Trag u beskraju, tim rečima mogao bi se opisati put Srbije ka Evropskoj uniji koji traje duže od dve decenije. Čini se da naš konačni cilj nije ulazak u punopravno članstvo EU, već kao i svaki putnik, vagabundo, skitnica tražimo satisfakciju u samom procesu i tom iskustvu na putu.
Pred Srbijom su domaći zadaci usklađivanja pravnih propisa i zakonodavstva sa onima koje propisuje administracija iz Brisela, a u mnogim stvarima idemo i korak dalje glumeći većeg papu od pape.
Poglavlje 23 tiče se pravosuđa, koje je jedno od rak rana našeg društva.
Za tu kancerogenizaciju nema mnogo argumenata protiv, jer je poverenje u sve institucije, a naročito pravosudne, u našem društvu urušeno do temelja zbog široko rasprostranjene korupcije, nepotizma i nepoštovanja načela odgovornosti.
Sudije i tužioci navodno sude na osnovu svog znanja, ugleda i časti, a postojanje ovih vrlina u društvu kojem je etika uistinu postala mit i pregažena kategorija gotovo da spada pod tužne teorije zavere.
Cilj promena je depolitizacija pravosudnog sistema i autori ustavnih promena, ugledni profesori Pravnog fakulteta, svi od reda tvrde da je ovo pitanje, iako stručno, nadstranačko i od suštinskog značaja za život građana, kao i da nema političku dimenziju.
Venecijanska komisija zvaničnim Memorandumom podržala je i odobrila četvrti, konačni, Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, da bi se nakon upućivanja predloga Narodnoj skupštini od strane Vlade i nedavnog skupštinskog izglasavanja predloga za promenu Ustava u oblasti pravosuđa došlo i do referendumskog pitanja: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“
„Menjamo Ustav, a ne čarape“, izjasnio se među prvima Saša Radulović, predsednik Dosta je bilo, pozvavši stanovništvo da na listiću zaokruži NE.
I činjenica je da svaka promena Ustava predstavlja temeljne promene državnog uređenja, ali je glavni problem neupućenost građana u samu sadržinu ustavnih promena, odnosno šta znači pitanje na koje se očekuje njihov odgovor 16. januara naredne godine i kako će se epilog glasanja odraziti na njihove živote.
Različiti pojedinci, pokreti i političke partije polako se izjašnjavaju kako se odrediti prema referendumskom glasanju.
Dok jedni pozivaju na bunt i onemogućavanje glasanja polugerilskim akcijama, drugi apeluju na građane da izađu i odrično odgovore na referendumsko pitanje.
Koliko građani znaju o čemu se zapravo radi?
Proklamovana suština ovog referenduma je da li će građani podržati ideju da sudije i tužioce u narednom periodu ne biraju oni posredno preko Narodne skupštine, već da će to činiti visoki saveti tužilaštva i sudstva.
Valja dodati i to da će se pet od 11 članova VSS ipak birati skupštinskom procedurom.
– Ustavnim promenama ukida se probni mandat sudija, jer tada u probnom mandatu sudije paze kako će da sude. Sudije će sada birati VSS, predsednike sudova, predsednika Visokog saveta sudstva – kazala je za RTS Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije.
Ustav se menja iz nasušne potrebe da se srpsko pravosuđe oslobodi od politike, a ne zato jer je to tražila Venecijanska komisija, tvrdi čovek kojem se prepisuju autorske zasluge za referendumsko pitanje.
– Sudija mora imati garancije da ne zavisi od politike. Mora biti usredsređen na predmete i ne razmišljati o tome da bi sa eventualnom promenom parlamentarne većine, do koje nužno mora da dođe pre ili kasnije, mogao biti razrešen – rekao je Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta i član Venecijanske komisije.
Uveren je da će građani razumeti sadržinu referenduma kada im na kućnu adresu stignu odštampane brošure sa tekstom najvažnijih odredbi ustavnih promena.
Takođe, smatra da opozicija koja poziva na bojkot ili glasanje protiv promena Ustava koristi političke floskule bez valjane argumentacije.
– Veći broj predstavnika te vanparlamentarne opozicije uglavnom sada pokušavaju da podstaknu građane da izađu i da glasaju protiv. Svi ti argumenti su čisto političke prirode i ja bih u narednom periodu voleo da u emisijama koje će slediti porazgovaramo upravo o tome koliko su to relevantni argumenti, koliko građani Srbije treba da slušaju te političke floskule koje izlaze iz usta pojedinih političkih lidera – ocenio je Petrov na RTS-u.
Pravnici sa kojima smo mi razgovarali kažu da se ni današnja rešenja pravosudnog sistema ne mogu smatrati najsrećnijima, ali da predložene izmene Ustava ne pružaju nikakve garancije da će sudije u odlučivanju dobiti zakonom ograničenu samostalnost.
Kao primer ističu sadašnju proceduru reizbora sudija u Narodnoj skupštini nakon prvog oročenog i probnog mandata u trajanju od tri godine.
Logično zvuči da sudijama nije lako da se odupru potencijalnom političkom pritisku kada nakon tri godine Narodna skupština ponovo odlučuje o njihovoj sudijskoj karijeri, odnosno o reizboru.
Naročito je to očigledno kada parlament čine poslanici isključivo vladajuće većine.
“U čemu se sastoji garancija ustavnih promena da će postojati manji uticaj od strane izvršne vlasti prema 11 članova saveta, bilo sudstva bilo tužilaštva, nego prema 250 narodnih poslanika?”, pita advokat Boško Orlić iz Novog Sada.
Razumljiva je želja pravnih stručnjaka da pravosudni sistem i četvrtu granu vlasti istrgnu iz ruku političara i pre svega izvršne vlasti, ali na ovaj način, čini se, stvara se svojevrsna pravosudna kasta gde se njeni članovi biraju unutar nje, a od makar formalnog uticaja građana na izbor sudija i tužilaca ne ostaje ništa do izbora onih pet članova Visokog saveta sudstva koje bi po novim odredbama i dalje birala Narodna skupština.
Jedna od bitnijih planiranih izmena odnosi se i na sastav VSS, odnosno na predlog da svoje mesto u ovom telu gube ministar pravde, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Sa stanovištva običnih građana, deluje da se od nas traži referendumsko odobravanje i pristanak na ulogu nemih posmatrača, svedoka ili pak žrtve potpune nezavisnosti ugleda i časti tužilaca i sudija i njihovog delegiranja pravde.
Novosadski advokat u svom autorskom tekstu pita i da li je ovim ustavnim promenama sprečen uticaj “trećih, zainteresovanih lica”.
“Zamisliv je sudski postupak moćnim i beskrupuloznim kriminalcima ili prebogatim biznismenima, kojima nije svejedno niti im može biti svejedno ko su nosioci pravosudnih funkcija, odnosno koga optužuje i ko mu sudi. Možemo li zamisliti njihov uticaj na članove saveta, kako bi nosilac pravosudne funkcije bilo lice blisko njihovim interesima?”, nastavlja Orlić jasno aludirajući da je lakše uticati na 11 osoba, nego na njih 250 koji bi zastupali interese svojih birača u Skupštini.
Mogućnost korupcije, pretnji i ucena, upravljanja strahom, ali i svakojaki uticaj na sudije i tužioce je neograničen i ne nestaje sa ovim izmenama. Moć se formalno oduzima političkim partijama, ali ne i moćnim i zainteresovanim pojedincima.
Veliko je pitanje i da li je sadašnja opozicija protiv izmena Ustava samo zbog toga što dolaze iz Vučićeve naprednjačke kuhinje jer podrška za promenu Ustava dolazi od Evropske unije.
Ono što izrazito bode oči je i termin održavanja referenduma.
Planiran je samo nešto manje od tri meseca pre izbora 3. aprila.
Da li se radi o čistom opipavanju narodne volje, odnosno da li će vojska od 750.000 partijskih članova izaći i glasati potvrdno samo zato što izmene Ustava forsira vrh stranke?
A tu je naravno i pitanje koje muči opoziciju, kakva je mobilnost onog dela stanovništva koji je protiv aktuelnog režima?
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević smatra da je vrlo važno izaći i reći NE na postavljeno referendumsko pitanje i ne dozvoliti da ustavne promene prođu u tišini i neopaženo.
– Cilj vlasti je da pred izbore dobije priznanje Evrope da je nešto suštinski urađeno u procesu pridruživanja. Važno je ukazati da građani neće osetiti nikakav dobitak od ovih promena. Niko ozbiljan ne veruje da će se sudstvo konstituisati kao nezavisna grana vlasti promenama samog Ustava – rekao je profesor FPN-a i istaknuti član pokreta Ne davimo Beograd.
On smatra da se o referendumu mora govoriti i da politički akteri pre svih moraju izneti jasan stav o Ustavu i ustavnim promenama, kao osnovnoj povelji društva, jer u suprotnom njihovo mišljenje i izgovorena reč po drugim važnim pitanjima u budućnosti gubi na težini i značaju.
– Ukoliko nam nije stalo do promene Ustava svaki naš sledeći stav biće delegitimisan – rekao je profesor Pavićević nedavno u Medija centru.
Za kraj, valjalo bi ubeležiti i izjavu premijerke Ane Brnabić koja je pokušala sa taktikom podizanja panike kod onog dela građana koji i dalje po svaku cenu želi Srbiju u EU, da se izlasavanjem NE na referendumu evropske integracije stopiraju u naredne četiri godine, jer se navodno referendum po ovim pitanjima može ponoviti tek nakon četiri godine, sudeći po novom Zakonu o referendumu i njegovim skorašnjim izmenama od 10. decembra.
Advokat Luka Jovanović, direktor programa i komunikacija Foruma za bezbednost i demokratiju, u svom tekstu demantuje ove reči premijerke navodima da je ovaj referendum raspisan 30. novembra kada je na snazi i dalje bio neizmenjeni Zakon o referendumu koji predviđa mogućnost ponavljanja referendumskog pitanja već nakon godinu dana.
“Ostaju nam samo pitanja kako kvalifikovati činjenicu da gđa Brnabić, svesno ili nesvesno, svoje pogrešno tumačenje, kao istinu predočava uoči refreneduma građanima Srbije i baš onom delu javnosti kojem je i dalje stalo do evropskih integracija i koji je politički najaktivniji?”, napisao je između ostalog Jovanović.
On smatra da je dužnost predsednice Vlade da u javnost iznosi istinite podatke kako bi makar formalno održala prividan legitimitet sadašnje Skupštine koja je ovaj predložni akt i izglasala.
“Upravo zbog tog legitimiteta nemoguće je prihvatiti da se odluka o jednom tako važnom pitanju obrazlaže na netačan način, i posebno od predsednice vlade od koje valja očekivati da u javnosti doprinosi legitimitetu akta koji je izglasala Skupština, i to ona skupština kojoj se u javnosti osporava svaki legitimitet. Ali druga pitanja ispisana nevidljivim mastilom, za razliku od ovog o kom je gđa. Brnabić prozborila, ostaju. Postaće vidljiva kako se referendumska kampanja bude zagrevala”, zaključio je u svom tekstu jedan od direktora FBD-a.
Kod građana vlada razumljivo nepoverenje da ideal pravde neće ovim izmenama naprasno zavladati pravosudnim sistemom u Srbiji, te da će tužioci u svojim fiokama i dalje moći da drže prašnjave fascikle do momenta kada nastupa zastarelost određenih postupaka. Svaka vlast dolazi od naroda, samim tim i sudska, a ovim izmenama se i taj formalni deo narodnog suvereniteta u tišini oduzima građanima Srbije.
Naša nesreća je što se naše pravosuđe, po mišljenju stručnih ljudi, ne leči ovim ustavnim izmenama, već promenom ponašanja sudija i tužioca koji izgleda nikako da shvate da imaju pravo i obavezu da sude isključivo na osnovu zakona i dokaza, a ne na osnovu izdignute obrve i posrednog uticaja političara na vlasti.
Sudije i tužioci često biraju iluzornu materijalnu i profesionalnu sigurnost usvajajući taj činovnički mentalitet umesto iskonske nezavisnosti i samostalnosti u radu i odlučivanju.
Da na taj način, koji im i sadašnje odredbe Ustava i zakona omogućavaju, rade svoj izrazito važan posao, možda im ne bi predstavljao problem što ih biraju narodni delegati u Skupštini, jer bi se vodili isključivo tom svojom uzvišenom čašću i poštenjem.
autor:Antonije Kosanović
