Rekao juče Anders fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO pakta da „Rusija neće uspeti da destabilizuje Balkan“. Zaštitiće nas NATO! Još rekao Rasmusen da to neće dozvoliti ni odgovorne snage u Srbiji koje „veoma dobro znaju da Srbija pre svega mora da obezbedi članstvo u EU, a zatim da u dugoročnoj perspektivi pristupi NATO-u“.
U međuvremenu, od silne brige za Srbe i Srbiju, Rasmusen još stigao da posavetuje novoizabranog predsednika Amerike Donalda Trampa da se odmah usprotivi Putinu, da u prvih 100 dana vlasti zaustavi rusku agresiju, ili će uskoro nastupiti početak kraja NATO pakta!?! Jer, obavestio je još Rasmusen Donalda Trampa, „Putin zna samo za politiku čvrste ruke“.
Zaista, posle ovih prepametnih reči i saveta bivšeg generalnog sekretara NATO-a, ne mogu a da se, onako prostački, ne zapitam šta to činovnici alijanse, sadašnji bivši, jedu pa su tako pametni i duboko osećajni? Ili se tako pametni i puni saosećanja, puni prige za ceo svet pa tako i Srbiju, rađaju? Verovatno im je ljubav za vascelo čovečanstvo usađena još u kolevci, pa je posle kroz čitav život prenose ljudskom rodu!
Poneti brigom Rasmusena za našu budućnost, izborom Trampa za predsednika SAD, i mi u Srbiji stavljeni smo sada pred nova iskušenja. Šta recimo, ako Tramp ne posluša Rasmusena i već u prvih 100 dana „ne pokaže zube Putinu“ i ne „zaustavi rusku agresiju“ nego tako svet dovede do „početka kraja NATO pakta“, kako proriče bivši generalni sekretar? Šta ako Tramp, kako ovih dana nariču EU i NATO komesari po Briselu, i sve se biju pesnica u prsa, uzdrma temelje alijanse mira i prosperiteta? Čemu ćemo mi nesrećni Srbi u perpektivi da se priključimo ako NATO pakta nestane? Kako ćemo prekostati bez prijatelja, bez ljubavi i brige pakta? Kako će nas Rusi onda progutati! Kako će nas onda Kremlj svaki dan destabilizovati jer, u nedostatku NATO pakta i neće imati druga posla! Šta će onda biti sa našom najbližom braćom, onom iz Podgorice, koja je već pristupila alijansi? Koliko brige za nas malobrojne!
Sem Rasmusena, za Srbiju i Srbe jako je ovih dana zabrinut i mister Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji. Bio on prekjuče u Skupštini Srbije da predstavi izveštaj EK o napretku Srbije na putu u Evropsku uniju, ali mu tamo, neki, za koje su glasali neki Srbi, nisu dali da govori. Majkl se nije iznervirao, njemu je ljubavi prema Srbiji jača od provokacija tih nekih, pa je danas poručio da će ponovo doći u Skupštinu Srbije, da pokaže Srbima koliko ih voli i koliko ga ništa neće zaustaviti na putu da Srbiju uvede u EU iz koje njegova domovina uveliko izlazi!
LJubav Devenporta prema Srbiji dostigla je tako neviđene razmere. On dan i noć otvara poglavlja koja nikako da se otvore, sve u želji da nas preko reda ubaci u EU, da osetimo makar trunku tih blagodeti i tog divnog EU života, dok se ta ista EU pod pritiskom njegove domovine ne raspadne i to potpuno.
Možda zato ne bi bilo zgorega da se Devenport odmah prebaci u Britaniju, u njegovu domovinu, da tamo otvara poglavlja i ubeđuje Engleze da se posle bregzita vrate na put u EU, da ih uči kako se otvaraju poglavlja. Ovo, sve zbog toga što je to možda pravi način da EU prekostane. Jer, lele i kuku nama, ako se EU raspadne, kud ćemo mi onda kukavci? Kako da živimo bez otvaranja poglavlja? Kako da preživimo a da nas svaki dan ne savetuju Han, Junker, Mogerinijeva i ostali? Kako će nam hladno oko srca biti bez ljubavi EU i Eduarda Kukana?
O Srbima sem Rasmussena i Devenporta, mnogo ovih dana brine i Johanes Han, EU komesar za proširenje. Kad ne brine o Srbiji, Han se, u pauzama, danima nervira zbog toga što Priština i Podgorica jednom već ne podele ono parče teritorije Srbije na Prokletijama… Prepun ljubavi prema Srbima, Han je tako, pre koji dan“, izrazio nadu da „naredni predsednički izbori u Srbiji neće dovesti do zastoja u reformskim naporima i da neće biti praćeni nacionalističkom retorikom“. Koliko brige za nas nedostojne u samo jednoj, jedinoj rečenici? Koliko očinske brižnosti. Jer, EU komesari nama dođu kao mama i tata, bez njih nikud, bez njihovog saveta ni do Bukurešta, a kamoli do Moskve.
Pred ovolikom brigom EU i NATO činovnika, običnom Srbinu ne preostaje ništa drugo nego da se rasplače i – duboko zamisli! Kakav smo mi to narod! Oni nam hoće dobro, a mi to dobro nećemo. Oni su nas, zbog našeg dobra i bombardovali, bacali kasetne bombe i osiromašeni uranijum na nas, ne bi li nas priveli pameti i dobru, džaba je bilo i to. Zaključak je – nema nama spasa.
Zato, za nas se više i ne brinem, brinem za Rasmusena, za Devenporta i Hana. Presvisnuće ljudi od brige za Srbima. Ostaće bez sebe. Oni nas savetuju, mole, kume, ljube, a mi ništa.
Zoran Šaponjić
www.iskra.co
Hm,hmm..sada, davnih godina,kada je Irak, usao u kuvajt,kolega sa fakulteta, rojeni kuvajcanin,doveo je u Beograd, zenu i petoro dece,na „desetak dana“..“dolazi NATO u Kuvajt, da sve pocisti “ za sedam dana“, pa ce da se vrate kuci.Lepo mu kazem, da kolicina vojske,sa jedne i druge strane, potvrdjuje, da ce rat trajati „uobicajeno“..3-4 godine,kao Prvi i Drugi svetski rat,,nasmesio se „vidim, da ti neznas ko je NATO“..ostalo se valjda secate..?
To što novinar nije pomenuo vladu, nije ni bitno. šta narod misli to je važno, to će narod pokazati prvom prilikom, a to su i ako namešteni ali izbori, jer su ti izbori sprečili gospodina da sa predsedničkog mesta govori o stvarima koje narodu dođoše glave.
Koja glupost! Srbija centar svetskih interesa? A da nije možda Srbi kao neopredeljeni narod bez stava i dostojanstva? Zašto je gospodin novinar pisao ovaj članak? I za koga? Svi mi znamo da je Srbija pod pritiskom ali znamo i da ti pritisci imaju još veću težinu samo zato što ih podržava i realizuje Vučićeva vlada. Koga vi zamajavate Hanom, Devenportom , Rasmusenom kad je njihova izvršna ruka A. Vučić ? Rasmusen kaže da će Srbiju NATO malo da bombarduje pa malo da štiti a Vučić i Nikolić to potpisuju, Han kaže da Srbi treba da prime migrante , da se Srbiji oduzme deo teritorije, Vučić prihvata , Devenport bi da predesdava Skupštinom Vučuć odobrava. Ili možda oprezni novinar ovim člankom želi da kaže da je naša vlada slaba i podložna inostranim uticajima? Da nema snage da se izbori i da zaštiti nacionalni interes ? Pa to bi tek bilo opasno. Sve vreme se čovek trudio da ne pomene nikoga iz marionerske vlade kad na kraju au – proglasi ih slabim i nesposobnim? Pa da ih menjamo? Šta kaže oprezni gospodin novinar?