Piše: dipl. sociolog Igor Mitić
Kao što Jevreji imaju Aušvic, kao što Rusi imaju Staljingrad tako i Srbi imaju Bratunac, jednu od najbolnijih rana iz novije istorije. Prema zvaničnim podacima institucija Republike Srpske, na području srebreničke regije u periodu od 1992. do 1993. godine, život je izgubilo 3267 Srba, među kojima najviše civila.
Po svim kriterijumima i parametrima, ova nacionalna tragedija trebala bi se obeležavati na državnom nivou. Stradanje Srba u srebreničkoj regiji trebalo bi se naći i u školskim udžbenicima, kako bi i mlađi naraštaji bili upućeni u događaje iz naše bliske prošlosti. Baš kao što se neguje i obeležava srpska tragedija u Šumaricama kod Kragujevca iz 1941. na isti način treba govoriti i o Skelanima, Bratuncu i drugim stratištima iz 1992. i 1993. godine.
14. decembar – 19. decembar – 7. januar – 16. januar – jedan za drugim ređaju se datumi srpske tuge i tragedije. Nažalost, prva dva datuma su već protekla u popriličnoj medijskoj tišini uz malobrojne tekstove tek ponekih lokalnih portala. O tome u informativnim emisijama televizijskih stanica u Srbiji nije bilo ni reči!
U najlepše zimsko vreme kada se širom naše zemlje obeležavaju krsne slave, te sa radošću dočekuju i proslavljaju novogodišnji i božićni praznici, dotle u srednjem i gornjem Podrinju, na istoku Republike Srpske, ovi datumi bude neka od najtužnijih osećanja. Tamo se služe komemoracije u znak sećanja na žrtve zločina koje su 1992. i 1993. nad srpskim civilnim stanovništvom počinili pripadnici muslimanske / bošnjačke vojske.
Za srpske žrtve ovog kraja često se čuju floskule domaćih političara kako su to „žrtve drugog reda, diskriminisane, ponižene i za koje ne postoji pravda“. Međutim, čini se da su za medije u Republici Srbiji ove žrtve zapravo žrtve dvadeset i drugog reda! Neshvatljivo je da ove nacionalne tragedije nisu dovoljno interesantne ni Radio Televiziji Srbije (RTS), ali ni ostalim televizijama baš kao ni mnogim štampanim medijima. Tako već godinama tužne godišnjice zločina nad Srbima protiču gotovo u potpunoj medijskoj blokadi.
PO ČEMU SU OVI DATUMI ZNAČAJNI ?
Podsećanja radi, 14. decembra 1992. muslimanska / bošnjačka vojska iz Srebrenice napala je srpsko selo Bjelovac (oština Bratunac) prilikom čega je ubijeno 68 meštana srpske nacionalnosti, uzrasta od 14 do 90 godina starosti. Među žrtvama je bilo šestoro dece i veliki broj devojaka, žena kao i starijih i nemoćnih lica. Za zločin niko nije odgovarao!
Pet dana kasnije, na veliki praznik Svetog Nikolu, 19. decembra 1992. muslimanska / bošnjačka vojska iz Goražda izvršila je napad na MZ Gornja Jošanica kod Foče prilikom čega je ubijeno 56 srpskih civila, među kojima 21 žena i troje dece. Civili su ubijeni dok su proslavljali krsnu slavu. Najmlađa žrtva imala je dve a najstarija 88 godina. Za zločin niko nije odgovarao!
Na pravoslavni Božić, 7. januara 1993. muslimanska / bošnjačka vojska iz Srebrenice napala je srpsko selo Kravicu kod Bratunca prilikom čega je život izgubilo 49 srpskih civila, starosne dobi od 4 do 89 godina. Najveći broj žrtava su činila starija lica. Ubijeni su dok su proslavljali najveći hrišćanski praznik – Božić. Tog dana je zapaljena i razorena i seoska pravoslavna crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Za zločin niko nije odgovarao!
Naposletku, 16. januara 1993. počinjen je najveći zločin nad srpskim civilnim stanovništvom u Podrinju. Tog zimskog dana, kada je temperatura bila ispod nultog podeoka Celzijusove skale, pripadnici muslimanske / bošnjačke vojske iz Srebrenice napali su mesto Skelani i okolne srpske zaseoke (opština Srebrenica) prilikom čega je ubijeno 69 civila i zarobljenika srpske nacionalnosti. Najmlađa žrtva je imala pet, a najstarija 80 godina. Prema podacima dostupnim na internetu, tog dana je stradalo trideset žena i petoro dece. Pravoslavna crkva Svetih apostola Petra i Pavla, inače jedna od najlepših građevina ovog kraja, takođe je teško oštećena.
Ovde su navedena samo četiri najmasovnija zločina u Podrinju, koja su se desila tokom meseca decembra 1992. i januara 1993. Inače je važno napomenuti da je stradanje Srba u srebreničkoj regiji započelo još u aprilu 1992. a čitavo proleće, leto i jesen te godine su bili obeleženi napadima na srpska sela tokom kojih je stradalo preko preko dve ipo hiljade Srba. Stradanje srpskog naroda je nastavljeno sve do jula 1995. godine.
ZAŠTO SRBIJA IGNORIŠE SVOJU ISTORIJU ?
Od 1995. do danas NIJEDNA televizija u Srbiji nije javila niti napravila neki prilog o godišnjicama zločina u Gornjoj Jošanici kod Foče i Bjelovcu kod Bratunca. Iako su ovi zločini po svim parametrima zaslužili da javnost u Srbiji bude obaveštena i informisana o njima, to se nikada nije dogodilo. Jesu li urednici RTS-a i ostalih televizija naprosto zaboravili na ove zločine ili možda nikada nisu ni čuli za njih ? Ili su čuli ali jednostavno nisu želeli da informišu javnost o tome, u strahu da se slučajno neko od silnih boraca za „ljudska prava“ i zaštitnika manjina ne bi uvredio ili naljutio ?
Sa druge strane, o zločinu počinjenom na Božić 1993. u okolini Bratunca prošle i pretprošle godine takođe nijedna televizija nije napravila nikakav TV prilog niti je podsetila javnost na ovu nacionalnu tragediju. Ipak, 2018. TV prilog u centralnom dnevniku RTS-a o ovom događaju trajao je svega tridesetak sekundi. Ova tragedija ima veliki simbolički značaj u srpskom narodu i gotovo da nema građanina Srbije koji nije čuo za božićni zločin u Bratuncu. Ipak, televizije sa nacionalnom frekvencijom imale su čini se, mnogo važnije vesti od ove!
Što se tiče Skelana, RTS je 2018. i 2019. napravio prikladan tv prilog o godišnjici ovog zločina pa čak je tamo poslao i svoje reportere koji su razgovarali sa načelnikom opštine Srebrenica i predstavnicima udruženja srpskih žrtava. Međutim ove 2020. godine ponovljena je praksa iz prethodnih godina, te je vest o godišnjici tragedije u Skelanima potpuno izostavljena!
Sa druge strane, ni mediji koji često zagovaraju slobodu govora i zaštitu ljudskih prava (N1, NOVA S, dnevni list „Danas“, nedeljnik „Vreme“), takođe nisu pokazali preteranu zainteresovanost za ove važne događaje iz naše bliske prošlosti.
Ipak, treba spomenuti da su televizije N1 i NOVA S, posvetile u julu ove godine čak nekoliko emisija i TV priloga stradanju bošnjačkog naroda u Srebrenici u julu 1995. U goste su tada bile pozvane mnogobrojne ličnosti iz Sarajeva ali i Srbije koji su govorile o bošnjačkoj tragediji u Srebrenici.
O srpskim žrtvama Foče, Bratunca, Srebrenice navedeni mediji ovog decembra nisu objavili ni slovo! Ne samo ovog, već ni svih prethodnih. U njihovim informativnim emisijama nije bilo sagovornika iz razorenih srpskih sela u dolini Drine koji bi govorili o svojim traumatičnim iskustvima i paklu koji su proživeli tih ratnih devedesetih.
Ipak, možda se 7. i 16. januara 2021. situacija ipak promeni na bolje te se neko od medija u Srbiji seti i ovih događaja i nedužnih srpskih žrtava, te im posveti pažnju kakvu zaslužuju.
izvor:mojarecmojblog.blogspot.com
