Zašto inteligentniji ljudi češće pate od mentalnih i fizičkih poremećaja

Smatra se da ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju prednost u mnogim aspektima. Predviđa se da će oni dostići viši nivo obrazovanja, imati bolje poslove i veće plate.

Ipak, ispada da je viši IQ takođe povezan sa raznim mentalnim i imunološkim bolestima poput depresije, bipolarnog poremećaja, anksioznosti, ADHD-a, kao i alergijama, astmom i poremećajima imuniteta.

Zbog čega je to tako? Nova objavljena studija, istražuje mehanizme koji mogu pratiti ovu povezanost.

Autori studije su uporedili podatke od 3715 članova američkog udruženja Mensa (ljudi čiji su rezultati testova inteligencije u gornjih 2%) sa podacima nacionalnih istraživanja, kako bi se ispitala učestalost nekoliko poremećaja kod onih sa većom inteligencijom u odnosu na prosečnu populaciju.

Rezultati su pokazali da vrlo inteligentni ljudi imaju 20% više šanse da obole od autizma, 80% više šanse da imaju ADHD, 83% više šanse da im bude dijagnostikovana anksioznost i 182% više šanse da obole od barem jednog poremećaja raspoloženja.

Kada se govori o psihološkim bolestima, osobe sa većim kognitivnim sposobnostima imaju 213% više šanse da imaju alergije na neki faktor okruženja, 108% više mogućnosti da obole od astme i 84% više šanse da dobiju autoimunu bolest.

Istraživači su se okrenuli polju psihoneuroimunologije (PNI) kako bi našli odgovore na neka pitanja. PNI istražuje kako prikupljen hronični stres usled faktora okruženja utiče na komunikaciju između mozga i imunog sistema.

Istraživači naglašavaju da vrlo inteligentni ljudi imaju tendencije za „intelektualno preushićenje“ i hiper-reaktivnost centralnog nervnog sistema. Sa jedne strane, ovo daje ljudima sa visokim IQ-om povišenu svest koja podstiče njihov kreativni i umetnički rad. Zapravo, polje kognitivne sposobnosti prepoznaje da je jedan od aspekata vrlo inteligentnih ljudi „šira i dublja sposobnost razumevanja svog okruženja“.

Ova hiperreaktivnost, međutim, takođe može dovesti do dublje depresije i lošeg mentalnog zdravlja. Ovo se ispostavilo da je naročito tačno za pesnike, romanopisce i ljudi sa višom verbalnom inteligencijom. Njihov jak emocionalni odgovor na okruženje pojačava tendencije za tugu i brigu, što predstavlja preteču depresije i poremećaja anksioznosti.

Pojačani psihološki odgovori mogu uticati na imuitet, kako navode istraživači. Ljudi sa preushićenjem imaju jake reakcije na naizgled bezopasne spoljašnje stimulanse poput etikete od odeće ili zvuka koji nerviraju. Ova reakcija može da se pretvori u hronični stres nižeg nivoa i lansira neprikladni imunološki odgovor.

Kada telo veruje da je u opasnosti (bez obzira na to da li je ona objektivno stvarna poput toksina ili zamišljena poput dosadnog zvuka), ono lansira seriju psiholoških odgovora koji uključuju dijapazon hormona, neurotransmitera i signalizirajućih molekula. Kada se ovi procesi hronično aktiviraju, oni mogu izmeniti telo i mozak, poremetiti imunološku funkciju i vode do stanja poput astme, alergija i autoimunih bolesti.

Naučna literatura je potvrdila asocijaciju između nadarene dece i povišene stope alergija i astme. Jedna studija pokazuje da 44% onih sa IQ-om preko 160 pate od alergija kada se uporedi sa 20% njihovih vršnjaka. Istraživačka studija koju su sproveli autori ove poslednje studije podupire ovu povezanost.

Istraživači su na bazi ovih rezultata i prethodnih studija ovaj fenomen imenovali hiper moždana / hiper telesna teorija integracije, objašnjavajući da:

„Preushićenosti sprecifične za one sa visokim koeficijuentom inteligencije možda te individue dovode u rizik od hipersenzitivnosti na unutrašnje ili spoljašnje faktore okruženja. Tuga i briga koje prate ovu povišenu svest mogu doprineti hroničnom šablonu bori se, beži ili zamrzni se odgovora, koji zatim lansiraju seriju imunoloških događaja… Idealno, imunološka regulacija je optimalni balans pro- i anti-upalnih odgovora. Ona bi trebala da se usresredi na upale sa silom i zatim da se odmah vrati u mirno stanje. Kod onih sa prethdno navedenim preushićenjima, uključujući i one sa ASD-om, ovaj sistem izgleda ne uspeva da postigne balans, te inflamatorni sistemi stvaraju hroničnu aktivaciju.“

Autori zaključuju da je važno da dalje proučavaju vezu između visoke inteligencije (naročito najviših 2%) i bolesti, naročito kako bi se demonstrirao uzrok i dalje naglase negativni aspekti visokog IQ-a. Kako kažu, „ovaj dar može biti ili katalizator moći i samoostvarenja ili može biti vesnik disregulacije i debilitacije“ i važno je „shvatiti gromove koji prate buđenje njihove genijalnosti“ kako bi se adekvatno uslužila ova grupa.

Webtribune.rs