Nezavisno udruženje novinara Srbije, NUNS, pozvalo je juče sve javne ličnosti na bojkot Informera. Udruženje koje se po vokaciji smatra novinarskim poziva na bojkot dnevnih novina. I ovaj put se NUNS pokazao kao politička organizacija, i dobro je kad se ovako nešto desi, jer demaskira svu netolerantnost, totalitarni pogled na svet i netrpeljivost drugosrbijanske klike. A ako je Informer nečemu doprineo, to je da, postavši primarna meta ovakvih udruženja, otkrije javno njihovo licemerje.
Videli smo da je direktor CINS odbio da odgovori na pitanja novinarke Informera, nazvavši je radnicom, a ne novinarkom. Na konferenciji za medije NUNS videi smo verbalni linč Dragana J. Vučićevića. Opšta hajka na Informer najprisutnija je na društvenim mrežama, posebno Tviteru, posebno među mlađim, urbanijim i obrazovanijim osobama. Jedni među njima zaista to misle, drugi su pod dejstvom brutalne propagande upili opšti stav o Informeru iako se politički uopšte ne slažu sa drugosrbijanskim inspiratorima tog linča.
S druge strane, taj tabloid je najprodavaniji u Srbiji, što govori o dve paralelne realnosti – one većinske i glasačke, i one virtuelne, na internetu. Važno je znati da se Informer ne napada zato što je blagonaklon prema Vučiću niti zato što je tabloid i zarad pristojnosti. Da je tako, i drugi mediji su provladini, mnogi su i tabloidni i nepristojni, ali se samo Informer žestoko napada. U čemu je razlika između Informera i Alo, koji je vulgarni tabloid i u poslednje vreme izrazito provučićevski orijentisan? Osim, što je jedan tabloid u domaćem vlasništvu, a drugi u stranom. U čemu je razlika po tabloidnosti i pristojnosti između Informera i Kurira – sem što su jedni provučićevski, a drugi antivučićevski, pa samim tim i prijemčivi navodno veoma pristojnim drugosrbijanskim perjanicama. Da li se za dnevni list Blic može reći da su pristojne novine ili su i one tabloid?
KONKURS ZA NOVOG DRAGOLjUVA MILANOVIĆA
Da li neko razuman stvarno veruje da Informer mnogo više krši kodekse od ostalih ili više vrši političku propagandu? Sigurno da ne. Kad slušamo horske napade na ovaj tabloid, stiče se utisak kao da su svi ostali cveće na akademskom nivou, ali eto baš taj Informer kvari idiličniu medijsku sliku i jedini truje javni prostor. To je vrhunac drugosrbijanskog licemerja. Šta najviše nervira te jurišnike na Informer, koji maštaju o tome da posle novog 5. oktobra DJV bude linčovan kao Dragoljub Milanović? To što ne prati njihove dogme i crvene linije, u koje se ne sme sumnjati. Što jedini otvoreno, ponekad i vulgarno, naziva neke pojave iz drugosrbijanskog sveta pravim imenom? Teško da ćemo u nekom većem mediju čuti za termine kao drugosrbijanska ili žuta ološ-elita, ili videti tekstove koji napadaju tzv. nezavisne novinare NUNS, NDNV, CINS, KRIK, BIRN i slična soroševsko-subverzivna udruženja.
A koliko su pomenuti nezavisni, najbolje je proveriti praćenjem traga novca. Javno se zna ko ih i koliko finansira. Da li je problem Informera napad na predstavnike tzv. četvrte grane vlasti, koji se ovde smatraju za svete krave. To je glavni problem sa Informerom, a ne pristojnost ili opredeljenost za ili protiv Vučića. Najveće je licemerje što oni koji ekstremno podilaze Vučiću kad god mogu istovremeno brutalno napadaju Informer za služenje režimu.
Čak i da Informer mnogo laže, vrši hajku i kampanje, ni tada ništa drugačiji ne bi bio od najvećeg broja štampanih medija u Srbiji, sa izuzetkom dva-tri pristojnija. Ali on je sinonim za sve što ne valja. Ono što Informer plasira a priori se odbacuje, jer neko ko se samoproglasio elitom je to tako utvrdio.
Najveći udar na Informer odvija se pod maskom pristojnosti. Da, bilo bi dobro kad bi u javnom prostoru Srbije bili više pristojnosti, razumnih, analitičkih medija. Ali napadi po tom pitanju usmereni su samo na jedan medij. Pristojnost jeste bitan kriterijum, ali nije jedini, još manje univerzalan. Možda ponekad stvari i treba nazvati pravim imenom – poput drugosrbijanska ili žuta ološ-elita, ili stoka bezrepa, baš tako narodski kako i jeste. Između nekog ko se bori protiv takve drugosrbijanske ološ-elite, pa makar preterivao i bio vulgaran, i onih koji iza maske pristojnosti kuju najpogubniju politiku po srpski narod i državu – uvek će pristojnost biti manje važna. Između nepristojnog DJV i pristojnih Latinke Perović ili Dragoljuba Mićunovića uputnije je podržati vulgarnog DJV.
ZAŠTO TREBA STATI UZ DJV
Drugosrbijansko licemerje i orkestrirana gebelsovska propaganda najbolje se ogleda u selektivnim tumačenjima. Kad Sonja Biserko ili Nataša Kandić javno publikuju spiskove nepodobnih, to je svima normalno, ali, kada se iste nađu na spisku srbomrzaca, to se smatra pozivom na linč. Kad Informer dovede u pitanje kredibilitet pojedinih osoba i organizacija, i to se smatra pozivom na linč, atakom na nezavisno novinarstvo, slugeranjstvo režimu i sl., a, kada tzv. nezavisno novinarsko udruženje poziva na bojkot novina zbog toga što im se one ne sviđaju i ne pašu njihovoj drugosrbijanskoj politici, to je svima normalno.
Atak na državne funkcinere je nezavisno novinarstvo, a preispitivanje svetih krava iz četvrte grane vlasti je nedopustivo. Odbrana Vučića i vlasti u Informeru je nedopustiva, ali onda isti ti koji za to napadaju DJV idu Vučiću na kanabe i podržavaju ga za daleko pogubnije stvari od onih za koje ga podržava Informer. U tom svetu vladaju selektivnost, dvostruki standardi i licemerje, kao kad se Filip David ogradi od Tomislava Nikolića zbog 90-tih, koje ne može da zaboravi, ali podrži Vučića, koji je u istim tim 90-tim takođe bio u vladi. Razlika je samo u tome što se David za Vučića još uvek nada da može preći potpuno na njihovu stranu, dok Nikolića vidi kao nepovratno izgubljenog. Dakle, ne napada ga zbog 90-tih, nego zbog njegove sadašnje politike.
Zašto bi u ovom slučaju trebalo stati uz DJV, a ne uz NUNS? Zato što ga ne napadaju ni zbog Vučića, ni zbog pristojnosti, ni zbog objektivnosti, ni zbog novinarskog kodeksa. Etiketiranje DJV važno je zato što je potreban neko ko će medijski u šarpovskom stilu biti označen kao stub režima. Pa, kad isti ti koji idu ushićeno Vučiću na kanabe, kao i svima u svakoj vlasti što su išli dosad, okrenu i Vučiću leđa, iskaliće bes na DJV, a oni će nastaviti da rade dalje. Jasno je da glavnina udara na Vučićevića ide od onih sorošoida koji konstantno vode psihološki rat protiv države i bilo koga ko se bar malo otrgne sa njihove linije. Kad se vidi ko sve napada DJV, biće da, uprkos svom stilu, on ponešto i dobro radi.
Oni koji se kriju iza maske pristojnosti ne žele pristojnu Srbiju, nego pristojnu anesteziranu koloniju. Da bismo imali pristojnu Srbiju, prvo moramo da imamo Srbiju. Kad nju budemo stvorili, stvorićemo i pristojnost, a onda će i DJV možda postati medijski pristojniji. Ali, ako oni koji ga napadaju pobede i budu krojili kapu u Srbiji, neće biti ni Srbije a verovatno ni pristojnosti, na koju se toliko pozivaju.
Zato sam ovom prilikom na strani DJV iako svestan da sam na slabijoj, usamljenijoj strani, sa krajnje neizvesnim izgledima da na duže staze pobedi ove druge. U inat svima i uprkos svemu!
Uroš Nikolić
standard.rs
