Prolazi već deset dana, otkako je novoformirana većina u parlamentu Crnoj Gori, uputila zahtev, predsedniku države, Milu Đukanoviću, da mandat za budućeg premijera, dodeli kandidatu kojeg su podržali poslanici iz tri koalicije, koje su nesumnjivi pobednici na nedavno održanim izborima
Građani Crne Gore su masovno izašli na birališta 30. avgusta, i po prvi put u istoriji na demokratski način, smijenila autokratski režim Mila Đukanovića. Vlada je pala, ali po svemu sudeći, „uzurpacija“ mandata još uvijek traje.
Naime, iako je zakonski rok, koji je odredio i sam šef dežave, Đukanović do 23. oktobra da preda mandat novoj većini, nije demokratska praksa ovoliko odugovlačenje u državi koja je pred velikim ekonomskim problemima i zdravstvenim izazovima koji su nastali dramatičnim porastom zaraženih od koronavirusa.
Na temu, zbog čega Đukanović još ne predaje mandat, i zašto prolongira sastav nove vlade, razgovarali smo sa Vladimirom Dobrosavljevićem, savjetnikom predsjednika NSD Andrije Mandića i poličtičkim konsultantom.
„Prolazi već deset dana, otkako je novoformirana većina u parlamentu Crnoj Gori, uputila zahtev, predsedniku države, Milu Đukanoviću, da mandat za budućeg premijera, dodeli kandidatu kojeg su podržali poslanici iz tri koalicije, koje su nesumnjivi pobednici na nedavno održanim izborima. Dakle, situacija više nego čista i jasna, te politički nedvosmislena, tako da je bilo za očekivati, da u skladu sa svojim, ustavom definisanim, protokolarnim, ovlašćenjima, predsednik formalizuje realno stanje i zvanično konstatuje kako dr Zdravko Krivokapić dobija mogućnost da sastavi novu Vladu, ocijenio je Dobrosavljević.
Međutim, kako je kazao, ono što je u zemljama sa izgrađenim institucijama i tradicijom demokratske prakse, rutinska stvar, za snage koje su postale manjinske unutar crnogorskog društva, postalo je sredstvo opstrukcije.
„Zloupotrebljavajući zakonom predviđene rokove, na delu imamo gromoglasno ćutanje predsednika, koji svojim odugovlačenjem pokušava da odloži nadolazeće promene, ’’do gorkog kraja’’ da citiramo Šekspira, iz drame Ričard III.
Jasno je da gubitak vlasti teško pada, ali mogućnost gubitka apsolutne vlasti, očigledno, njenim konzumentima, pada najteže, skoro pa neizdrživo“, naglasio je Dobrosavljević.
Ipak, da li se baš sve može pripisati emocionalnim traumama zbog nemogućnosti da se i dalje konkuriše orjentalnim despotijama po vremenskoj dužini lične vlasti?
Svakako da ne, jer ova kupovina vremena je sračunata kalkulacija u očekivanju da se nešto dogodi, što bi pokrenulo iverzibilne procese u CG. Pre svega, da trenutna parlamentarna većina, zbog svog neiskustva u poslovima izvršne vlasti, ideološke i programske heterogenosti, kao i očigledne nespretnosti, pojedinih njenih subjekata, neće uspeti da se dogovori oko formiranja Vlade, smatra Dobrosavljević.
Po njegovim riječima, Đukanović se tu uzda u nekontrolisani rast sujeta i ambicija kod ključnih ljudi sadašnje većine, neprincipijelnih uslovljavanja i megalomanskih pretenzija, kao i eventualne težnje da se trenutne pozicije iskoriste za jačanje pojedinih stranaka u odnosu na koalicione partnere koji bolje stoje u biračkom telu ili eventualno formiranje novih grupacija.
Naravno, sve ovo se odnosi i na pojedine centre moći unutar crnogorskog društva, koje manje ili više imaju ambiciju zbog svojih interesa, da utiču na formiranje buduće egzekutive, i samim tim, pojačavaju tenzije između političkih subjekata, koji treba da je formiraju. Predsednik CG je uvek najbolje funkcionisao kada je indukovao sukobe I podele unutar sopstvene zemlje, i to je šablon po kojem je on prepoznatljiv već decenijama.
„Najefikasniji odgovor na takva njegova očekivanja je dosledna primena dobrih tradicija parlamentarne prakse, i dogovor oko formiranja nove Vlade po principu i proporcijama koje su odredili građani na izborima, bez uslovljavanja i određivanja moralno-političke podobnosti bilo kome, uz transparentan dogovor o minimum zajedničkih poslova koje prva tranziciona vlast treba da obavi, kao i oročavanje njenog roka trajanja do prvih slobodnih izbora.
Nadalje, Đukanoviću je potrebno i vreme kako bi homogenizvao sopstvenu partiju“, istkao je Dobrosavljević i dodao:
Svi njegovi budući planovi i scenariji padaju u vodu, ako se nastavi sa njenom daljom organizacionom i kadrovskom erozijom, te sunovratom u biračkom telu. Kako bi to sprečio, mora u predstojećem periodu da radikalizuje preostale aktiviste, ne bi li od njih napravio neku vrstu sekularnih vernika njegove vizije CG, umesto dosadašnjih dekadentnih uživalaca privilegija vlasti.
S obzirom na ljudske resurse sa kojima raspolože, Milo zna da je to izrazito kompleksan proces političko-antropološke evolucije, sa vrlo neizvesnim konačnim ishodom. Zato mu je potrebno da sa kakvom takvom simulacijom potencijalne snage, perspektive i katarzičnom nadom da je brz povratak na stare pozicije moguć, dočeka kongres DPS, na kojem bi se pregrupisao, selektovao nove sledbenike i pokušao da politički preživi do nekih boljih dana.
Takođe, ovaj period, treba iskoristiti, kako bi se uklonili svi kompromitujući dokazi, dokumenta ili svedoci, koji bi mogli voditi ka procesuiranju vodećih ljudi starog režima i time, uprkos imunitetu koji mu daje predsednička funkcija, izbeći rizik da bude direktno doveden u vezu sa nelegalnim aktivnostima, kao i alocirati stečeni kapital.
Podrazumeva se, kako je ocijenio kako novoj Vladi treba otežati preuzimanje dužnosti i umanjiti kapaciteti za efektivno delovanje, time što će se isprazniti budžet, kao i računi preduzeća I agencija, te po ubrzanom postupku zaposliti u javnom sector, nova klijentelistička struktura, koja bi na svakom koraku otežavala njeno delovanje.
Na kraju ali ne i najmanje važno, tu je i najbitnija nepoznata u svim političkim jednačinama na ovim prostorima, a to su stranci.
Istekao rok upotrebe
Đukanović zna da mu je istekao rok upotrebe kod njih, kako je od tolerisanog saradnika postao antireklama za vrednosti koje afirmišu, te da mu je, pre izbore, stavljeno do znanja da mu neće biti tolerisan novi performans po ugledu na ’’Državni udar’’ iz 2016. Ipak, uprkos što se, po njihovim preporukama, smirio i uzdržava od toga da ih dodatno iritira, on se potajno nada, da će oni relativno brzo izgubiti strpljenje i toleranciju za novonastalu većinu u parlamentu, iz razloga njihove heterogenosti, neiskustva ili izostanaka kapaciteta da adekvatno odgovore izazovima upravljanja državom, kao i sposobnosti da sagledaju dinamiku međunarodnih procesa koji se reflektuju i na Crnoj Gori, smatra Dobrosavljević.
Po njegovim sladostrasnim željama, stranci bi uvideli kako je on jedino sposoban da im ’’drži stanje’’ i osigura njihove interese nad ovim prostorom. Skromni doprinos sopstvenoj rehabilitaciji u njihovim očima, on bi doprineo subverzivnim delovanjem i kontinuiranom destabilizacijom buduće Vlade preko uticaja koji ima po dubini struktura državne uprave.
Dakle, sve ovo su mogući razlozi zbog kojih Đukanović smatra kako treba da kupuje vreme i odlaže neminovno, očekujući da će sadašnji pretendenti na vlast sami napraviti toliko velike greške, koje jedine mogu odložiti detronizaciju DPS. Za jednog iskusnog političara, previše je u takvoj konstrukciji nepouzdanih varijabila, da bi sa njima mogao izvesno da kalkuliše. On sada pre liči na kockara koji sve nade polaže u poslednju kartu koja treba da mu se podeli, dok u rukama nema više aduta koji bi mu omogućili da i dalje bude konkurentan u odnosu na ostale igrače. Nije znao da se povuče kada je dobijao, zato je dočekao trenutak kada su ga drugi doveli do situacije kada mu još jedino preostaje da usatane i odstupi od stola i igre, zaključio je Dobrosavljević.
Izvor: in4s.net
