Zašto me napadaju

0
575

Sanda lepaDemokratska stranka Srbije osnovana je iz nasušne potrebe jodnog značajnog dela građana Srbije da se u političko delovanje usaglase načela građanskog društva, demokratskog pluralizma i nacionalno-državotvorne odgovornosti. Građansko društvo i demokratski pluralizam zasnovani su na slobodama i pravima ljudi, vladavini prava i pravnoj državi, kao i nacionalno pitanje, jer čovek ne može biti slobodan bez slobodnog ispoljavanja nacionalnog. Bez države s jakim demokratskim institucijama sprovođenje ijednog od ovih principa nije garantovano i otuda naše insistiranje na državotvornosti. Ova važna načela, DSS sprovodi kroz političku praksu u srpskom društvu i to je razlog mog bavljenja politikom. Na suprotnoj strani, vlast Aleksandra Vučića, uprkos plebiscitarnoj podršci glasača dobijenoj 2014. godine, pokazala se kao nedelotvorna. Građansko je svela na podaničko, demokratsko na autoritarno, a nacionalno i državotvorno na vazalsko i poslušničko. Ove dihotomije, logički i prirodno, ustrojile su stanje da Demokratska stranka Srbije i Vučićeva autokratska i štetočinska vladavina budu u beskompromisnoj opoziciji.

Rezultati vladavine Aleksandra Vučića ni po čemu nisu dostojni pohvala. Reč je o teškim i sve težim porazima od kojih su smanjenje plata i penzija, predaja Kosova i Metohije albanskim separatistima, evrofundamentalizam, uvlačenje NATO-a u Srbiju, osiromašenja građana, učešće u koruptivnim projektima na vodi ili na kopnu, samo deo dubioze u koju nas Vučićeva vlast uvlači. Kada na sve to ukazujete građanima, tek toliko da počnu da veruju svojim čulima i razumu, a ne Potemkinovim selima i Vučićevom praznoslovlju, sigurno je da oni koji imaju apsolutnu moć u Srbiji neće to ignorisati. Oštra kritika kod ovakvog režima izaziva besnu reakciju, a stepen te reakcije proporcijalan je stepenu njegove antidemokratičnosti. A reakcija je bila raznolika. Najpre su kupovali odbornike i razbijali odbore DSS-a. Nedovoljni učinci ove rabote inspirisali su ih da pokušaju da preuzmu celu stranku preko ljudi koji su već svesrdno sarađivali sa SNS-om preko beogradske vlasti. Nakon tog neuspeha sledilo je finansijsko iscrpljivanje, blokiranje računa i, na kraju, počeli su kampanju diskreditacije DSS-a i mene lično. Počeo je medijski linč. Na naslovnim stranama Vučićevih tabloidnih novina proglašavana sam ludom, pa još luđom, montirane su vulgarne seksističke fotografije i slične insinuacije. Optuživana sam zbog nošenja bunde i štikli, nazivana „poglavarkom“ koalicije ne bi li to asociralo na poglavnika. Imputirane su mi antisrpske izjave, ili potpuno izmišljene ili citirane mimo konteksta, a nisu poštedeli ni moju porodicu kojoj su analizirali „nacionalni DNK“. Napadi su bili usaglašeni i bezočni. Preko njihovih već dokazanih elektronskih i štampanih medija i društvenih mreža dolazili su od omiljenog Vučićevog novinara D. J. Vučićevića, omiljenog opozicionara po vokaciji V. Šešelja, omiljenog ministra julovskog, ali i evroatlantskog režima Vulina, od funkcionera SNS-a i brojnih botova, kao i od političke sitneži, stanovnika Vučićeve poslaničke liste ili pretendenata na nju.

Da Vas podsetimo:  Prodavci sa Palilulske pijace već dve godine na trotoaru

To me nije začudilo, čak ni tako široki front i višestruko orkestriran napad. Viđala sam i doživljavala to i ranije. Njihovi uzroci leže u narcizmu vlasti i grupnoj narcisoidnosti dela društva. Po Jovanu Raškoviću, osnovni uslov za stvaranje narcisoidnosti društva jeste savez malih i velikih narcisa. Većina malih narcisa identifikuje se s vođom ili vođama. Takav savez omogućuje im da dele slavu vođe i druge potencijale. Narcisoidnost pretpostavlja proširivanje vlastite ličnosti na druge i ono se može odvijati preko vlasti i preko duha. Umetnici i filozofi to čine preko duha, navodeći ljude često na dobro. Ali, vladalac-narcis ne navodi druge na dobro, već na tiraniju, na tiraniju laži kojom nastoji da sakrije istinu i da subjektivnu predstavu prenese na druge. Grupnom narcisu potrebni su totalna komunikacija, totalna kontrola informacija i visok publicitet masovnih medija. Osnovni uslov takvog vođe jeste da stalno pobeđuje, da ga prate uspesi i aplauzi. Ako ne pobeđuje stvarno, onda pobeđuje lažno, marketinški, umišlja pobede i pobeđuje u virtuelnim bitkama. To ne hrani samo njegovu narcisoidnu ličnost, već i grupu koja ga prati, koja s njim deli, u prvom redu, vlast.

informer-2016-03-04-korica-400S druge strane, narcisoidnost ne traži samo ljubav i poštovanje, već podložnost i slepu poslušnost. Sve drugo je neprijateljstvo s kojim se treba obračunati. Grupna narcisoidnost unapređuje solidarnost i unutarnju koheziju grupe. Otklanja anksioznost i strah, tako da slabi postaju jaki, nedoučeni dobijaju osećanje povećane vrednosti, a uznemireni se u grupi relaksiraju. Zato se svima njima lako manipuliše. Narcističko zadovoljstvo pak nije potpuno, jer nesvesni koreni narcističke moći uslovljavaju nelagodu i teskobu. Svaka moć praćena je strepnjom, a strepnja se prevazilazi jačanjem moći i pretvaranjem nedostataka i grešaka u slavu. Ukidaju potpuno slobodu za istinu, a ništa ih tako ubojito ne ranjava do istine o njima. Zato su spremni da s dubokom mržnjom progone ljude i to uvek rade preko svojih malih grupnih narcisa…

Da Vas podsetimo:  SNS počeo kampanju od vrata do vrata, počele i napetosti sa onima koji ne žele da budu na spisku

Međutim, tvrđenje da je svoje vlastodržačke pozicije osvojio minulim radom ili samo spletom srećnih okolnosti, bilo bi značajno precenjivanje Vučićevih veština i moći. On je pre svega obezbedio čvrstu podršku anglo-evropske koalicije oročenu samo imperativom za efikasno ostvarivanje američkih interesa. Ti interesi proizlaze iz globalnih kretanja i uticaja, geopolitičke i ekonomsko-bezbednosne strategije i u stvaranju agende interesa nema mesta za savest ili moral, pravo ili pravdu.

Prekompozicija Balkana sa tog stanovišta podrazumeva rešavanje nacionalnih pitanja drugih državica i malih balkanskih naroda njihovim namirivanjem nauštrb srpskih teritorija i to iz dva razloga. Prvi je oportunistički jer samo Srbi imaju dovoljno resursa da oteti delovi državne teritorije mogu da utole glad pretendentima, a drugi je pragmatički jer se samo duboko unutar Srbije oseća kolebanje u pogledu prihvatanja bespogovornog vazalstva Evropskoj uniji i SAD. Taj otpor američkom neokolonijalizmu i borba za slobodu veliki su problem za Vučićeve zapadne prijatelje. Zbog toga, zbog zaštite njihovog interesa, on silno nasrće na političku opciju koja, kroz odbranu prava na slobodu i samostalnost, jeste jedina istinski suprotstavljena evroatlantskim interesima.

Vučićeva lojalnost zapadnom faktoru bezgranična je i u ovoj situaciji primereno se sprovodi kroz revnosno izvršavanje zadatka, dakle, kroz pokušaj potpunog uništavanja jedne legitimne političke i demokratske opcije. Ali, njegovi patroni nisu ni približno toliko lojalni. Već u prvoj prilici okrenuće se nekom ko može bolje i jevtinije da izvršava naloge. No, kako je borba za slobodu nezaustavljiva i šireća, ona je i nepremostiv problem interesima Zapada. Zato klica otpora treba da nestane, a srpski politički prostor treba da postane fabrika evrofundamentalističkih klonova.

Napadi na koaliciju DSS–Dveri, na Demokratsku stranku Srbije i mene lično zapravo su napadi na slobodno izražavanje političke volje, na slobodu i pravo da podvrgnemo kritičkom sudu sve političke aktuelnosti bez izuzetaka, a osobito one koje smatramo antidržavnim, antidemokratskim i protiv interesa naroda. Niko od tih posednika vlastodržačke moći ne napada naše argumente. Napadaju naše ličnosti lažima, apsurdnostima, prostaklucima i čitavim arsenalom totalitarističkog oružja. Umesto političke debate i borbe argumentima, grade gladijatorsku arenu u kojoj se za njihov račun bore neki napredni, novokomponovani robovi u pokušaju da sve društvene tokove u Srbiji upodobe žanru rijaliti programa. Na taj način brišu se sve razlike i granice, a sam život pežorativno svodi na primitivnu zabavu „hleba i igara“.

Da Vas podsetimo:  Naprednjaci u Novom Sadu grade spomenik na kojem će se naći i ime mađarskog fašiste

Danas su program Demokratske stranke Srbije i politika za koju se zalažem mnogo više od crno-bele podele Amerika ili Rusija, nacionalizam ili socijalizam. Pored političkih načela koja nas čine drugačijim: opredeljenja protiv NATO-a, evroskepticizam, borba za Kosovo i Metohiju pod okriljem Saveta bezbednosti UN, oslanjanje na Rusiju, ekonomski patriotizam – mi baštinimo i borimo se za pravo svih na slobodno izražavanje političke volje i slobodno političko delovanje, za istinsko demokratsko uređenje društva i države, za solidarnost i moralnost.

Sanda Rašković Ivić

Vreme

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime