Zašto Kragujevac nema autobusku stanicu: Tri gradonačelnika – tri plana

0
184

U špaliru prastarih, oronulih i zarđalih kioska na kragujevačkoj autobuskoj stanici sa putničkim reklamama koje odavno nisu aktuelne, još uvek stoji zgarište „lokala“ za koji „komšije“ licitiraju da li je izgoreo pre dve ili tri godine. Plava krpa razvučena da pokrije ulaz u ono što je ostalo posle požara pocepana je na froncle, dovoljno da radoznalim posetiocima otkrije da je zgarište sada i đubrište.

Ni prilaz do autobuske stanice ne odslikava da ste u četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Razbijen beton, lokve vode u kišovitom danu. Unutar same zgrade situacija je nešto bolja od kada je pod zakup uzela prevoznička firma „Autoprevoz Janjušević“. Popravljeno je šta se da popraviti: stolice na kojima se odmaraju putnici, zidovi, podovi, toaleti…  Isto važi i za perone, kao i za autobuski plac na kojem čame stari autobusi.  Ipak, svakom posetiocu je i na ovlašni pogled jasno da je ovo zgrada iz sedamdesetih godina prošlog veka, koja je kozmetički sređena da liči na ono što treba da predstavlja u 21 veku.  Još od otvaranja se govorkalo da je na ovom mestu stanica samo „privremeno“. Svedoci tadašnje gradnje tvrde da je napravljena kao montažni objekat, sa namerom da se upotrebljava samo kratko, a ne pola veka.

Najave da će se graditi nova autobuska stanica na drugoj lokacijji postale su konkretne u decembru 2015. godine, kada je objavljeno da je grad Kragujevac uzeo zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 15 miliona evra, čija će druga tranša od pet miliona biti namenjena izgradnji novog autobuskog kolodvora. Još konkretnije 2018, kada su kupljeni zgrada i plac nekadašnjeg “Zastava prometa”, sa namerom da se nova stanica baš tu locira. Od kupovine je prošlo skoro tri godine, a ništa novo se ne događa, osim kontinuiranih čarki između vlasti i opozicije: Zašto je kupljena baš ta lokacija i zašto je uzet baš takav kredit. Zapravo, nije baš ništa. Urađeno je idejno rešenje na osnovu kojeg je raspisan tender za projektnu dokumentaciju koji je, međutim,  propao početkom februara ove godine.

Najgore tek može da se desi, jer je najavljena skora prodaja gore opisane, jedine postojeće autobuske stanice u Kragujevcu, koja se nalazi u stečajnoj imovini prevozničke firme „Autosaobraćaj“. Prodaja je trebalo da se obavi u oktobru prošle godine, ali je obustavljena pre nego što se dogodila.

„Kragujevačke novine“ u novembru prošle godine pišu da je stečajni sudija obustavio zakazani postupak prodaje zbog zahteva nekoliko privatnih lica da im u procesu restitucije budu vraćeni objekti koji se nalaze na delu parcele ove stanice. Upućen je i prigovor tadašnjeg Republičkog javnog pravobranioca da je određena početna cena za prodaju – neopravdano niska.

Željko Mijušković, poverenik stečajnog upravnika, za „Glas Šumadije“, međutim, kaže da se oglašena imovina zbog partnerstva sa drugim preduzećima koji su delili plac, vodila kao mešovita, i da je postupak prodaje odložen da bi se preimenovala u  privatnu, što je u toku. On tvrdi da nema smetnji da se iznova pokrene prodaja i to „na proleće“.  Proleće je stiglo, te ako je verovati njegovim rečima, nova licitacija je sada pitanje dana ili meseca. Ako se to desi, Kragujevac će ostati bez autobuske stanice, jer na istoj lokaciji, prema tvrdnjama gradonačelnika Nikole Dašića, neće više biti moguće obavljati istu delatnost! Naime, gradonačelnik je u jednoj ranijoj prilici najavio izmenu Plana detaljne regulacije šire zone zemljišta u ovom kraju, koja obuhvata i ovu lokaciju sa sve zabranom obavljanja stanične delatnosti!  Za “Glas Šumadije” tu izjavu niti potvrđuje, niti odriče.

Šest godina praznih obećanja

U „Projektu izgradnje infrastrukture – Kragujevac“ kojim je regulisan zajam od Evropske banke za razvoj, precizira se da će prva tranša kreditnog zajma biti za finansiranje novih kamiona za sakupljanje otpada, kanti za smeće i  izgradnju i obnovu puteva, a druga za izgradnju nove gradske autobuske stanice. Sada se međutim, to dovodi u pitanje. Gradski većnik za komunalne delatnosti Vladimir Maksimović, u odgovoru „Glasu Šumadije“ tvrdi da je novac podignut samo za kamione smećare i izgradnju ulica, dok je za autobusku stanicu samo „rezervisan“ i to bez ikakvih troškova i dodatnog plaćanja penala. Maksimović je najavio i mogućnost da se ovaj novac ne iskoristi.

To isto se moglo čuti i na sednici Skupštine grada, održanoj 26.marta. Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je tada još eksplicitnije izjavio da novac iz druge tranše “neće biti podignut”. 

  • Budžet grada Kragujevca je do prošle godine bio opterećen sa nekih 53, 54 procenata po osnovu neka dva kredita koja su bila u statusu grejsa, i koji se plaćaju od 1. januara ove godine. Sada je to 67 procenata budžeta. Iskreno, smatram da je to mnogo za grad Kragujevac u ovom trenutku, iako je grad Kragujevac apsolutno likvidan i komunalni sektor apsolutno operativan. Grad kao grad se neće zaduživati u ovom mandatu. Nije mi želja da ga zadužujem, rekao je Gradonačelnik na pomenutoj sednici gradskog parlamenta.
Da Vas podsetimo:  Koja to presuda kaže da je bio genocid?

Ostalo je nejasno ako ne iz sredstava kredita iz kojih sredstava bi se gradila autobuska stanica, ali Gradonačelnik na ovo postavljeno pitanje “Glasa Šumadije” nije odgovorio. “O detaljima izgradnje autobuske stanice govoriću onog trenutka kada budu razrađeni svi detalji. Za sada može jedino da se konstatuje da su na predmetnom placu rešena imovinska pitanja kroz postupak eksproprijacije,” kaže Dašić.

Otuda moramo da se zadovoljimo odgovorom koji smo dobili iz Gradske uprave napismeno, a koji glasi ovako:

Onog trenutka kada odlučimo da gradimo autobusku stanicu, možemo  da povučemo sredstva iz zajma, ukoliko se ne budemo odlučili za neki drugi model finansiranja.”

“Moj dug i dug prethodne vlasti”

Kada je reč o zemljištu određenom za novu lokaciju autobuske stanice, gde se nekada nalazilo preduzeće „Zastava promet“ poznatije kao Zastavin servis (koje je takođe otišlo u stečaj), to zemljište, kao i zgrada, nisu bili u vlasništvu grada. U momentu kupovine postojalo je više vlasnika, od Univerzal banke koja je bila poverenik “Zastave prometa”, do Republike Srbije i privatnih vlasnika parcela. Kupljen je po odluci administracije Radomira Nikolića za 360. miliona dinara, približno tri miliona evra, i to, takođe, kreditnim novcem.

Na sednici skupštine grada održanoj u decembru 2018. godine ovaj gradonačelnik tvrdio  je da je kredit za kupovinu ovog objekta “njegov dug”.

  • Od 23,7 miliona koliko je u ovom trenutku zaduženje kod poslovnih banaka, mimo EBRD – a, 10 miliona je otišlo na refinansiranje starih kredita koje je uzela prethodna vlast, tri miliona evra je novo zaduženje i to je moj dug, rekao je Radomir Nikolići dodao “da je tim novcem kupljen objekat Zastavinog servisa za izgradnju autobuske stanice.”

Opozicija se do danas oštro suprostavlja tom činu. Najglasniji je bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović koji i sada tvrdi da je to “kriminal”. Glavna zamerka svih prigovarača bila je da na tom placu nisu rešeni imovinski odnosi, (nisu ni sada, na delovima zemljišta vodi se upravni spor sa privatnim vlasnikom Milošem Medićem iz Sremske Kamenice, kome je po odluci Vlade Srbije ekspropraisano zemljište uz odgovarajuću nadoknadu ). Osim toga nije dobro povezana sa saobraćajnicama, a Stevanovićev dodatni argument bio je i taj da grad na samo 200-300 metara dalje od toga ima svoje zemljište koje je idealna lokacija, ne košta ništa, a može se upotrebiti za gradnju nove autobuske stanice.

  • Mi smo razmišljali da gradimo autobusku stanicu  ispod Sajma dole prema krstu i verovali smo da to možemo da uradimo, a da nas ništa ne košta. Kako? Pa, recimo, da nekome ponudite da napravi pumpu i istovremeno transportni terminal i Autobusku stanicu.  Čekali smo da se namesti prilika, pa da to počnemo. Ta lokacija  je imala veze sa Sajmom, tu je moglo da se razvija ugostiteljstvo,  a imalo je i razloga da gledaoce fudbalskih utakmica kada dolaze u grad držimo izvan grada, priča danas bivši gradonačelnik Stevanović. Ipak, na naše pitanje da li je to bilo zabeleženo u nekim planskim dokumentima ili je sve bilo samo “u razmišljanjima” kaže:
  • Ne znam da li je to tada ostalo u nekim papirima, ali mislim da jeste, ne mogu da se setim.

Postojanje planova je važno zbog govorkanja da je o novoj lokaciji odlučivala politika, a ne struka. O tome iz Gradske uprave kažu:

  • Niko od nas nije paušalno određivao ni lokaciju, ni finansijki model, a ni tehničke uslove autobuske stanice. O tome smo odlučivali nakon izrađenih studija od strane KPMG – a, CBRE – a i Saobraćajnog fakulteta Beograd. KPMG je radio finasijsko – ekonomsku analizu izgradnje nove autobuske stanice, a konsultantska kuća CBRE jedna je od najrenomiranijih u svetu za nekretnine. Bavila se procenom i analizom nekretnine. Saobraćajni fakultet u Beogradu uradio je tehnički deo studije izvodljivosti.

“Gradiće se, rušiće se, praviće se…”

Kragujevački arhitekta Aleksandar Nenković koji je obavljao funkciju glavnog gradskog urbaniste od 2015. do 2020. smatra međutim da su drugi problemi odlučivali zašto se odugovlači sa izgradnjom nove autobuske stanice. Ti drugi problem su mešanje vlasti u struku i namera da se pravi nova stanica ogromnih gabarita. Za “Glas Šumadije” kaže:

  • Kada je reč o mom ličnom stavu, moja glavna dilema bila je oko toga treba li Kragujevcu tolika autobuska stanica. Ja mislim da ne treba. Znam mnoge svetske gradove koji nemaju toliku autobusku stanicu kakva je planirana na novoj lokaciji. Urbanizam je pod pritiskom političkih želja napravio rešenja za veći broj perona, kancelarije, servis za autobuse drugih prevoznika, pri čemu se ne zna ko bi uopšte od tih drugih prevoznika pristao da dođe na taj servis. I sada prevoznici, ako im se ne sviđaju uslovi na autobuskoj stanici nađu način da je izbegnu, preuzmu putnike na nekoj drugoj lokaciji.
Da Vas podsetimo:  Đilas: „Sve je čist falsifikat- ne bi me čudilo da me privedu“!

Ovaj arhitekta ocenjuje da ljudi koji dođu na političke funkcije smatraju da znaju sve o urbanizmu. Njihov stav je, kako kaže – “praviće se, gradiće se, rušiće se…” To je primenjeno i na planove za izgradnju nove autobuske stanice u čemu je funkcija glavnog gradskog urbaniste bila samo statirajuća.  Uprkos činjenici da je u vreme kupovine lokacije bio na toj odgovornoj poziciji, on je, tvrdi, bio izuzet iz odlučivanja o autobuskoj stanici, nakon što se suprostavio javnoj nabavci za idejno rešenje gde se tražio ponuđač po najjeftinijoj ceni,  što je smatrao pogrešnim. Zatim dodaje:

  • I ja sam pitao zašto nije revitalizovana stara autobuska stanica. Na ovo pitanje dobijao sam nerazumljive odgovore.  Mislim da se uz malo veće napore moglo postići da ona funkcioniše kao savremena autobuska stanica. Nisam siguran da nam je bila potrebna investicija ovog tipa, na tom mestu, ali ja ne želim da napadam gradonačelnika Radomira Nikolića. On je za neke odluke imao zaista vizionarske ideje. Moguće je da je i ovo njegova vizionarska ideja koju ja nisam bio u mogućnosti da sagledam. Sa druge strane svaka investicija u gradu je korisna ako se dovede do kraja, samo se ja bojim da se ova neće dovesti do kraja. Nešto nisam optimista.

I arhitekta Veroljub Trifunović koji je od kraja 2014. do polovine 2016. godine obavljao funkciju člana Gradskog veća zaduženog za urbanizam i izgradnju, tvrdi da je bio isključen iz odlučivanja o novoj autobuskoj stanici.

Na naše pitanje kako je moguće biti gradski većnik i urbanista, a ne znati ništa o opredeljenju lokacije “Zastave prometa” za lokaciju nove autobuske stanice odgovara pitanjem:

  • Jel’ vi mislite da članovi vlade znaju šta radi Vlada? To vam dokazuje kako je radila ondašnja lokalna samouprava. A bojim se ne samo ondašnja, nego i ranije. 

Ovaj arhitekta koji se decenijama nalazio i na mestu direktora restruktuirane Direkcije za urbanizam i sarađivao sa, kako kaže 12 ili 13 predsednika opštine ili gradonačelnika, dodaje:

  • Gradonačelnici po pravilu dolaze iz drugih oblasti i ne mogu da budu spremni za konkretna resenja. Ali zato oni imaju službu. Mora struka da zna više od gradonačelnika da bi mu predlagala alternativu i pronalazila najbolja rešenja, da trči ispred politike. Sad se žale i ti sto su rasturili Direkciju za urbanizam, zašto su je rasturili. Sada su shvatili da mora da postoji institucija koja se sistematski bavi izgradnjom grada. Kod svih gradonačelnika postoji želja da grade i kako da grade. Neko uspe da ostvari  u većim obimu svoje planove, a nekome prođe mandat a da ništa ne uradi.

Veroljub Trifunović danas pamti kako se gradila stara autobuska stanica u vreme kada je gradom rukovodio predsednik opštine Milan Đoković, ali i kako je ideja da se na tom mestu razvijaju stanične usluge postepeno zanemarivana.

  • Grad Kragujevac se nije razvijao onako kako smo očekivali. U nekom periodu posle osamdesetih tu je izgradjen tekstilni kombinat ‘Beko’. Tu je postojao i ranije jedan objekat, ali su ga oni onda proširili. Smatralo se da je to važnije nego autobuska stanica  i  to je izbacilo tu lokaciju iz razmatranja.

Po njegovom mišljenju za lokaciju nove autobuske stanice ključan princip je da treba da postoji veza sa železnicom, kao što su i sada jedna pored druge.  Putnici koji žele da menjaju vrstu prevoza treba lako da prelaze sa jedne stanice na drugu, smatra ovaj arhitekta.

  • Zar Vi mislite da bih ja o tome odlučivao bez struke? Ako to stoji u Planovima detaljne regulacije i ako to odobri Komisija za planove zar je to bez struke?, kaže u kratkom telefonskom razgovoru za “Glas Šumadije” i bivši gradonačelnik Radomir Nikolić, odbijajući, ipak, da učestvuje u široj priči o izgradnji autobuske stanice u Kragujevcu.

“Sve je bolje nego što je trenutno”

Bojan Pavlović, arhitekta iz “Bina studija”, koji je 2009. godine u okviru svog diplomskog rada bio autor idejnog projekta za “Servis 2” odmah preko puta nacionalnog DATA centra, na uglu Petrovačke magistrale i Save Kovačevića, i sa njim, kao predstavnik Kragujevca učestvovao na Međunarodnom sajmu energetske efikasnosti, potvrđuje reči Nikolića da je pitao struku.

  • Jeste, oni su me kontaktirali kada se birala sledeća lokacija. Mislim da je to nešto bilo kod ‘Metroa”, nisam tačno siguran, jer su i oni radili analizu šta je bolje. I verovatno je još bilo uključeno stručnjaka. Prvobitno, kompletan saobraćaj se mojim projektom rešavao, ne samo autobuska stanica, nego je tu bio i taksi terminal, pa parkiralište za gradsko saobraćajno preduzeće, tada Autosaobraćaj, jer je njihove autobuse trebalo  parkirati u toku noći kada ne saobraćaju.
Da Vas podsetimo:  Novinarki Pinka više od 4.000 evra za motivacione govore

Ovaj arhitekta smatra da uvek treba težiti razvoju i povećanjima kapaciteta onoga što želimo da gradimo, ili bar predvideti parcelu i ne limirati se za slučaj da dodje do potrebe za proširenjem kapaciteta.

  • Nezgodno je kada nemate dovoljno prostora i mesta,  ukoliko se dalji razvoj u budućnosti pokaže kao nepohodnim. Kod nas je kako autobuski, tako i železnički saobraćaj potpuno stavljen u drugi plan. Mi čak više nemamo ni gradsko prevozno preduzeće. Tu su angažovane spoljne kompanije koje to rade, tako da je kod nas to sada na najnižem mogućem nivou, i sve je bolje nego ovo što je sada trenutno. 
  • Moj projekat je bio futurističkii to je bila neka moja vizija kako bi grad trebalo da izgleda za narednih 50 godina i dalje. Jednostavno to je bio projekat za stanicu sa internacionalnim terminalima, gradskim saobraćajem, medjugradskm… sve je tu bilo povezano na jednom mestu.
            A u tom duhu je i aktuelno idejno rešenje.

Naime, iz idejnog rešenja poznato je da je Grad Kragujevac predvideo da na ovoj lokaciji najvećim delom bude Gradska autobuska stanica, ali je deo novog ili rekonstruisanog objekta planiran i za realizaciju programskih zahteva gradskih preduzeća JKP „Šumadija“ (sektori „Parking servis“, „Gradske tržnice“, „Javna higijena i zelenilo“) kao i Gradske agencije za saobraćaj i Gradske turističke organizacije.

„Parking servis“ bi ovde imao svoj depo, kao i prostor za korisnički servis, kancelariije i ostavu. „Gradske tržnice“ obezbedile bi prostor za arhivu a „Javna higijena i zelenilo“ sabirni centar kancelarija, svlačionica za radnike i magacinskog prostora za radne mašine.

I Gradska agencija za saobraćaj imala bi baš na ovoj lokaciji korisnički servis i svoje kancelarije, salu za sastanke, arhivu, ostavu i kuhinju, dok Gradska turistička organizacija planira da na ovom mestu obezbedi infocentar sa izložbenim salonom i, takođe, kancelarijski prostor za upravu.

Projektantima je upućen zahtev da nova autobuska stanica “zadovolji prvu kategoriju”, a to znači da pruža usluge za više od 300.000. ljudi. Kako Kragujevac u ovom trenutku nema ni 200.000 stanovnika planirano je da se iskoristi princip “funkcionalnog urbanog područja” prema kome bi usluge ove stanice koristili Šumadijski, Pomoravski, Raški i Rasinski upravni okrug, čime bi bio potvrđen njen međunarodni značaj.

Inače, zgrada bivšeg Zastavinog servisa, na lokaciji nove autobuske stanice je objekat izgradjen 60.-ih godina prolog veka, na preko 11.000 kvadrata i još uvek nije jasno da li će i na koji način biti iskorišćena u okviru izgradnje nove autobuske stanice, jer se dovodi u pitanje stabilnost njene konstrukcije.

U Gradskoj upravi kažu da će o tome odlučivati onaj kome posao projektovanja bude poveren na tenderu.

A tender, raspisan u julu prošle godine, je u međuvremenu propao, nakon što je utvrđeno da dve grupacije ponuđača nisu ispunjavale uslove konkursa. Jedna od njih je ovo rešenje osporila, pa se vodio dodatni postupak sve do februara ove godine, kada je konačno okončan obustavom.

U ovom trenutku niko iz gradske uprave ne pruža odgovor šta su sledeći koraci i kada će biti raspisana nova javna nabavka. Jedini odgovor koji su mogli da nam pruže tiče se toga zašto ne revitalizuju staru stanicu.

  • Grad Kragujevac ne može da revitalizuje nešto što nije u njegovom vlasništvu. Lokacija stare autobuske stanice nije naše vlasništvo i mi smo morali da tražimo novu.

Tako nam ostaje samo strepnja  da će se ponoviti situacija iz 2015. kada su autobusi neko vreme morali da se parkiraju na ulicama i okolnim placevima, jer je jedina autobuska stanica bila blokirana stečajnim postupkom. Hoće li Kragujevčani ponovo po obližnim saobraćajnicama “hvatati” autobuse, kao što se već dešavalo 2015? Videćemo, ali čini se da smo na dobrom putu da ostvarimo baš takav scenario.

Pišu: Gordana Jocić, Ivana Đorđević

Izvor: Glas Šumadije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime