Nekada Vam je, gospodine Vučiću, ako se ne varam, Srbija sa Kosovom i Metohijom bila premala, pa ste baritonom vojvodskog ađutanta mantrali o granici: Karlovac- Karlobag- Ogulin- Virovitica, dok danas glasićem evnuha telalite kako je i ovolika prevelika i da bi kroz ključaonicu Evropske unije eventualno prošla ukoliko se reši tog južnog balasta, jer, avaj, nije sve na Kosovu i Metohiji naše, kako rekoste u još jednom ispraznom obraćanju samom sebi sa nacionalnom frekvencijom.
I u pravu ste, nije sve naše, zaista, ali je Kosovo i Metohija naše, čitavo, jednako sa minaretima i mezarjima koliko i sa zvonicima i praotačkim grobljima!
Izdaju ste pokušali da opravdate činjenicom da Srba na Kosovu i Metohiji nema ni pet odsto, te da je to valjda dovoljan razlog da kroz taj „unutrašnji dijalog“ dođete do zaključka kako bi ipak trebalo da pripadne narodu koji je tamo većina, jel da?!
Zar Vas kao predsednika Srbije nije sramota da pomenete tako šta a da barem na tren ne zastanete, uzdahnete, ustanete ako treba (a treba) i prekrstrite se usred emisije zamolivši Boga da Vam oprosti jer dobro znate šta činite?!
Znate li, gospodine predseniče, zašto danas na Kosovu i Metohiji ima tek pet odsto Srba?
Objasniće Vam Vaš koalicioni prijatelj Ramuš Haradinaj, mada mu nož ide daleko bolje od statistike, al kad zbroji preklane doći ćete do malo veće brojke od pet odsto!
Znate li, gospodine predsedniče, zašto danas na Kosovu i Metohiji ima tek pet odsto Srba?!
Objasniće Vam Hašim Tači, trgovac organima na veliko i malo, čim podeli broj bubrega s brojem otetih Srba, pa ćete doći do još malo veće brojke od one koju ste zbrojali s Haradinajem!
Jeste, isti onaj Tači kojem ste podveli sudije i tužice da polože „neutralnu“ zakletvu kojom se, valjda, obavezuju da ga neće uznemiravati glupostima o 200.000 proteranih Srba, krematorijumu u Klečki, Radonjićkom jezeru, kopu Belaćevac, privatnim zatvorima u Juniku, Đakovici, Gnjilanu, Peći…jamama, vrtačama, šikarama, Starom Gradskom, Goraždevcu, Klini, Glođanu…
Neće ga pitati gde je glava monaha Stefana, gde su zvona Samodreže, gde su kosti vitomiričkog groblja, gde je doktor Tomanović, zašto se petogodišnji Marko kasapio u kalemovima bodljikave žice pokušavajući vrišteći da dohvati loptu koju je iznova i iznova šutirao u te kalemove jer nije imao kome drugom?!
Rekoste i da se Srbica tek tako zove ali da u njoj nema Srba! Tačno!
Pitajte Rifata Jašarija, brata krvnika Adema, gde su Srbi iz Srbice?
Pitajte monahinje manastira Devič, eno ga usred Drenice, nadomak Srbice, otkud one tu i šta se zbilo 2004. godine, dok Vam je Srbija još bila „potaman“?!
Na posletku, bez iole Srama zapitajte sebe, u tim ispraznim monolozima s javnom frekvencijom, koliko je Srba u Preševu, Bujanovcu, Medveđi?
Zapitajte se čega ste predsednik ako Vam usred Bujanovca organizuju četvorodnevnu feštu u znak sećanja na monstruma- komandanta Lešija, a Vi se pravite „mrtvi“ dok medved ne ode?!
I tu nije sve naše, ali jeste naše, ili Vas i to žulja?!
Jel dovoljno Srbije, gospodine predsedniče, sabrano u Srpskoj naprednoj stranci, pa sve ostalo štrči ko čuperak na Vulinovoj firuzuri?!
Kada sve saberete i oduzmete obratite se još jedared naciji u ispraznom monologu pa recite koliko ste razrezali da je Srbije dovoljno, potaman da stane u zadnji džep Amerike i Evropske unije?!
Samo ne zaboravite da Vam je nekada i onolika bila premala, a da danas u ovolickoj jedino što zaista nije naše na Kosovu i Metohiji jeste Srpska lista!
Zamolite njih da u trenucima dokolice, dok Haradinaju ne izigravaju hoklicu i kanabe, zbroje koliko je Srba bilo na Kosovu i Metohiji pre nego što ih je po Vašem ukusu ostalo dovoljno da ih ne bude dovoljno za još jedan u nizu isprazni monolog o izdaji upakovanoj u toalet papir za koji treba treba s ushićenjem da poverujemo kako je ukrasna folija…
Mihailo Medenica
fsksrb.ru
sve što su pričali je propaganda i to ona naj niža komunistička.