Zašto Srbija ne usvaja protivterorističku strategiju?

Svesprisutna i evidentna je činjenica da je najveći broj evropskih država ugrožen terorizmom. Potoci krvi teku zapadnoevropskim prestonicama poslednjih godina. U nimalo boljoj poziciji je i Balkan, a u njemu i najugorežnija država Srbija i srpski prostori: Republika Srpska, Makedonija, Crna Gora. Ovo najbolje potkrepljuju najsvežiji događaji. Početkom juna meseca, džihadisti ISIS su putem svog časopisa Rumijah Srbiji i Srpskom narodu uputili jezivu pretnju tekstom pod naslovom “Balkan-med za prijatelje, krv za neprijatelje“. Sažeta poruka celog teksta se ogleda u sledećoj rečenici: “Srbi, nismo vas zaboravili, trenutno smo preokupirani“. Svega par dana iza pomenutog događaja, na granici između Srbije i Republike Srpske (BiH) uhapšen je pri pokušaju ilegalnog ulaska u Srbiju, Enes Mešić, pripadnik ISIS koji je krajem 2016. godine osuđen na višegodišnju kaznu zavtora zbog učešća u teroristčkim aktivnostima na teritoriji Sirije. Njega je lišila slobode Granična policija na teritoriji sela Dubnica, opština Kalesija. Specifičnost vezana za Mešića je i činjenica da je suđen za pokušaj ritualnog obrezivanja svoje supruge, kojoj je tom prilikom naneo teške telesne povrede opasne po život.

Srbija je, među evrobalkanskim državama najugroženija terorizmom. U toku su intenzivisani pokušaji terorista sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija da verifikuju oteti Kosmet. Svedoci smo orkestrirane histerije albanskih “lidera“, odnosno preobučenih terorista i ubica, kao i njihovih zapadnih mentora, kada je u pitanju neophodnost da Srbija dobrovoljno odustane od deset hiljada kvadratnih kilometara sopstvene najvitalnije i najvrednije teritorije, a to odustajanje verifikuje adekvatnim međunarodnopravnim dokumentom.

Sve funkcionalne države savremenog sveta pridaju izuzetno veliki značaj odbrani od terorizma. To najpre podrazumeva idelano uređeno krivično zakonodavstvo, zatim teorijsko-stručnu podršku (adekvatnu protivterističku strategiju), a kao treći faktor, organizovane respektabilne snage za praktičnu zaštitu države od terorizma. Država Srbija ima solidno uređeno krivično zakonodavstvo. Takođe, Srbija ima dovoljno sposobne i efikasne snage koje za sada, uspešno preventivno sprečavaju terorizam na svojoj teritoriji. Međutim, ispravno je zapitati se da li je, i da li će odbrana Srbije od terorizma biti na zahtevanom i potrebnom nivou ako uzmemo u obzir podatak da Srbija još uvek nema usvojenu Strategiju za borbu protiv terorizma, koji je (terorizam), prema Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2009. godine, samo jedan od dvadesetak oblika pretnji kojima je Srbija direktno ugrožena. Više od godinu dana čeka se na usvajanje Predloga protivterorističke strategije.

Zašto Srbija nema (još uvek) nacionalnu strategiju za odbranu od terorizma? 1) malo je verovatno da u srpskoj inteletualnoj eliti ne postoji intelektualni potencijal da se prikladan strateški dokument izradi, predloži i usvoji; 2) naglašeno isticanje stava političke elite Srbije da će beskompromisno braniti teritorijalni integritet države – a pod tim se podrazumeva nepriznavanje lažne države Kosovo, ukazuje da sa tog aspekta ne postoji prepreka za donošenje strateškog dokumenta; 3) postoji apsolutna parlamentarna većina koje je neophodna za usvajanje takve strategije; takav dokument bi pored ostalog, predstavljao važan okvir za planiranje i realizaciju odbrane od terorizma, ali i omogućio uspešnu saradnju sa svetskim partnerima na polju suprotstavljanja terorizmu; 4) konačno, takav doktrinarni dokument znatno bi doprineo unapređenju vaspitno-obrazovnog procesa u Srbiji.

Jedini (mogući) ograničavajući faktor uticaja na (ne)usvajanje Strategije za odbranu od terorizma mogao bi biti, i jeste, uticaj zapadnih “prijatelja“ koji sputavaju takav proces, unoseći konfuziju i zabunu u njega. Naime, višeslojno je kontraproduktivna navodna podrška Srbiji u borbi protiv “svetske pošasti broj 1“, a istovremeno ne samo aboliranje za sve zločine, nego i konkretno nagrađivanje i sponzorisana zaštita svih terorista na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Takav namerno koncipiran stav na relaciji Brisel-London-Vašington, direktno i trajno negativno utiče na iskreno i svrsishodno suprotstavljanje nadolazećem terorizmu na ovim prostorima. Ipak, i bez obzira na navedeni remetilački uzrok, pogubno je za Srbiju da još uvek nema važeći krovni dokument u oblasti odbrane države od terorizma, a samim tim da nema ni prateće doktrinarne, ali i niženivoovske taktičke dokumente, pravila i uputstva, koji su osnov direktnog soprovođenja adekvatne i pravovremene odbrane od terorizma.

Svedoci smo niza primera da se po hitnom postupku u najvišem zakonodavnom telu usvajaju zakoni i propisi vezani za različite oblasti društvenog života. Ne umanjujući njihov značaj za funkcionisanje savremene Srbije, smatramo mnoge od njih ipak manje bitnim, odnosno ne toliko hitnim i neophodnim, koliko je neophodna potreba za konstantnim i potpunim očuvanjem lične i materijalne bezbednosti građana i državne teritorije.

Na kraju, zapitajmo se da li je potrebno da se dogodi izvesno terorističko iznenađenje sa tragičnim posledicama, da bi se napokon stvorila klima i konsenzusom usvojila strategija za odbranu Srbije od terorizma?

Vladimir Milanović

www.fsksrb.ru