Zarobljenik dijaloga

0
466

Sve po redu: Krnjača, Kotež, Borča, Ovča. KANALIZACIJA je sada, rek’o Vrhovnik, prioritet svih problema! Onda idu DERATIZACIJA i DEZINFEKCIJA, dok će, rek’o Gradonačelnik (Bogu hvala, pojavio se čovek, živ i zdrav), DEZINSEKCIJA (zaprašivanje komaraca) malo da popričeka.

DIGITALIZACIJA će, kao „prioritet ove Vlade Srbije“, takođe, da izvini Vrhovnikova e-Tajnica, morati malo da zastane.

INDUSTRIJALIZACIJA PLUS ELEKTRIFIKACIJA (… jednako SOCIJALIZAM) neće, nadam se, zbog ovih iznenadnih promena u agendi državne strategije, mnogo da trpe. Baš kao ni DIJALOG. Jer, „bolje je sto godina pregovarati nego samo jedan dan ratovati“!

Vrhovnik je, dakle, SPREMAN NA DIJALOG „čim Priština ukine takse“ (na srpskom: mitarstva ili carine koje je potpisao, a pre neki dan i priznao da je potpisao, današnji Doglavnik, onomad, u uniformi premijera Vrhovnikove, a ne „žute“, vlade!).

Vrhovnik je, elem, pripravan da ceo vek pregovara o tome kako da odustane od Kosova samo da rata ne bude, jerbo su mu ingeniozni savetnici objasnili da je Kosovo i Metohija jedini zamrznuti konflikt u svetu koji će eksplodirati istog trenutka ako Srbija, koliko juče, ne odustane od tih 17 odsto svoje teritorije!?

Današnji Vrhovnik je, bez pardona, još od trenutka kada se, sredinom 2012, kao Brut, nameračio na tron Njegove eks-ekselencije, PRIHVATAO SVAKAKVE INOZEMNE DIJALOGE, ne pitajući ni za uslove, ni za kriterijume, ni za pravila ni za procedure. Prihvatio je čak i BRISELSKI DIJALOG PO PRINCIPU JEDAN PROTIV DVOJE, u kome Srbija mazohistički statira u tzv. dijalogu u kome su Priština i Brisel, uvek na jednoj, a Beograd, sam, na drugoj strani.

Vrhovnik je spreman da „vodi dijalog“ sa svima osim sa sopstvenim građanima.

Vrhovnik ne voli da razgovara sa sopstvenim građanima, osim onim, delegiranim da s njim razgovaraju kada on, u „Putujećem pozorištu Šopalović“, ophodi Srbiju. Ne prijaju mu razgovori pogotovo sa nekim od onih „pet miliona“.

Ruku na srce, Vrhovnik ne vodi dijalog ni sa članovima rukovodstva vlastite političke stranke, a  ko mi ne veruje neka pogleda sednicu poslednjeg Glavnog odbora te partije, sa sve VazduPLOHovcem u prvom redu.

Vrhovnik ne voli da razgovara. Prosto, takav je čovek, šta da radi, preferira recitaciju i mnogo voli da VODI MONOLOG. Vrhovnik je solista po opredeljenju.

Vrhovnik najviše voli da vodi dijalog koji nije dijalog nego monolog, pogotovo ako to ide uživo na svim evetefendijskim televizijama, gde su i regler i makaze u sigurnim i prijateljskim rukama.

Da Vas podsetimo:  Poslednja vremena

Ali, to što Vrhovnik ne voli da vodi dijalog – ne znači da dijaloga neće biti. Vrhovnik je sve bliže zidu. A kada dođe do uza zid, preko ne može – ETO, DIJALOGA!

Za razliku od Jova Bakić, meni se javlja da će Vrhovnik, nemajući izlaza, čak i bez revolucije / kontrarevolucije, ne samo isfingirati, nego će, ako pravilno proceni da drugoga povoljnog rešenja za njega i njegove nema – PRIHVATITI PRAVI PRAVCATI DIJALOG! Šta više, nije nemoguće da ga i SAM INICIRA!

Otkud toliko optimizma? Tu, nedavno, imali smo dva probna skupštinska balona: jedna bućka bio je „Tijanin zakon“, druga tzv. izveštaj o pregovorima u Briselu koji je u parlament stigao sa malim zakašnjenjem od šest godina. Opozicija se, za sad, nije upecala, ali na koncu je opoziciji u bojkotu bačena i najlukavija udica – otvorena je procedura za izmenu Ustava.

A nije li nespretna opozicija, pre više od pola godine, i sama, zapravo, nabacila zicer Vrhovniku: zamislite, osnovni zahtev opozicije, sve ovo vreme, svodi se neophodnost dijaloga vlasti i opozicije radi obezbeđivanja fer i ravnopravnih izbornih uslova za sledeće izbore!?

Da je, umesto viška bahatosti, malo više pameti na Vrhovnikovom saraju, Vrhovnik bi i sam, sve da ga niko nedeljama i nedeljama i ne proziva i ne doziva, prizivao takvu vrstu dijaloga – DIJALOGA KOJI NE BOLI… I, ‘ladno bi, umesto da se inati i kočoperi, i prihvatio većinu opozicionih zahteva glede izbornih uslova i, što je Vrhovniku najbitnije, već bi i održao izbore, pod tim i takvih uslovima i, više je nego izvesno, i pobedio na njima. Ovako, pak, do proleća, ništa nije nemoguće…

Neverovatno je da je Vrhovnikovo Klimoglavstvo ignorisalo čak i veoma razumne, što bi se reklo „natpolitičke“ inicijative za SVEDRUŠTVENI, OPŠTEGRAĐANSKI DIJALOG o temama koje tište sve građane, a koje su stizale iz Vrhovnikovog šireg vladajućeg okruženja. Da li je potrebno podsećati da PUPS, već drugu godinu, javno poziva sve društvene subjekte u zemlji na DIJALOG O NEOPHODNOSTI REFORME PENZIJSKOG SISTEMA, jer bi, ako se ništa ne promeni, penzioni fond, za koju godinu, mogao i bukvalno da presuši, nezavisno od toga ko će biti na vlasti? Sve je više penzionera, sve je više poslodavaca koji uplaćuju minimalce, sve je manje potrebe za živim radnicima, a sve više poslova, umesto ljudi, obavljaju mašine, roboti, računari… Ili, isti taj PUPS, na jednoj strani, upozorava na EPIDEMIJU BELE KUGE I „PUSTE ZEMLJE“ koja preti rubnim prodručjima Srbije i zahteva uzbunu cele države i svih građana, a na drugoj, jedini iz vladajuće koalicije, ne odustaje od teze da je, za Srbiju, „CRVENA LINIJA“ NA KOSOVU – IMOVINA države i građana Srbije, srpskih preduzeća i Srpske pravoslavne crkve…

Da Vas podsetimo:  Pogrom

Vrhovnikova propaganda pravi se gluvom i na, više puta, javno iznesen stav ministra Nenada Popovića koji tvrdi da ne samo da NE POSTOJI ZVANIČNA VLADINA POLITIKA ZA KOSOVO, VEĆ VLADA O TOME NIKADA NIJE NI RAZGOVARALA, što znači da su i briselski pregovori u vezi sa KiM i oni koji, očigledno neovlašćeno, pregovaraju u ime Srbije, oktroisani. Vrhovništvo ignoriše čak i (nacionalnu, ali i svegrađansku, antifašističku) inicijativu svog koalicionog partnera Nenada Popovića (potom i opozicione Stamatoviće Zdrave Srbije) za IZGRADNJU „MEMORIJALNOG CENTRA SVIH SRPSKIH ŽRTAVA GENOCIDA U 20. VEKU“, a umesto toga ulazi u parcijalne projekte planiranja nekih drugih memorijala, poput onog na Starom sajmištu, da bismo se, kako trenutno stvari stoje, baš tim povodom, obrukali i pred samom izraelskom državom.

Ima li većeg šamara preumljenom Vrhovniku nego da ga čovek koga su, upravo njegovi, Vrhovnikovi klonovi, targetovali kao NASILNIKA i JEDINOG SRPSKOG FAŠISTU, posle više od sedam meseci građanskih protesta širom Srbije, ponovo poziva na DIJALOG I NORMALIZACIJU ŽIVOTA u Srbiji! Čak i po cenu toga da ga deo tzv. (čistunačke) tviter zajednice zbog tog čina optužuje da se „prodao Vučiću“, kao što su, prethodno, Vukadinovićev ulazak u Skupštinu na raspravu o Kosovu, označili kao „izdaju opozicije u bojkotu“ ili kao što su su činjenicu da je, posle tri godine sizifovske borbe sa Vrhovnkovim kadijama i kabadahijama, uspeo da konačno dobije dozvolu za izgradnju najduže panoramske gondole koju gradi, isključivo od čajetinskih para, bez dinara državne pomoći – Stamatoviću imputirali da je „prešao na stranu naprednjaka“!?

Građanski protesti su, pored ostalog, doprineli i tome da režimska propaganda zabije samoj sebi, možda i fatalan, autogol. Jer, ako jedan prokuženi Obradović danas apeluje NA DIJALOG, NA PREKID NENORMALNOSTI, ako promoviše NENASILNE IDEJE, upravo sve suprotno od onoga na čemu je spin o Bošku negativcu gradila Vrhovnikova agitprop trovačnica, dok je, na drugoj strani, svakog dana, sve više primera siledžijstva i nepočinstava kojima se komanduje iz parapartijskih štabova naprednjaka – pitanje je trenutka kada će običan svet, nepotkupljen režimskim sinekurama, prestati da biva „slep kod očiju“.

Da Vas podsetimo:  Srbija u rikvercu

Zato, za svaki slučaj, da obavestimo Vrhovništvo da – PRAVI DIJALOG NE (MORA DA) BOLI! Razgovori koji se, najčešće, razvijaju u pregovore otpočinju u slučajevima kada postoji spor, tj. zastoj u komunikaciji, u kome su narušeni odnosi između dva subjekta ili, kao u Srbiji, kada je nastupila ona faza u komunikaciji između vlasti i opozicije u kojoj ti sporovi baš PREOVLADAVAJU I PEČAT NE SAMO JAVNOM, NEGO I PRIVATNOM ŽIVOTU SVAKOG GRAĐANINA, što dve strane preti da uvede u još crnju fazu, u – OTVOREN SUKOB (KONFLIKT).

Strane koje ulaze u dijalog trebalo bi da teže tome da uspostave novi, bolji odnos među sobom, što pregovarače tera da MEĐUSOBNO ISPUNJAVAJU ODREĐENE USLOVE (ZAHTEVE) SUPROTNOJ STRANI RADI DOBIJANJA ONOGA ŠTO JEDNA I DRUGA STRANA TRAŽE JEDNA OD NJE.

I tu bi trebalo da u igru, kao deus ex machina, uskoči čovek koji se (za sad, na žalost, time, u praksi, dokazao jedino u spremnosti da popušta Haradinaju, Tačiju i tzv. međunarodnoj zajednici) – samoproglasio „Kraljem kompromisa“.

Ali, da bi se legitimisao kao kandidat za pregovarača s opozicijom, Vrhovnik, iz ovih stopa, mora da se izvini za onu budalaštinu koju mu je zimus, hoću da verujem, podmetnuo neko od „trojanskih konja“ u Državnom Klimoglavstvu. Znate ono: „Ja s Đilasom, Jeremićem i Obradovićem neću kompromis!“

Jer, znate, nepristojno je da tako nešto izgovori neko ko s Tačijem hoće da, „komprmisa radi“, trampi svoje za svoje, tj. teritoriju Republike Srbije za teritoriju Republike Srbije!

I opozicija koja je najavila bojkot izbora ukoliko izborni uslovi ne budu fer, osim što ima maksimum interesa, ima i svoj optimum koji se može čitati i kao minimum: jasno je da legitimnih izbora neće biti ukoliko se, prethodno, mejnstrim mediji ne prizovu poznaniju, prava, pravde i morala… A tako malo stvarno ne bi trebalo da boli ni Vrhovnika.

Cvijetin Milivojević
Izvor: cvijetinmilivojevic.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime