Jesam nacionalista zato što su unutar srpskog naciona Tesla, Živojin Mišić, Car Dušan koji je uveo Zakonik i među prvima u ono vreme ograničio bahatost vlastele, Mehmed paša Sokolović, koji je, iako musliman, umeo da čuva i pomaže svoj srpski narod, iz koga je poticao, Karađorđe, koji je imao snagu da, kad je bilo neophodno, pokrene i vodi ustanak, Knjaz Miloš koji je imao pameti da Srbiji donese faktičku samostalnost u gotovo nemogućim uslovima i nebrojeni naučnici i umetnici svetskog ranga i značaja, kao i veliki broj onih koji su u Prvom ratu odrešito i strpljivo odbranili svoju domovinu Srbiju.
Nisam paušalni nacionalista, koji uzdiže sve što čine pripadnici njegove nacije, pa i oni koji su dokazani zlikovci i budale. Ne mogu da Kralja Aleksandra, koji se odrekao srpskog prestola i srpske države u ime klimave i loše zasnovane Jugoslavije, da smatram slavnim Srbinom.
Nisam paušalni nacionalista, niti u razloge za svoj usredsređeni nacionalizam mogu da ubrajam onolike koji su se postideli što su Srbi, koji bi da budu “nešto drugo”, niti one koji su šovinisti.
Ja se svog usredsređenog nacionalizma mogu odreći samo radi nečega beskrajno većeg, kao što je ono što je dobilo ime Carstvo božije, a nikako radi nečega što je manje, radi nekakvog eunijstva, amerikanizma, globalizma, pa ni radi rusofilstva.
Srbin sam i drago mi je što sam Srbin radi onoga što sam naveo kao razloge za svoj (usredsređeni) nacionalizam.
Paušalni nacionalizam mi je oduran i ako bi samo takva vrsta nacionalizma bila svedok da sam nacionalista, onda bih punim plućima rekao da nisam nacionalista.
Dragan Atanacković Teodor
