Ne znam da li su se Žarko Vidović i patrijarh srpski Pavle ikada upoznali! Ako jesu, verujem da su imali mnogo zajedničkih tema. I jedan i drugi potiču sa prostora koji su teško postradali u Drugom svetskom ratu. Pukom srećom su izbegli ustaške pokolje, da bi nakon toga usledili logori, hapšenja, ispitivanja, mučenja…..Posle završetka ratnih sukoba došli su pod udar posleratnog komunističkog terora, a za njim su usledile decenije života i rada u Titovoj Jugoslaviji gde su mnogo puta otvoreno i, što je još bitnije, argumentovano istupali protiv tadašnje zvanične politike. Ono što su govorili i pisali, ali i primerom pokazivali, ostaće velika pouka srpskom narodu. Jednom rečju, kroz njihove živote jasno se oslikava sudbina srpskog naroda u 20. veku. Zato možda izgleda pretenciozno da se u jednom tekstu govori i o jednom i o drugom velikanu. I jeste! Zato ovde nećemo detaljno o njihovim životima i stvaralaštvu, za to bi bili potrebni tomovi knjiga. Već sam pomenuo da su mnogo puta u vreme SFR Jugoslavije govorili o nedaćama i problemima u kojima se tada nalazio srpski narod. Neki od tih problema stoje otvoreni i dan-danas. Kosovo i Metohija je jedan od njih.
Sve vlasti koje su se u zadnjih par decenija nalazile na čelu Srbije imale su pred sobom kao jedan od najvećih izazova srpske politike Kosovo i Metohiju. I danas, dok traju protesti protiv vladajuće garniture, to pitanje stoji kao jedno od najvažnijih i za vlast i za opoziciju. Ako se pogledaju mediji, i štampani i elektronski, postoji more različitih mišljenja i komentara. Od običnih građana do lica sa najodgovornijih pozicija. Međutim, ono što je zajedničko skoro svim akterima političke scene, bilo da pretstavljaju vlast ili opoziciju, jeste da položaj Kosova i Metohije sagledavaju vraćajući se samo deceniju ili dve unazad. Kao da se istorija ovog problema svesno izbegava?! Da se pitanje Kosova i Metohije namerno gleda isključivo od vremena Slobodana Miloševića?!
Razlog ovome leži, čini mi se, u nagomilavanju različitih ideologija koje su u proteklih sto godina vladale ovim prostorom. Jugoslovenstvo, komunizam, a u naše vreme evroatlantistička ideologija i njeni pogledi na politiku, ekonomiju, društvo i istoriju. Sve se one nastavljaju jedna na drugu i podupiru jedna drugu, zaklanjajući time u potpunosti realnost, realno stanje stvari, a sa tim i mogućnost sagledavanja šta su to srpski interesi. To je naravno ceo jedan proces koji traje i danas, a proučavanje istorije Kosova i Metohije može da posluži kao najbolji primer za razumevanje tog procesa, iako zvanična politička paradigma u Srbiji govori drugačije. Talog ideologija odavno je zamračio istinu, čak i kada su u pitanju najbitnija državna pitanja. Nausprot tom mraku, ostaju da stoje dela Žarka Vidovića i patrijarha Pavla.
( Nastaviće se… )
Stefan Radosavljević
ŠTA BI SA MOJIM KOMENTAROM,JEL SE NEKOME NE SVIĐA.
jel to više nema komentara
Srbin,Žarko Vidović,je Srbenda sa znakom DUBOKOG NAKLONA I POŠTOVANJA.Tamo gde je rođen a i potiče,je komunističko-banditska vlast,sve učinila,da se o tom VELIKOM čoveku,čuje i piše po njegovim zaslugama.O tom velikom čoveku je bilo zabranjeno pričati isto toliko koliko su branili da se bilo kad pomene zločin u selu,Miloševići i Stari Brod,gde su ustaše pobile 6000 Srba.Da bi zaustavio pokolj,Nedić je umolio nemce da zaustave ustaše,što su oni i učinili.To je sve lepo opisao svedok ustaškog zločina koji su komunisti krili zbog njinog bratstva jedinstva,a da bi spasili ustaše a hrvatsku oslobodili odgovornosti za genocid nad Srbima,http://www.koreni.rs/pobijeno-6000-srba-nedic-umolio-nemce-da-zaustave-pokolj/