo dana izneti nimalo prijatno po sebe? Klasični ili pravi voajeri, za razliku od ovih, takođe „gledaju šta drugi rade“. Ali bar ćute!

Da Vas podsetimo:  Skupština, pozicija i opozicija

Razmislimo: da li ovim prigovaranjem povećavaju broj onih koji osuđuju ovu i slične, nemile pojave, što povećava verovatnoću da se neće ponavljati? Da će zaista važiti zakon koji ih zabranjuje? Nikako! A da slučajno ne služi obrnutom? Veoma verovatno. Makar time što se interes odvraća sa počinioca, kao i svih koji su mogli i trebali da nadgledaju ili bar povremeno pogledaju njegov rad i ponašanje. I usmerava na njegovu žrtvu! Tako da je ovakav „glas naroda“ veoma blizak ako ne i isti, glasu onih koji iskreno misle da je za silovanje kriva silovana osoba…

Izvor: Kolubarske

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime