Mišljenje Venecijanske komisije (VK) o crnogorskom nacrtu Zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica nikako nije pozitivno, već je argumentovano kritički i nepovoljno po Crnu Goru, smatra profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević.
„Venecijanska komisija je svojim mišljenjem o nacrtu zakona praktično stavila moratorijum na prenos prava svojine na državu dok se ne reši pitanje dopuštenosti ograničenja prava svojine koje je zagarantovano Protokolom 1, uz Konvenciju o osnovnim ljudskim pravima i slobodama i predstavlja dobro utemeljenu tekovinu čitave Evrope“, precizirao je Milisavljević za Tanjug.
Kako je dodao, zato je Venecijanska komisija i dala sugestiju za izmenu spornog Člana 63, odnosno, preporučila je zabranu promene prava svojine dok se ne sprovedu upravni i sudski postupci u cilju zaštite prava na imovinu.
Budući da pravo na imovinu garantuje pomenuta Konvencija Saveta Evrope, Milisavljević je naveo da to znači da bi, ukoliko na unutrašnjem planu (pred crnogorskim upravnim i sudskim organima) ne bi postigle odgovarajuće zadovoljenje prava na imovinu, verske zajednice mogle da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Odluka pod lupom Evrope
Napominjući da je svako ograničenje prava na imovinu izuzetak, koji se prema opštim pravnim pravilima mora usko tumačiti, Milisavljević je ukazao da ovo mišljenje nameće standard da se u cilju zaštite prava na imovinu moraju predvideti precizne zaštite pred sudovima i realno delotvorne procedure.
„Budući da Crna Gora pokušava da proglasi svojom kulturnom baštinom nešto što je vekovima bilo zajednička verska baština pravoslavne crkve, svako ograničavanje prava na imovinu biće pod lupom prvo sudskih organa u Crnoj Gori, a zatim pred Evropskim sudom za ljudska prava“, naglasio je profesor.
On je napomenuo da Evropski sud za ljudska prava ima veoma bogatu praksu povodom povrede prava na imovinu, kao i da je „posebno osetljiv na svako njeno ograničavanje“.
„U tom smislu bi položaj verske zajednice pred ovim sudom bio prilično povoljan i mogla bi se očekivati jasna i brza odluka“, smatra Milisavljević.
Crna Gora će morati da koriguje zakon
On očekuje da će Crna Gora morati da koriguje navedeni zakon u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, jer odnos države prema njima može da opredeli dinamiku procesa priključenja Evropskoj uniji, s obzirom da se preko izvršenja preporuka komisije (iako nisu pravno obavezujuće) ceni proces napredovanja u poglavljima 23 i 24.
„To znači da ukoliko Crna Gora ne bi postupila po savetima Venecijanske komisije, to bi usporilo njen put ka EU“, naveo je profesor.
Eksperti Venecijanske komisije smatraju da nacrt zakona mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.
Pored toga, kaže da registracija prava svojine na ime države može da bude učinjena tek po donošenju konačne odluke i zato sugeriše izmenu Člana 63, kako katastar ne bi mogao da upisuje „pravo države na imovinu…“, već samo zahtev države za registraciju prava na imovinu“ do okončanja sudskog postupka.
Komisija je takođe preporučila Crnoj Gori da u nacrtu zakona jasno napomene da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine.
Ovaj zakon je sporan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, jer preti oduzimanjem imovine i crkvenih nepokretnosti od SPC u korist crnogorske države.
Izvor: sputniknews.com
