Zaštita od iščašene pameti

Prethodna napomena. Pomoćnikca poverenikce za zaštitu osmuđene pameti javila mi je da me je „Udruženje građanki Femplatz“ orezililo zato što ne poštujem ni njihovo pravo da ne znaju ništa (osim da brbljaju) niti njihove Gordane i Zorane zato što su donele zakon kojim hoće da opogane srpski jezik, kao što njihov Rio Tinto hoće da otruje i opustoši [zapadnu] Srbiju. Ovo je moj prvi pogled na sve — što se iza toga nalazi.

Dok je bilo Srba i dok su se oni ubrajali u ljude, za to su bile najzaslužnije Srpkinje: one su ih rađale, one vaspitavale i, po rečima Vladike Nikolaja, one ih uzdizale u ljude. I o tome su, recimo, Bugari u Topličkom ustanku ostavili vrlo rečitu potvrdu: „Najopasnije su srpske žene. Kao oduševljene patriotkinje i izvanredne organizatorke, one su nosioci srpskih ideala i zbog toga vrlo opasne“.

I imajući na umu takve njihove odlike, Bugari su ih sa jednakim žarom klali kao i njihovu braću i muževe.

Umesto takvih žena, Srbi danas imaju „Udruženje građanki Femplatz“. I u njemu neke „čudne primerke ženske vrste“ koje se, ni po kojem obeležju, ne mogu dovesti u vezu sa svojim majkama i babama: njihova se pamet „ispraviti“ ne može, a oni Srbi koji neće da im „ispravljaju rebra“ od njih se spasavaju tako što beže „u šumu“, ili u manastir, ili preko granice, a njima ostavljaju prostor da svoju suženu svest rašire na sve što se može — uprljati ili osramotiti. Njima se može dogoditi da, greškom, rode (jedno) dete i da ga, čim se oporave, ostave sa flašicom ocu (ili „partneru“), a one otrče u svoju Trilateralnu komisiju ili Bilderberški klub da tamo „zadoje nekoga drugog“ i da mu pomognu da njegov Rio Tinto otruje Srbiju. Ili u Ministarstvo za ljudska i bravlja prava, da pomognu da se naruži srpski jezik zato što u njemu ima trudnica, a nema *trudnjak, ili zato što se šarulja može oteliti, a šaronji je to uskraćeno. I zato hoće da, po meri sopstvene pameti, stvore sve ono bez čega ne mogu zaspati. I da podupru naloge srpskih krvnika da se što pre satre i ono što je još ostalo od srpskog imena.

Pa će te naše „Femplatz-građanke“ u svemu što ih okružuje videti „diskriminaciju“, ali neće primetiti koliko je njihova pamet beznadežno osmuđena i koliko su same hendikepirane time što ništa ne razumeju od onoga o čemu govore, niti znaju šta prepisuju niti za šta se zalažu. One će optužiti grešnika za „diskriminaciju po osnovu »pola/roda«“, ali kad im se kaže da su u srpskom jeziku ti pojmovi sinonimni, one to „ne čuju“ i dalje „guslaju svoju muziku“ ne shvatajući da sve što tvrde govori upravo protiv onoga što žele dokazati. Ako im se, recimo, kaže da pripadaju onom ženskom soju „koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama“, one neće shvatiti da se upravo na tome lomi sva njihova pamet, tj. one priznaju da nisu žene: žena po prirodi ne može biti feministkinja po profesiji budući da su u tom slučaju oštećeni i žena i feministkinja, a u procepu između ta dva oštećenja pol/rod neće im poslužiti kao osnova da ona oštećenja učine makar manje vidljivim. Tome bi se mogao dodati i onaj detalj o trilateralkama i bilderbergušama u Vladi RS, čime se „dodatno ponižavaju i uznemiravaju žene u Srbiji“ i u vezi s tim valja dodati da se „ministarske Femplatz-zaštitnikce“ ni u kakvu vezu ne mogu dovesti „sa ženama Srbije“ jer pomenute trilateralke i bilderberguše nisu imale kad da postanu žene, ali su „ženama [zapadne] Srbije“ dovele Rio Tinto i obećale da će im uništiti i život i sve što su u životu stvorile: naše „Femplatz-zaštitnikce“ podupiru i ministarsku korupciju i zločin kojim će korupcija biti overena.

Njihova „umovanja o rodno senzitivnom jeziku“ i „diskriminatornim seksističkim stereotipima“ teško je razumeti iz jednoga sasvim banalnog razloga: stereotipi o kojima govore „oštećeni“ su makar time što su one, kako rekosmo, rasterale — u šumu, u manastir, preko granice — one koji bi ih mogli (p)održavati pa sad ne možemo znati koji je uopšte njihov odnos prema „takvim poslovima“, tj. da li je „to“ njima „mrsko“ (pa se radije seksaju s jezikom i normalnom srpskom pameću ili sa zakonima o udžbenicima, o kulturi, o ovcama, o proćepačama) ili hoće da „to“ praktikuju bez ikakvih restrikcija. Nijedna od tih dveju „solucija“ ne može se, međutim, označiti kao prirodna, ali to njima, po svemu sudeći, i nije bitno: da jeste, one bi bile žene i ne bi bile feministkinje.

I bile bi Srpkinje, a ne „Femplatz-uše“. I uzdizale bi Srbe u ljude, a ne bi oštrile kame njihovim koljačima.

Autor: Dragoljub Petrović, profesor u penziji

izvor:borbazaistinu.rs