Sutra, u nedelju 12.10.2014. se bira novi predsednik Demokratske stranke Srbije. Nadam se da će biti predsednica. Ovim člankom želim da objavim zašto.
Neulaskom u Skupštinu Srbije, na izborima 2014. DSS je došla u mogućnost da trajno nestane iz političkog života Srbije. Dva su osnovna razloga, pored medijske blokade i neviđene favorizacije vladujećeg režima, za ovaj debakl.
1. Tvrdoglavo odbijanje predizbornog udruživanja s drugim nacionalno odgovornim političkim i parapolitičkim entitetima i
2. Insistiranje na, pogotovo za narod, slaborazumljivom i krajnje neprivlačnom, pojmu političke neutralnosti, kao nosećoj ideji kampanje.
Politička neutralnost je Koštuničina teza kojoj je podređena čitava kampanja, snažno podržana od njegovih najbližih saradnika, okupljenih oko Fonda Slobodan Jovanović, često viđenih kao „siva eminencija“ partije. Nakon potpune i otržnjujuće izborne propasti, Vojislav Koštunica je, kulturno, gospodski, napustio predsednikovanje strankom. Držim da je to bio jedini potez koji je ostavljao kakvu takvu nadu u oporavak i opstanak stranke. Jer, nije to bilo glasačko ne, samo izbornoj kampanji, već i samom predsedniku, tj. onome što on jeste i onome za šta ga mediji optužuju, bez njegove krivice. Još više je to bilo „ne“ stranačkim baronima i ljudima od uticaja, Nikitoviću, Mihajlovu, Bećkoviću, Samardžiću… i imidžu DSS-a.
Po mom verovanju, kandidat Miloš Aligrudić, koga su podržali gospoda Jočić, Samardžić, a uvijeno i Vladeta Janković, miljenik dvora, jeste kandidat kontinuiteta s pomenutim greškama stranke i, kako ja vidim, figura preko koje će, od glasača odbačeni stranački ljudi, nastaviti da vode DSS bez ikakvih promena i bez bilo kakve nove energije. Naprosto, ne vidim čime će „isti, samo malo gori“ DSS privući nove glasače u slučaju njegove pobede. Možda bi novi izborni slogan tada bio „Politička neutralnost, niste je hteli prvi put, ali prihvatite je sada, jer nemam ništa novo!“
Aligrudić jeste u stranci od pre Petog oktobra, što ja naročito cenim, deluje pristojno, korektno govori, bolji je od političara iz drugih partija, ali ne vidim niti naročitu harizmu niti išta što bi zainteresovalo razočarane bivše glasače DSS-a. Na čast mu ne ide, što je u petak 10.10. u Novom Sadu, gospođu Rašković Ivić, prostački nazvao „gospođa Valijum“.
Ni sama Sanda nije najupečatljivija politička ličnost novije srpske istorije, ali jeste spremna da promeni Demokratsku stranku Srbije, po mom mišljenju, nabolje! Podržavaju je, osim većine opštinskih odbora stranke,
1. Kompletan kosovski odbor
2. Ogromna većina vojvođanskih odbora i
3. Svi bivši dosadašnji predsednici stranačke omladine, koji su i dalje aktivni u DSS.
To mnogo znači, jer su u pitanju stranački ogranci iz delova zemlje gde su Srbi i naša nacionalna ideja najugroženiji, te mladost stranke, njena energija i životna snaga.
Nadalje, Raškovićeva jasno pokazuje nameru da DSS predvodi suverenistički blok sastavljen od stranaka, rodoljubivih NVO i nacionalno svesnih javnih intelektualaca. U tom smislu, potpisnica je i proglasa koji su takvi objavili, u formi Apela za odbranu Srbije.
Ne manje bitno, ona je i marketinški mnogo perspektivnije lice stranke od gospodina Aligrudića. Lepa žena, psihijatar, doktor nauka, diplomata, odmerena i vaspitana, iz dobre kuće, teško može biti optuživana za fašizam, ratnohuškački nacionalizam ili nešto slično iz arsenala drugosrbijanskog samomrzačkog vokabulara, preuzetog od glavnih urednika većine srpskih medija. Nije dosadila narodu, nosi sobom nagoveštaj novog narodnog elana, ili što reče Boško Obradović, novog patriotskog oduševljenja, ali zasnovanog na više realnoj nego romantičnoj politici.
Sanda odlučno kaže da je za čvršće vezivanje s Rusijom. Narod hoće da mu se govori jasno i glasno. Gospođa Sanda Rašković Ivić to čini.
1. Predvodiću suverenistički blok
2. Čvrsto ću pozicionirati Srbiju uz Rusiju
Kome se sviđa, dobrodošao je, kome ne, molim lepo, ali neće biti nikoga ko ne razume šta DSS zbilja hoće. To je novi kvalitet stranke, koji joj je do sada, možda i ponajviše nedostajao.
Garancija da će stranka (i Srbija kojom bi ona vladala) ići uz Rusiju jeste i kandidatura dr Dušana Prorokovića za mesto predsednika političkog saveta DSS-a, koji kao stručnjak za geopolitiku u svojim knjigama i člancima, jasno iskazuje svoje viđenje srpskog nacionalnog interesa.
Ako se u stranci ništa ne promeni, ona će nestati, a ko će onda zastupati interes Srbije u domaćoj politici? Alek? Ivica? Boris? Bojan? Najverovatnije niko.
Velika je odgovornost na skupštinarima u nedelju. Da glasaju na običnim unutarstranačkim izborima, ne bi to bilo nešto epohalno. Na primer, šta je bitno ko će u dresu DS-a ispunjavati naloge Zapada, Pajtić, Tadić ili Đilas. Sasvim suprotno tome, delegati Demokratske stranke Srbije, sutra rešavaju, hoće li da se narednih godina bore za razbijanje letargije i buđenje suverenističkih glasača ili će da kolektivno pritisnu dugme za eutanaziju stranke.
Zato ih molim da pruže priliku novim ljudima i novoj snazi.
Ostoja Simetić
srpskikulturniklub
