Dokaz da se Srbija ne stidi svojih heroja, onih koji su slavno ginuli, ceneći slobodu i vojničku zakletvu svom narodu više no svoj život, pa makar na drugoj strani bila i najveća armada sastavljena ikada? Možda! Setio sam se juče, čitajući priču o pogibiji potpukovnika Pavlovića, Slovenije i junskog rata 1991. godine.
Kada sam, tada kao mlad novinar, trećeg ili četvrtog dana rata zakoračio u jednu od kasarni JNA u Ljubljani, najviši čin koji sam unutra zatekao bili su – mladi, golobradi potporučnici koji su, sa šačicom vojnika još branili to parče Jugoslavije u Sloveniji, i oni vođeni vojničkom zakletvom, svojom čašću, dok su ih sa okolnih solitera, slovenački teritorijalci gađali snajperima kao golubove…
– Gde su vam pukovnici, potpukovnici, kapetani, majori, pitao sam tada, naivno, golobrade potporučnike. – Pobegli – jetko su odgovarali mladi oficiri, svesni izdaje, svesni da su ih oni, koji su godinama uživali sve privilegije oficira, imali stanove, dobre plate, izdali, pobegli, ostavili da izginu.
I pilot, potpukovnik Milenko Pavlović mogao je tog 4. maja 1999. godine, dok su zločinci orgijali na nebu iznad Srbije da pobegne, nije čak morao ni da beži, mogao je sa izdvojenog komandnog mesta da sluša radio stanicu i prenos uživo pogibije svog mladog kolege. Nije, a mogao je. Na aerodromu u Batajnici, ta priča već je postala legenda, izvukao je iz kabine MIG-a 29, svog mladog kolegu pilota, i, uz „psovku“, na kakvu možemo naići čitajući memoare Stepe, ili Živojina Mišića, vojvode Putnika – „majku vam dečju, nećete da ginete vi, ja ću“, seo u avion i odleteo put rodnog Valjeva…
Znajući da sa one strane Drine dolazi sila… Epski trenutak otpora jedne male zemlje najvećoj armadi ikad stvorenoj! I baš zato, pitam danas zašto pilot potpukovnik Milenko Pavlović nije proglašen za heroja Srbije? Ne narod, nego pitam državu Srbiju, one koji su ovom zemljom vladali poslednjih 16 godina.
Zar podvig pilota Pavlovića nije herojski, nije dostojan najvećih junaka ove zemlje, onih koji deo iz vojničke zakletve o polaganju života za otadžbinu nisu shvatili kao puku priču, nego kao pitanje časti. Ili se možda država Srbija stidi danas pilota Pavlovića i njegovog podviga. Možda danas, kada nas anacionalna Unija gazi i satire, ništi našu istoriju, nije pametno proglašavati herojem nekoga ko se suprotstavio zločincima i kukavicama pa makar oni bili i iz NATO pakta i Evropske unije.
Zoran Šaponjić
iskra.co
Ja bih ipak pitao narod. Jer, na kraju, to je do njega. Oni sto se zovu „drzava“ ne moraju nista da mi objasnjavaju – jasni su mi ko dan.