Zastava je simbol nezavisnosti države i njenog osobenog karaktera i predstavlja najznačajniji simbol jednog naroda pod kojim se za njegovu slobodu i nezavisnost daje život kao svesna žrtva i zalog bolje budućnosti naraštaja koji dolaze.
Sve to važi u okolnostima koje se smatraju uobičajenim, normalnim stanjem. U svakom slučaju postupanje prema zastavi, nedvosmislen je izraz osećanja i odnosa prema određenoj državi u punom smislu i svemu što je čini i što ona predstavlja. Bilo da se radi o svojoj ili zastavi tuđe države. A to reguliše sam Ustav kao i poseban Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije:
Ni državna ni narodna zastava ne sme biti izložena tako da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija, niti se njome smeju prekrivati vozila ili drugi predmeti, niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u obliku stone zastavice. Takođe se ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.
Zastava se ne ističe po noći i za vreme nepovoljnih atmosferskih prilika. Takođe, ističe se samo dok traje obdanica, osim ako je na odgovarajući način osvetljena, samo su neke od odredbi ovog zakona koji predviđa način na koji se ona ističe i poštuje.
Ni Kosovo i Metohija nisu izuzetak o pravilnom odnosu ali ne prema lažnoj plavoj zastavi šiptarskih separatista već prema srskoj državnoj. Ipak, to uopšte nije slučaj. I to opet ne od onih koji bi da pokrajinu preotmu nego baš od Srba koji su mimo narodne volje ali i zakona došli na vlast. Tačnije, duž puteva na severu pokrajine, u opštinama koje su odolevale šiptarskim nasrtajima sve do 2013. godine kada je uz pomoć prvo Demokratske stranke a onda i Ivice Dačića i Aleksandra Vučića srpski otpor slomnjen, može se videti veliki broj srpskih zastava gde leže u blatu, razapete na trnju, ograda, žicama ili pocepane od vremena i uprljanih prašinom sa puteva.
Poslednji put kada su stare zastave menjane bilo je pred posetu Aleksandra Vučića. Jedini razlog jesu kamere koje su to trebale da snimaju a namera je da se na taj način prikrije izdaja koju na Kosovu i Metohiji čine ljudi Aleksandra Vučića koji su tu postavljeni nakon nelegalnog preotimanja vlasti. Ove zastave, koje su tada najverovatnije samo bačene u stranu i zamenjene novim, su odličan pokazatelj njihovog odnosa prema sopstvenoj državi koju isto tako uništavaju, komadaju, bacaju pod noge i prljaju. Zauzvrat dobijaju po šaku novca koji pretekne čelnicima Vučićevog režima na Kosovu i Metohiji, preko toga još šaku šiptarskog novca zarađenog trgovinom narkotika, oružja i ljudi i ponekad tapšanje po ramenu uz ciničan osmeh čak i od samih Šiptara kojima se takvi izdajnici gade bez obzira što jedino rade u korist njihovih ciljeva.
Nedavno su srpski mediji izvestili vest o skidanju šiptarske zastave u Strazburu, one koja predstavlja lažnu i nepostojeću albansku „državu“ na tlu Kosova i Metohije i redom su preneli sav šiptarskih predstavnika o „simbolu države Kosovo“ ponavljajući kako je „republika Kosovo suverena država“. Na odnos prema srpskoj državi i njenim simbolima na Kosovu i Metohiji nema ni reči, ne samo sada jer to nije nova pojava.
kmnovine.com
