Zar u Briselu veruju da Srbi vrede 165 miliona evra, a ne 165 milijardi?

* Vučić iz Norveške poruči da su i Kurti i njegovi „Srbi“ (Rašić i Trajković) najveći „ološ i to sa dna kace“ i da će, neodlaskom u Tiranu – kazniti licemerstvo EUrope… Nakon što on otvori dušu, dolete u Beograd komesar za EUropejsko proširenje Varhelji, iz Brisela „iskritikovaše“ sad i Kurtija, dadoše nam 165 miliona evra i rekoše da je prisustvo Srbije na samitu u Tirani bitno. Na to Vučić izjavi: „Emotivno sam reagovao… živ sam čovek… sve što sam rekao je istina“ i – 6. decembra ode na dvodnevni samit u Tiranu

* Pošto sam i ja „živ čovek“, iako nebitan, sve ovo što za nekoliko dana protutnja Srbijom, ona prva izjava predsednika, mada po udžbeniku potpuno nediplomatska – moram priznati da mi je prijala. Lepo je ponekad – ogoljenu istinu – naglas čuti. Meni sve ovo – i nediplomatsko i diplomatsko – i može da prođe, da ne bi onih 165 miliona evra. To preboleti ne mogu! Nekako bih radije da nam ne odrediše cenu!

* Od Srbije „samo“ traže da zažmuri, da se pravi da ništa ne vidi, dok oni odnose naš sveti KosMet i zaokružuju ga u islamsku državu! A koja li je tek „mišolovka“ – ovo naprasno zalaganje Amerike da Šiptari dozvole ZSO potpisanu u Briselu 2013. – ili ćete mi možda reći da su Ameri odustali od države Šiptaristan?!

* Najpokvarenije je što nas Zapad ubeđuj da dobrovoljno raskinemo sa jedinim istorijskim prijateljima koji su nas uvek od njih čuvali! Da ostanemo sami na pustoj ledini kako bi nas oni, napokon, sa užitkom i lakoćom – zgnječili, razmazali i ispod zemlje u kolektivni grob – čizmom utisnuli!

EVO smo bili 6. decembra na dvodnevnom Samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se prvi put održava u jednoj državi koja nije njena članica i to – nigde drugde ne nađoše da to oposle – nego sred Albanije – u Tirani. I, ne samo to – od tog datuma još kreću i vidno pojčanim napadima na Srbe po KosMetu i na severnom i južnom delu, a samitaši ni – „a“!

U redu, još jednom nam je objašnjeno ko vam je ovde štićeno čedo. Ali, da krenem od ovog najnovijeg početka, ne bi li videli šta je s nama.

Sve je počelo kada je Kurti izabrao Rašića i Radu Trajković – koji su ničim zasluženo Srbi – da zamene one Srbe koji su nedavno napustili njegovu vladu i sve institucije Šiptaristana, zato šti je hteo da Srbe kažnjava i otima im automobilske registarske tablice iz Srbije. Razlog je jasan – ni tablice iz Srbije očima ne može da vidi, a kamo li Srbe, sa kojima ide sistematično: pretnja, obespravljivanje, pljačkanje, hapšenje, prebijanje, progon…

Tada predsednik Srbije Vučić iz Norveške, gde je bio u zvaničnoj poseti, poruči da su i Kurti i ti njegovi „Srbi“ najveći „ološ i to sa dna kace“ i da će, neodlaskom u Tiranu – kazniti licemerstvo EUrope zbog još jedanput ponovljene mantre pozivanja na mir i saradnju „obe strane“ koje su, ispada, jednako krive!

Nakon što Vučić otvori dušu, sutradan dolete u Beograd komesar za EUropejsko proširenje Varhelji, iz Brisela „iskritikovaše“ sad i Kurtija, dadoše nam 165 miliona evra i rekoše da je prisustvo Srbije na samitu bitno.

Na to Vučić izjavi: „Emotivno sam reagovao… živ sam čovek… sve što sam rekao je istina“ i – 6. decembra ode na dvodnevni samit u Tiranu.

Kod „prijatelja“ Rame u Tirani dočekaše ga vatrometom i to – od zapaljenih srpskih zastava! Bravo!

Ostalo, koliko se dalo videti, bilo je uobičajeno i očekivano. U Tirani je rekao: „Bolje je biti za stolom nego na njihovom meniju“!

Što jes-jes, ova se ne da kritikovati.

Pošto sam i ja „živ čovek“, iako nebitan, sve ovo što za nekoliko dana protutnja Srbijom, ona prva izjava predsednika, mada po udžbeniku potpuno nediplomatska – moram priznati da mi je prijala. Lepo je ponekad – ogoljenu istinu – naglas čuti.

Meni sve ovo – i nediplomatsko i diplomatsko – i može da prođe, da ne bi onih 165 miliona evra. To preboleti ne mogu!

Nekako bih radije da nam ne odrediše cenu!

Evo, da su nam dali 165 milijardi evra, pa da se i zažmuri! A nije da bi bilo bez osnova i to samo kad se uzme podmirivanje duga za one „isporučene“ bombe u NATO agresiji po Srbima. I, da ne bi bilo zabune – meni u te milijarde ne ulazi KosMet – iako je on, vidljivo ili nevidljivo, jedina „roba“ oko koje se sve ovo vrti.

Zato nam je i šef EUropejske diplomatije Borelj i poručio iz Tirane da su Beogradu dan pre, a Prištini na dan otvaranja samita, poslali poslednju verziju tog tajanstvenog francusko-nemačkog ili Šolc-Makronovog plana o KosMetu – i podvukao da moramo „krenuti u ozbiljne razgovore“.

Jedina novina tu je, izgleda, da se plan krije od javnosti – kako bi otimačina lakše prošla! Međutim, „procurelo je“ da su nam korake spakovali u tačkama – u kojima svaka do jedne potvrđuje nezavisnost Šiptaristana – a zauzvrat ćemo „dobiti“ nekakvu Zajednicu srpskih opština (ZSO) – tjs. „demokratski raj“ za Srbe u budućoj – još jednoj – šiptarskoj državi! A onda za taj „ustupak“ ređaju sinonime za njegovo priznanje gde će: obe strane poštovati nadležnosti jedna drugoj, pa neće jedna drugu kočiti na putu ulaska u EUropu, Srbija se neće mešati Kosovu da uđe u međunarodne organizacije, a onda – zamislite – neće se ni Kosovo mešati Srbiji!

Znači – od Srbije „samo“ traže da zažmuri! Da se pravi da ništa ne vidi, dok oni odnose naš sveti KosMet i zaokružuju ga u islamsku državu! A koja li je tek „mišolovka“ – ovo naprasno zalaganje Amerike da Šiptari dozvole ZSO potpisanu u Briselu 2013. – ili ćete mi možda reći da su Ameri odustali od države Šiptaristan?!

Umalo da zaboravim – tu je i glavni „benefit“ – perspektiva ulaska u EUropu.

E, ne da vam je sve ovo podlo, nego i ponižavajuće do bola! Vala, zapadnjaci, ako je i od vas – mnogo je!

Odmah tu iskočiše „analitičari“, tešeći nas kako se tu ne pominje ulazak Šiptaristana u UN! Divno! Nema pomena UN – niti da će ući, niti da neće, ali – u međunarodne organizacije ima da ih podržimo da uđu!

U koje (?) – pa međunarodne! A, šta je UN (?) – ako ne međunarodna organizacija?

Bravo! Vidite kako znate, kad vam se lepo postavi pitanje. Dobro. Evo, u pravu ste – oko UN će biti na našoj strani – i (?!) – kakva mi je, pa, to sigurnost neulazak u UN – ako smo već pristali da im ga damo na svaku drugu kapiju kroz koju ga iznose iz Srbije?!

E, ima li od ovoga išta bezočnije? Ne, da ja znam!

I, nije tu kraj skakanja po mozgu.

Ti pozvani da nam otvore oči da progledamo, objašnjavaju kako smo mi „osuđeni jedni na druge“ i kako sve to moramo zbog ekonomije, zarade i para! Te zbog našega „prosperiteta“ ima da se gurnemo – ovih sledećih sto godina – u direktan zagrljaj sa komplet zaokruženim Šiptarima! Prethodnih sto smo bili sa „braćom“ od Slovenije, pa redom naovamo! I sad ćemo – opet da „napredujemo“ – sve dok nam i ovi „prijatelji“ ne stanu na „zelenu granu“ u Velikoj Albaniji – k’o što su nam oni prethodni – na naš račun i našu nesreću u Jugi – stali!

Nema oćeš-nećeš, naređena je budućnost s njima – „jedino ćemo tako zaradit“!

Znači, prvo pare i zarada, pa ako nam pretekne vremena za još ponešto, onda može i o tome, a i ne mora.

Sad – da je to neka novina – nije!

To je najstariji zanat – do dan danas živahan – gde se „dobit“ obrće. Ni „ćimbenici“ tog zanata – prostitutke – ne bi ni ulazile u tu „ekonomiju“ da to, na tom njihovom „tržištu“ – ne rade zbog para! I njima je jedini razlog „udruživanja“ – njihova „ekonomija“!

One zato – i jesu – prostitutke! I, da mi se prostitutke ne uvrede – kapa dole za njih! One – isključivo – sebe i svoj integritet – prostituišu!

Za ovu našu budućnost upakovanu u „dobrobit“ – glavna veza nam je albanski premijer i naš „prijatelj“ Edi Rama. Kad je već glavni, red je da se ponešto pomene i od onoga – čime nas je i on zadužio.

Pamtimo ga još od 2014. kada su on i brat mu stigli u Beograd na utakmicu Srbija–Albanija, pa on navijao iz lože, a bato mu – usred Beograda – dronom „navijao“ zastavu Velike Albanije! E, tu nas je kupio za sva vremena – od tada smo prijatelji.

A onda je 2018. na združenoj sednici albanske i šiptaristanske vlade u Peći predstavio i ideju o „nacionalnom projektu ujedinjenja Albanije i Kosova“ i dao zadatak tadašnjem šiptaristanskom premijeru Ramušu Haradinaju da započne sa izradom „zajedničke strategije ujedinjenja Albanaca do 2025“!

U Tirani sad, 28. novembra, kada su – sa komplet okupacionom garniturom našega KosMeta – proslavljali Dan zastave, ili 110 godina koliko im je ta država i stara – o Velikoj Albaniji je rekao da se nije moglo ni slutiti da će Albanci „danas imati dve države i još premijera u Crnoj Gori“!

Što jes-jes – bravo nam ga Srbi!

Nedavno je – radi „čistote“ država im – i tražio od EUrope da se zabrani i pomen o „žutim kućama“, kako bi se izbrisao trag o šiptarskom kasapljenju Srba – u te njihove dve države – i rasprodavanju „u delovima“ po planeti.

Oprostite mi što ću vam narušiti tu sreću o zajedničkoj ekonomiji, ali se moram setiti – kako je samo zdušno podržavao i one prištinske takse protiv robe iz centralne Srbije – baš ga je bolelo za CEFTA sporazum.

Kako se tek grčevito borio da Telekom Srbija ne kupi njihovu kompaniju i uđe u Albaniju jer „ne može se dati Srbiji nešto što je nacionalno dobro i bezbednost Albanije“!

To, Ramo, prijatelju naš! Ovde ste samo vi nama „prijatelji“ – izgleda!

Mogla bih ja tu našim „ubeđivačima“ nabrajti toga koliko god, ali nemam, baš, toliki želudac – ni za Ramu ni za „ubeđivače“.

No, šta je tu je – sad da vidimo šta je benefit ovoga samita?

Šta smo to dobili osim potvrđenoga pritiska da raskrstimo s KosMetom i sa Rusijom, koja nam pomaže da očuvamo i KosMet i nas uopšte ovde gde smo?

I, ajde pre nego što raskrstimo, da makar izvedemo računicu.

O tome – kako nas je Rusija zadužila da opstanemo kroz istoriju, pa sve do onog kad je sprečila da nas – ovi drugi – proglase za jedini genocidni narod od kada se narodi na planeti pominju – mogla bih, ne u jednoj kolumni, da nabrajam.

Ali, ako ćemo o „dobrotama“ EUrope i Zapada prema Srbima, što pojedinačno što združeno kad su udarali, e, tu bi se ispisali tomovi.

Svi ratovi kojima su nas gazili, narod nam unijatili, otimali nam temelj i kolevku, kidali nam duhovnu vertikalu Kosovo i Metohiju koji nam je u genetskom kodu identiteta upisan, u genocidu nas istrebljivali od Zapada s jedne, a od Šiptara s ove druge strane – i onda nas genocidnima proglasili.

I sad, nije ni to ono što je najpokvarenije, nego su odlučili da nas ubede – da dobrovoljno – raskinemo sa jedinim istorijskim prijateljima koji su nas uvek od njih čuvali! Da ostanemo sami na pustoj ledini kako bi nas oni, napokon, sa užitkom i lakoćom – zgnječili, razmazali i ispod zemlje u kolektivni grob – čizmom utisnuli!

A, to slepo slušanje – i pored svega čime su nas „zadužili“ – pravdamo „ubiranjem nekakvih para“ iz zagrljaja s njima…

Autor: Milijana BALETIĆ