ZAŠTO JE SRBIJI POTREBAN AUTOPUT NIŠ –PRIŠTINA?

Naši ljudi u Nemačkoj, a verovatno i šre, se sa pravom pitaju ko je, kako i zašto inicirao izgradnju tog autoputa

ŠTUTGART Pre izvesnog vremena, više nekako skriveno –bez čuvenih zurli, talambasa i uobičajenih govorancija, vitlanja partijskim zastavama i dovođenja odanih članova SNS-a sa svih strana Srbije na svečanost u cilju mega hvalisanja i Vučićevih priča šta se sve radi i gradi po Srbiji, kao da je slučajno procurila vest o planiranoj izgradnji autoputa Niš-Priština. Ko zna, možda će se gradiiti i dalje, sve do albanske luke Drač na Jadranu?

Iako, u to smo sigurni, u Srbiji postoje važniji pravci, gradovi i sela koje treba povezati modernim saobraćajnicama gde nisu baš uvek potrebni skupi autoputevi- ili dovršiti započete kao npr. preko potrebnu obilaznicu oko Beograda koja se gradi skoro 30 godina, svi u vladi su kao po komandi, verovatno na zahtev gospodara Srbije Aleksandra Vučića, prihvatili naredbu da je izgradnja tog autoputa prioritetna u odnosu na sve druge planirane ili delom već trasirane ili započete izgradnje puteva!

Skoro nepotrebno je naglasiti da u medijima nije bilo nikakvih preteranih komentara, kritika ili predloga po pitanju tog, kako ga narod već zove „Šiptarskog autoputa“ iako se čula vest da će izgradnju najvećim delom platiti srpski narod. Srbi, očigledno već traumirani i anestezirani

svakodnevnim lagarijama i gnusnim prevarama vladajuće klike, počeli su da se bave onim što, gledajući kroz istoriju našeg naroda, najbolje znaju -a to je da sve prihvate, podnesu, istrpe i –oćute.

Današnji Srbi, naravno u stilu rezonovanja naših predaka, koji su često kada ih zadesi neka nesreća a veće nesreće od vladavine današnje generacije mafijaša državom nema, govorili „ćuti, može da bude još gore“. Te reči se čuju i dan današnji! Na kritiku lošeg vladara odgovor nezainteresovane Srbadije nažalost često zaista glasi- ćuti, može da bude još gore! Istovremeno zu pitanje gde nam je taj koji bi bio bolji na mestu predsednika od ovoga sadašnjeg?

Znači –mnogi se pitaju gde je zamena za Vučića, bez da su ikada pokušali da ga na izborima sruše bez da se pitaju ko bi u celoj Srbiji mogao da bude bolji od čoveka koji se u stilu čuvene TV reklame za margarin u „sve se meša“ -iako on ni po zakonima a još manje po Ustavu na to nema nikakvo pravo? On sam odlučuje o svemu i svačemu, on donosi zakone, istražuje, sudi i presuđuje, on potpisuje državna dokumenta i međudržavne ugovore itd. iako za to nije ovlašćen! -Jadna li si Srbijo, čuju se, s vremena na vreme pojedinačna huktanja, kako to da od bar 3 miliona odrslih stanovnka ne može da se nađe dostojna, poštena, nekoruptna i hrabra zamena jednom običnom novobeogradskom nekadašnjem deranu koji je u međuvremenu uzurpirao svu vlast?

Ako esenesovska Vlada koju je na poslednjim izborima biralo jedva oko 27 odsto stanovnika Srbije upisanih u često falsifikovane biračke spiskove ovako nastavi, a narod se ne probudi iz pomenute, veoma trajne, sve dublje i dublje anestezije i na dolazećim izborima najzad ne progovori, zaćutaće Srbija i Srbi, kako izgleda, zauvek!

Čudno je da, ako ćute i trpe oni u otadžbini, da ćute i mnogi sa kojma smo razgovarali u Štutgartu i okolini ne znajući zašto, kako i zbog koga Vučić hoće da Šiptarima podari autoput čija će izgradnja koštati Srbiju možda i više od jedne milijarde evra! To je cena ako se gradi na naš trošak samo do Prištine. Ako poklon AV Šiptarima i Albaniji treba da udovolji potrebama najvećih trgovaca i rasturača droge u Evropi i izgradnja se nastavi do luke Drač na naš trošak, onda će pomenuta cena biti daleko veća! Kada smo već kod cene dozvoljeno je pitanje kome još, osim mafiji za brzi transport droge i drugih dobara organizovanim švercom, treba taj (pre)skupi autoput? Srbiji i Srbima sigurno ne.

Da je autoput zamišljen kao sušta potreba Srba koji još uvek žive u severnom delu Kosmeta, onda je trebao da se trasira do Kosovske Mitrovice jer tu Srba ima. Nesrećnici koji su živeli u Prištini i okolini su listom proterani ili pobegli od šiptarskog zuluma. Očigledno, autoput je svakako potreban ne samo mafiji nego i okupatorima južne srpske pokrajine- američkim i NATO vojniicima kojih po

pisanju zapadnih medija, na Kosovu ima od 7 do 10.000! Baza Bondstil nedaleko od Uroševca, spada u red najvećih novijih pojedinačnih američkih vojnih baza u Evropi.

Bez obzira na moderne, ogromne transportne avione, železnicu isl. brzi pokreti vojske su bez dobrih puteva nemogući. I Adolf Hitler nije svojevremeno pravio autoputeve po Nemačkoj zbog turista jer je bilo i premalo privatnih automobila, nego zbog brzih premeštanja vojne sile sa lokacije A na lokaciju B ili C.

Ako znamo da je čak i do 50 miliona Amerikanaca nemačkog porekla, od kojih su mnogi kao potomci doseljenika kroz generacije dogurali do činova generala i admirala, do vojnih stratega i političara, bogatih industrijalaca isl. možda se i u njohovim genima krije Hitlerova želja iskazana kao „Drang nach Osten“ (prodor na istok) a za to su, kazuju Ameri, potrebni i moderni autoputevi!

Da li se zaista na trošak prezadužene Srbije koja je ekonomski već na izdisaju gradi pomenuti „Šipatrski autoput“ po „naredbi“ ili, ako hoćemo da budemo fini po „želji“ Amerikanaca, saznaćemo, verovatno, posle dolazećih izbora -ako narod sa vlasti otera esenesovce! Inače i mućke oko „Šiptarskog autoputa“ ostaće tajna kao i sve druge prodaje srpskih dobara, muljačine, korupcione afere i nemeriva bogaćenja pojedinaca bliskih vlasti ali i pojedinih političara.

Iako su Vučić i Dačić potpisivanjem Briselskog sporazuma, odnosno neovlašćenim Vučićevim potpisivanjem Vašingtonskog sporazum već defakto priznali državu Kosovo, a to će verovatno uskoro zvanično učiniti i Srbija de jure, šiptarskoj državi na iskonskoj srpskoj zemlji, saobraćaj sa Kosmetom ni u dolazećih 10 ili 20 godina neće trebati moderan i preskup autoput! Jednostavno zato što nema ni dovoljno putnika a ni robe koja bi se trasportovala u sirotišta Evrope zvane Kosovo i Albanija, odnosno izvozila sa Kosova i Albanije u Srbiju i dalje u Evropu.

Pre će biti da je autoput potreban „Svetskom policjacu“ -Sjedinjenim američkim državama da bi, ako se npr. po nalogu već polusenilnog Bajdena krene u samoubistveni pohod na Rusiju, bila moguća brza dopuna američkih trupa u bazama koje bi stradale u prvom ozbiljnijem ruskom kontarudaru. Na primer kao dopuna na mesto izginulih američkih i drugih NATO vojnika u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj itd. Dopuna bi najbrže fukcionisala sa juga jer bi vojnici u velikom broju brodovima stizali iz italijanskih baza ili iz SAD do luke Drač –a odatle „Šiptarskim autoputem“ na sever.

Jačanjem američke baze Bondstil na Kosovu bi se opravdalo prisustvo američkih i NATO trupa na jugu kao podrška i rezerva trupama odavno stacioniranih u bazama kojima je opkoljena Rusija Naravno da kroz bolje i brže eventualno potrebne intervencije, moderno oprmljene skoro jedne čitave američke armije stacionirane u bazi na Kosmetu, Amerikanci mogu da drže na oku i sve druge okolne zemlje na Balkanu, ali i Rumuniju, Mađarsku –gde takođe imaju doduše po broju vojnika manje baze, zatim Bugarsku sa više američkih vojnih baza, Moldaviju i dalje sve do Rusije.

Pomenimo da SAD kao svojevrstan agresioni prsten oko Rusije, u novije vreme i oko Kine, drže, skoro 800 vojnih baza sa stalnim posadama i oko 1000 baza koje su zakupljene ugovorima i u koje se u svako doba mogu stacionirati američki i vojnici NATO pakta.

I pored sve većeg siromaštva pojedinih slojeva stanovništva, SAD su 2020.g. u vojni budžet upumpale čak 780 milijardi dolara, ove godine se očekuje porast za bar još 50 milijardi US $. To je dovoljno para za svojevrstan „Drang nach Osten“ u cilju pokušaja uništenja Rusije. U poslednje vreme je na listi nepodobnih zemalja i Kina. Vojni budžet Kine iznosi oko 250 milijardi dolara a Rusije samo oko 62 milijarde.

Iz tih podataka se jasno vidi ko želi, pa neka košta šta košta, da orobi nove teritorije, uništi tuđe društveno-političke sisteme pa i cele narode- tačnije da najzad zavlada celim globusom. Zato nije nikakvo čudao da vojni i obaveštajni karteli SAD poslednjih decenija na mesto predsednika Sjedinjenih američkih država plasiraju samo njima podobne i odane ličnosti- od Džordža Buša mlađeg preko Obame i Trampa do još podobnijeg, skoro dementnog Džoa Bajdena. Bolesne ambicije, zar ne?

Reče li ne tako davno Malden Olbrajt, koju mnogi Srbi smatraju strašnom, ružnom vešticom, da je nedopustivo da Rusija drži kompletan Sibir sa njegovim neizmernim bogatstvom sirovinma. Možda je baš to razlog širenja američke soldateske i stacioniranje najmodernijih sistema oružja svuda oko Rusije pa sada i oko Kine. Planiraju li Amerikanci i njihovi vazali, države članice NATO pakta i EU, u nedostatku svojih resursa, osvajanje Sibira kroz uništenje Rusije? „Šiptarski autoput“ bi bio samo još jedan mali šrafčić u sistemu te sulude strategije priprema mogućih „vrelih“ sukoba kroz potsticanje već novonastalog „hladnog rata“ koji je u toku.

Pa, ako je tako, postavlja se pitanje, tim pre što SAD i zapadnjaci po najnovijim vestima po svaku cenu i mimo svih rezolucija Saveta bezbednosti UN, hoće da šiptarsku kvazi državu uguraju u članstvo NATO pakta- ta mogućnost realno postoji, zato bi naši političari, da imaju iole mozga i da rade u korist srpskog naroda, morali da storniraju izgradnju „Šiptarskog autoputa“ jer će i taj projekat biti uperen protiv Srbije i njenih prijateljstava sa Rusijom i Kinom –ali i da se dobro razmisle, da li da se Srbija zaista pridruži EU po svaku cenu.

Mi bi morali da se u tim igrama velikih maksimalno držimo po strani i da radimo i gradimo samo ono što odgovara isključivo našim potrebama a nikako tuđim. Međutim sa ovom vladom to „držanje po strani“ izgleda kao jedna velika utopija.

Predrag Rakočević