Zašto gledam Pinkov jutarnji program

Nije mi smetalo ni kad njih dvoje nije bilo. Tolerisala sam Deu i Sarapu, čak i onog iz sportske redakcije što ih je menjao letos i uglavnom izgledao kao da ga otmičari drže pred kamerama. Uopšte mi nije bitno ko vodi „Dobro jutro“ na Pinku, bitno mi je samo da gledam od početka i uhvatim gosta s kojim prelistavaju štampu. Naime, ja Jovani i Srđanu, ali i svakom drugom voditelju ili uredniku Pinka bezgranično profesionalno zavidim. Njima se svi odazivaju i dolaze u goste. Pod svima mislim na političare na vlasti. Nama šugavima iz em privatnih, em nezavisnih medija spuštaju slušalicu. Mi smo Cijini, Miškovićevi, Davenportovi, a Pink je narodni medij. Ko nije probao da se bavi političkim novinarstvom u vreme kad političari na vlasti ignorišu medije koji nisu na liniji, taj ne zna šta su muke Sizifove. Pošto neće da pričaju sa mnom, ja lepo prebacim na Pink i slušam šta imaju da kažu političari na vlasti i prateća svita. Onda smaram ljude na Tviteru tako što prepričavam i tumačim, pa mi se uvek javi desetak preponosnih na to što su još ’48. obrisali Pink sa spiska kanala. E pa ja sam ’48. vikala „Živeo Staljin i svetska revolucija!“ To jest, pažljivo sam gledala, slušala i tumačila između redova, a onda radila ono što mi je zaista posao, kao urednici u klasičnom njuz-magazinu: pisala, tumačila političke procese i davala prognoze kako će se oni dalje odvijati.

Pa kad sam još u decembru 2016. rekla da će Vučić da se kandiduje za predsednika, čak su mi i kolege u redakciji govorile da lupetam i da se neće odreći moći koju mu daje premijerska funkcija. O radosti moje i dobijenih opklada kad je obznanio kandidaturu. A znala sam da će tako biti jer sam svakog jutra gledala Pink i merila svaku reč Nebojše Stefanovića, Zorane Mihajlović i Miloša Vučevića (sve potpredsednici Srpske napredne stranke).

Isto tako, potrefila sam, mada to i nije neka umetnost, da Vučić prolazi u prvom krugu. Opet zahvaljujući Pinkovom jutarnjem programu. Bez trunke ironije tvrdim da je koncept te emisije savršeno zamišljen i besprekorno realizovan, sa ciljem da se manipuliše širokim narodnim masama. Prvo, rano ujutru budni su samo najstariji građani Srbije i ja sa njima. Drugo, ovo društvo je među najstarijima u Evropi, pa seniori čine većinu stanovništva i posledično – većinu biračkog tela, ali i većinu gledalaca Pinka. Pinkov jutarnji program, onako kako su ga koncipirali Jovana i Srđan bio je zamišljen kao red gostovanja političara, vremenska prognoza, pa vesti, pa onda poslastice: saveti lekara koji babama i dedama uživo odgovaraju šta da rade sa svojim bruhovima, artritisima i slabom cirkulacijom, a onda saveti advokata, gde opet gledaoce koji se uključuju telefonom u program uče kako da sa Saletom sa trećeg sprata sklope ugovor o doživotnom izdržavanju i zavrnu decu koja već 40 godina žive kao podstanari. U pauzama idu reklame koje su takođe prilagođene starijoj populaciji: preparati protiv zatvora i masti za zglobove i vene, a u kasnijoj fazi i navala proizvoda za čudesni oporavak prostate.

Vrhunac je ovaj program doživeo u prvoj polovini prošle godine, kad su redovni gosti postali urednici tabloida, na čelu sa Draganom J. Vučićevićem i onom ekipom iz Srpskog Telegrafa kojoj ne mogu da popamtim imena. E onda je došlo leto, pa je Srđan otišao na odmor, a Jovana na trudničko. Tad sam načula iz pouzdanog izvora kako su oboje rekli da više ne žele da im „takvi“ dolaze. Nikad nisam dobila zvaničnu potvrdu za ovo, ali baš tada je na Pinku počelo da se emituje „Svitanje“, jutarnji pre jutarnjeg, a ova ekipa iz tabloida preselila se tamo. Leto je prošlo, Jovana je rodila bliznakinje, Srđan se vratio, ali više to nije bilo to. Sve češće su program vodili Dea i Sarapa, što je posebna vrsta egzotike i egzibicije, ali iskreno, njih dvoje su ipak low-cost verzija Jovane i Srđana. Viču, glasno se smeju i ne pretvaraju se da su nešto što nisu, dok su Jovana i Srđan uvek negovali imidž pravog srpskog džet-seta, onog što cele nedelje guli pasulj za ručak i ide u Beč autobusom, ali se na Fejsbuku ček-inuje u hotelu „Four Seasons“ gde ima da plati samo kratki espreso. Bez mleka. To je daleko autentičnije i više u skladu sa današnjim društvom i vremenom, od Dee i Sarape koji su isti u studiju i van njega. Ništa ne foliraju, što je potpuno bez veze.

Okej, sad bi neko mogao da mi odgovori kako se ništa suštinski neće promeniti, jer će političari na vlasti, zbog kojih najviše i gledam Pink, nastaviti da dolaze tamo. Već se sve promenilo. Pre neki dan su od zabavnih gostiju bili samo predsednik opštine Palilula i, zajedno u studiju, neki šaman i bezbednjak. I ne, neće Prva sada postati gledanija od Pinka, niti ću ja, to jest, moj daljinski, migrirati tamo. Već sam zaglupela i nemam pojma koga će naprednjaci izbaciti kao kandidata za gradonačelnika. Propast je počela.

Jovana Gligorijević