Zaštitnik građana povodom slučaja Žarka Grujića

Žalite se zaštitniku građana! On svima pomaže, ako ništa drugo, bar će izaći u javnost i skrenuti pažnju medija na problem!

To je mislio i Žarko Grujić (o čijem slučaju je portal www.koreni.rs  u više navrata pisao) kada se obratio kancelariji zaštitnika građana. Ukazao je na propuste u radu pravosudnih organa u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega: Njega je fizički napao Zoran Šešić, sudija Višeg suda u Beogradu. Iako je, tom prilikom, Žarko Grujić zadobio teške telesne povrede, na optuženičkoj klupi se našao on, a ne sudija koji ga je krvnički pretukao.

„…želim da naglasim da sam zadobio povrede na glavi i nogama o čemu prilažem medicinski nalaz iz Hitne pomoći i kako sam odmah nakon toga uhapšen, nisam stigao da napravim snimke za koje je postojao uput Hitne pomoći. Sutradan su me iz policijske stanice, sa mojim uputom, odveli na snimanje u Urgentni centar. Nakon tog snimka, gde je postojala sumnja na naprsnuće, zatvorski lekar je tražio od sudije da me pregleda ortoped, a na taj zahtev doktora sudija nije nikada odgovorio. Mesec dana nisam mogao da izađem u šetnju od bolova. Posle više od tri meseca noga mi je jako otečena i bolna. Prilažem zahtev za  pregled kod ortopeda. Pošto znaju da će snimci poslužiti za podnošenje krivične prijave protiv sudije, namerno neće da ih daju. Prilažem i zapisnik sa glavnog pretresa, gde je sudija konstatovao otoke na nogama posle tri meseca od povrede, kao i krivičnu prijavu protiv sudije“, između ostalog, napisao je Grujić.

Ipak, odgovor koji je potpisao Robert Sepi, pomoćnik Zaštitnika građana za prava manjina, u najmanju ruku, je iznenađujući. Jer gospodin Sepi obaveštava Nadu Aleksić, Žarkovu suprugu, o „nadležnostima i ograničenjima nadležnosti Zaštitnika građana propisanim Ustavom i Zakonom o Zaštitniku građana, kao i razlozima zašto nije bilo zakonskih uslova za postupanje Zaštitnika građana u konkretnom slučaju“, te da, zbog velikog obima posla i poštovanja načela ekonomičnosti i efikasnosti Zaštitnik građana ubuduće neće biti u mogućnosti da „Vam upućuje odgovore na Vaše podneske koji se odnose na istu pravnu stvar“.

Pomoćnik Zaštitnika građana konstatuje da: “Imajući u vidu navode koji se odnose na Vašu sumnju na postojanje različitih vrsta pritisaka na rad pravosudnih organa i nezainteresovanost većine medija u Srbiji da objave tekst u kojem ukazujete na stanje u pravosudnim organima i situaciju u kojoj se Vaš suprug našao, želimo da Vam ukažemo da je Zaštitnik građana, u okviru svojih nadležnosti, s obzirom na značaj pravosudnih organa kao osnova institucionalnog sistema za zaštitu prava građana, u više navrata u svojim Redovnim godišnjim izveštajima, obaveštavao Narodnu skupštinu o stanju lјudskih prava pred pravosudnim organima, ukazujući na neophodnost brze, efikasne i delotvorne sudske zaštite lјudskih prava i odsustvo svih vrsta pritisaka na rad pravosudnih organa… I u budućem radu Zaštitnik građana će ukazivati Narodnoj skupštini i nadležnim organima na klјučne probleme u ostvarivanju prava građana, uzimajući u obzir podatke do kojih je dolazio putem pritužbi upućenih od strane građana, kao i informacije iz sredstava javnog informisanja”.

Nada Aleksić, supruga Žarka Grujića, ne krije svoje razočarenje odgovorom koje su dobili od Zaštitnika građana.

• Da li se i jedan zakon koji postoji u ovoj državi poštuje i sprovodi? Oni koji ga gaze i krše bez blama, zaštićeni su kao beli medvedi. Kojoj god instituciji se obratite za zaštitu ona odgovara da nije nadležna, da je sudstvo nezavisno, da se sve sprovodi po zakonu, a nema ni “z” od istog. Ne postoji institucionalni oblik zaštite od totalnog bezakonja koje vlada u sudstvu, Zakoni koje Evropska unija gleda, postoje samo na papiru. U praksi vam oni koji imaju novac rade šta hoće i kako hoće, falsifikuju, pakuju, dovode svoje plaćene veštake i vi ste apsolutno nemoćni. Zašto Evropska unija ne oformi svoju nezavisnu komisiju kojoj bi se nemoćni i obespravljeni građani obraćali i koja bi mogla da napravi pravi uvid u stanje našeg sudstva i koliko su presude naših sudova usaglašene sa presudama evropskih sudova. To bi bio jedini način da se napravi neki pomak. Ne znam kada Zaštitnik građana reaguje, ali samo mogu da kažem, kako sada stvari stoje verovatno će se i on uskoro naći u sličnoj situaciji. Možda će ga Evropska unija zaštititi, ali ono što je činjenica da nas građane apsolutno nema ko da štiti – kaže Nada Aleksić, nemoćno kršeći prste.

Ona podseća da je njen suprug u pritvoru proveo dva meseca bez i jednog valjanog dokaza; na teške povrede supruga, sakrivanje dokaza (zatvorska ustanova neće da preda snimke o Grujićevim povredama ni sudu ni advokatima, jer je to „njihovo“) i da posle četiri meseca od preuzimanja snimka sigurnosnih kamera sud nije u „mogućnosti“ da pregleda snimak, pa je suđenje odloženo za 15.11.2016.

Zar sve to nije dovoljan razlog da Zaštitnik građana reaguje, pita se Aleksićeva. I zaista, čemu služi institucija Zaštitnika građana, ako ona ne reaguje ni u ovakvim eklatantnim primerima kršenja osnovnih ljudskih prava: prava na pravično suđenje, prava na sprečavanje mučenja i zlostavljanja i prava na zaštitu od diskriminacije? Što je najgore, sva ta prava Grujiću uskraćuju ustanove koja su zadužene da štite građane od nepravde, bezakonja i nečovečnog ponašanja – najpre sud, a sada i Zaštitnik građana.

Na podneske koje su Žarko Grujić i njegovi advokati podneli Udruženju sudija i Agenciji za borbu protiv korupcije uopšte nema odgovora. Nadzorni odbor Ministarstva pravde, gospođa Kuburović, standardno odgovara da ne može da se meša u odluke sudija, jer su sudovi nezavisni. Svi ključni („veliki“) mediji u Srbiji ćute, odnosno, o ovom slučaju ne smeju ni reč da napišu. O Žarku Grujiću i sudskom postupku koji se vodi protiv njega jedino Koreni redovno izveštavaju svoje čitaoce.

• Vest je bio prodavac lubenica, pa sam pitala urednika Danas-a da li je problem što Žarko nije umro, što se, inače, nije desilo čistim slučajem, jer sa pritiskom koji je sigurno tada bio preko 200 i problemima sa srcem, to je bila samo stvar puke sreće. Da li bi tek tada Žarkova tragedija bila vest ili je nešto drugo u pitanju – kaže Nada Aleksić.

Stiče se utisak da je u ovom slučaju svima sve jasno, da se ide na to da se cela stvar zaboravi, da sud donese neku uslovnu presudu, jer sudija, izgleda, ne može da bude kriv. Dokazi koje prilaže Žarkova odbrana se ne računaju. S druge strane, uprkos tome što nema ni jednog dokaza koji potvrđuje Grujićevu krivicu, što je optužnica (koja je, u stvari, prepisana Šešićeva izjava, a on je već dokazano lagao), teško je u ovom trenutku poverovati da će tas pravde prevagnuti u korist Žarka Grujića. Doduše, on i njegova porodica su već jednom prošli kroz to da se presuda donese van svakog zdravog razuma i dokaza. I Srđan Ognjanović, sin zlatara sa Senjaka, u njegovom prethodnom procesu, sličan je slučaj. Kakve je šanse tu imao Žarko sa svim svojim dokazima i povredama?

Svedok policajac Dejan Radojičić je na ročištu održanom 11. jula izjavio da je 19. 02. 2016. PU Voždovac dobili prijavu da se dogodila neka tuča na ulici. Kada su izašli pa lice mesta tamo su zatekli oba učesnika:

“Kada kažem da smo zatekli oba učesnika mislim da su oni bili udalјeni jedan od drugoga jedno dvadesetak metara. Mi ih lično nismo zatekli u nekoj tuči ili nešto slično. Oni nisu ništa govorili jedan drugome, nikakve reči nisu upućivali. Ja sam obavio razgovor sa ovim mlađim licem, a moj kolega je obavio razgovor sa ovim ovde starijim gospodinom. Ja sam posle obavio razgovor i sa ovim starijim gospodinom i znam da je prilikom razgovora sa tim starijim gospodinom ovo mlađe lice reklo da je udarilo u glavu tog starijeg gospodina. Taj gospodin je rekao da on radi u Višem sudu”.

Policajac nije mogao da se seti da li je mlađe lice (Šešić) imalo vidnih povreda na glavi:

“Ja sam na licu ovog starijeg gospodina primetio vidne povrede i mi smo oba lica uputili u Urgentni centar”. Takođe, nije mogao da se seti da li je stariji gospodin (Grujić) bio uznemiren kada su on i Peca (kolega policajac) obavili razgovor sa njime, kao ni da li je Šešić delovao uplašeno.“

Naglasio je da su sva svoja zapažanja uneli u izveštaj o intervenciji tog dana i da ostaje pri izveštaju.

Odgovarajući na pitanja branioca rekao je da „on i Peca ni jedno lice nisu priveli“, ni Grujića ni Šešića nakon intervencije. Kaže da im je rekao da će ići obostrana prekršajna prijava.

„Procenio sam da je to prekršajna prijava na osnovu tuče”, kazao je policajac Radojičić. Policijska procena je bila da nije bilo potrebe za privođenjem jer je prestao prekršaj, prestalo je ugrožavanje.

Uprkos tome, Žarko Grujić je u večernjim časovima, kada je bio na svom radnom mestu, ipak priveden.

Isto veče počela je i borba za snimak bezbednosne kamere, isti onaj koji sud ne može da pregleda na ročištu „zbog zastarele tehnike“.

Kako je svedočila Slobodanka Durman, „tog dana oko 9 časova meni su na vrata zvonila neka dva gospodina u civilu. Pokazali su značku i pitali da li naša zgrada ima video nadzor. Ja sam rekla da ne znam, ali je moja sestra rekla da firma ima video nadzor i da je deo ispred zgrade pod video nadzorom. Ja sam pitala zbog čega traže ovaj video snimak, je li to zbog komšije, a oni su rekli da zbog toga traže ovaj snimak ovog video nadzora. Ja sam i policajcima rekla da je to bilo strašno kako je komšija izgledao, a policajac je rekao zar je moguće da je toliko bio povređen. Ja sam rekla da, i onda su policajci otišli”.

Kome Žarko Grujić, posle svega, da se obrati za zaštitu od sudskog nasilja? Institucije koje su zadužene da brane osnovna ljudska prava zatvaraju oči spram očiglednih činjenica: Sudija Šešić je priznao da je napao i tukao Grujića („…udario sam ga posred čela“, hvalio se), Žarku Grujiću nije omogućena zdravstvena zaštita, dokazi koji jasno ukazuju na sudiju Šešića kao krivca (video snimci s nadzornih kamera, izveštaj policije s lica mesta, nalaz Hitne pomoći o užasnim povredama koje je Grujiću naneo Šešić, bahato priznanje sudije policiji da je pretukao Žarka Grujića itd.) jednostavno se sklanjaju, gore nego da smo u vremenu srednjovekovne inkvizicije. A Zaštitnik građana poručuje: ne smemo da štitimo jer je sud nedodirljiv, a sudije nisu krivi čak ni kada prebijaju građane na ulicama srpskih gradova!

Kuda ide ova zemlja? – s pravom se pita Nada Aleksić. Na delu je totalna društvena anomija, u kojoj je vlast toliko povlašćena da mogu, ne samo da presuđuju po svojoj volji (ignorišući zakonske paragrafe), nego mogu nekažnjeno da do smrti premlaćuju građane kao da su ovi njihovi robovi.

Jovana Milošević