Sve više ljudi iz ruskog srednjeg sloja napušta svoju zemlju. Sreću traže na Zapadu. Na to ih podstiču ne samo ekonomski razlozi. Posmatrači ocenjuju da je reč o novom talasu političke emigracije.
„Nema sumnje, reč je o novom talasu“, kaže Sergej Kuznjecov. Ne tako davno on se sa suprugom odselio u Francusku. Sergej je književnik, a njegova supruga psihološkinja. Ali, iskustva koja su imali prilikom selidbe podstakla su ih da počnu da se bave jednom potpuno novom aktivnošću. Oni daju savete ljudima koji su odlučili da napuste Rusiju.
Na Fejsbuku su osnovali grupu „Kofer. Stanica. Kuda?“ koja danas broji od 3.000 ljudi. Potencijalni korisnici njihovih saveta već moraju da se prijave na listu čekanja. Iako Kuznjecovi svoje savete naplaćuju po 700 evra, interesovanje je veliko. Njihovi korisnici su uglavnom pripadnici ruske srednje klase: visoko kvalifikovana radna snaga, pripadnici slobodnih zanimanja, vlasnici malih preduzeća.
Novi politički emigranti
Prema rečima Kuznjecova, iseljenici najviše strahuju od nesigurnosti u Rusiji. „Ljudi su pesimisti kada se radi o ekonomskim izgledima, obrazovanju i zdravstvenom sistemu. Još više ih zabrinjava nemogućnost ostvarenja sopstvenih očekivanja. U Rusiji više ne vide mogućnost da se bave poslom kojim žele“, kaže Kuznjecov.
Indikativno je, kaže Kuznjecov, da su svi sadašnji korisnici njegovih saveta odlučili da odu u inostranstvo tokom proleća 2014. „Ti ljudi u stvari ne žele da emigriraju. Oni se sada iseljavaju samo zbog razvoja političkih prilika u zemlji“, kaže on. To je glavna razlika između „novog talasa“ i iseljenika ranijih godina. Oni su Rusiju napuštali samo zbog ekonomskih razloga.
Najomiljenije zemlje
Među korisnicima saveta Kuznjecovih omiljene su pre svega tradicionalne useljeničke zemlje kao što su Kanada, Australija i SAD. Ali, traženi ciljevi su i evropske zemlje poput Nemačke i Francuske. Tek nakon toga dolaze istočnoevropske, slovenske zemlje u kojima već važe najvažniji zapadnoevropski standardi.
„Nezavisno od cilja, korisnici mojih saveta biraju svoje novo mesto stanovanja trezveno i s razlogom. Oni nemaju iluzija i veoma su svesni poteškoća koje ih očekuju“, priča Kuznjecov.
Lako je programerima
Pronaći novi posao u inostranstvu – s time očigledno nemaju problema programeri, kaže Kuznjecov. Naime, među korisnicima njegovih saveta nema nijednog pripadnika te grupe. Njima pomoć nije potrebna. Oni sami uspevaju da se odsele, kaže Kuznjecov.
To potvrđuje i Jekaterina Varga, ekspertkinja za ljudske resurse na moskovskoj Visokoj ekonomskoj školi. Prema njenim rečima, upravo dobro obrazovani stručnjaci imaju dobre izglede da nađu posao u inostranstvu. „To su pre svega programeri i naučnici. Lekarima je mnogo teže. Obrazovanje lekara u SAD i Evropi i dalje se veoma razlikuje od onog u Rusiji“, kaže ona. Ali, postoje i izuzeci. Traže se sanitarni radnici i medicinske sestre, jer upravo oni nedostaju u brojnim razvijenim zemljama, kaže Varga.
Margarita Krasnoselskaja odlazi iz Rusije
Razlog iseljavanja – ruska vlast
Dobrom poslu u inostranstvu trenutno se nada i programerka Margarita Krasnoselskaja. U jesen prošle godine ta majka troje dece odlučila je da se zajedno s mužem iseli. Margarita je prodala svoj moskovski stan i novac uložila u jednoj evropskoj banci. Sada sređuje potrebne papire za iseljenje. „Čekam na potvrdu svoje kvalifikacije od nemačkih vlasti. Ako stvar bude pozitivna, dobićemo takozvanu „plavu kartu“ i idemo u Nemačku“, kaže ona. Ali, Margarita ima i rezervni plan. Ona bi mogla da upiše master studije u nekoj zemlji u kojoj se govori engleski i da, nakon završetka studija, tamo ostane.
„Kad je Putin rekao da kod nas postoje izdajnici zemlje osetila sam da smo moja porodica i ja u opasnosti. Mi, istina, nismo politički aktivni, ali nismo ni pristalice vlasti“, kaže Margarita. Zato želi da što pre napusti Rusiju. Kuda – to joj i nije važno.
J. Višnjeveckaja / M. Ostapščuk
Ja sam ovu skasku razaslao svima sa mog adresara, a naslovio sam je ‘vako: Ako je ovo istina, onda… ‘ebiga… „sedi di si, ni za di si nisi“!!!
Pa i ja sam na tom „pokvarenom“ zapadu, i što se tiče finansijske situacije i materijalnih „dobara“, sasvim pristojno živim.
Mnogo pristojnije no što sam u SFRJ živio i proživio 40 godina.
A pošto sam iz Crne Gore mogu samo da kažem jedno: bezemljaši su vazda bili gore cijenjeni od onih zadnjih čergara-prosjaka.
A oni po CG rasprodali i zadnji metar zemlje i imanja, e ne bi li imali novi auto, gliser, novu vilu, plažu u vlasništvu i tako to.
Sve to možeš da imaš na ovom pokvarenom zapadu, ako si vrijedan, sposoban, preduzimljiv a i „kockarski tip“, što znači da imaš petlju da reskiraš.
Ja tu petlju i taj talenat nemam, pa sam zadovoljan i ovim što imam.
A što se tiče vjerovatnog kraja Rusije… pa, ne može da im bog da dobro kad su pristali da ni na jedan dan ne zaprdekaju Gorbačova, čovjeka koji je OBRUKAO SSSR (mi Slobu dadosmo kao da je u pitanju duvan-kesa, a ne prvi u kakvom-takvom narodu).
„Gorbi“ i dalje slobodno i nesmetano živi, taman kao što slobodno i nesmetano živi i ustaška zastava pod Avalom i Lovćenom, ili onaj „misaoni“ savez „žena u crnom“.
Ne može Rusija da se dobru nada kad je iškolovala ovakve gnjidoljudske splačine, kao što je „uvažena“ programerska slina sa troje đece Margarita Krasnoselskaja, još jedna bruka i sramota Rusije.
Možemo li i da zamislimo kako će takav ološ da pljuje po Rusiji kad se ‘vamo dopela?
Ovakvim nacionalno nesposobnim narodima, Rusima i Srbima je mjesto… zna se đe – u istoriji.
Lijepo kaže D. Lučić da sposobni narodi pripremaju događaje, a nesposobni od tih događaja vječito strepe, i radi tog vječitog iščekivanja ne mogu da napreduju, da se razvijaju, da budu KOMANDANTI!
I još kaže Lučić: zašto tajne službe Rusije ne programiraju jednu narandžastu revoluciju ili jedno „Menheten proljeće“ po sred USA, kad materijala za „pičvajz“ ima mnogo više no igđe na planeti?
A primaju basnoslovne plate!?
ZAŠTO!?
I opet – ZAŠTO?
Muka je što Lučić ovo uporno priča srbskom narodu, koji je sve više gluvonijem, slijep, a dobrano i na štakama ili u kolicima.
Mnogi već „utekoše“ u raj i „vječni zivot“, i blagoš njima što ne moraju da slušaju Lučića!
Ljudi, ja bih voleo da Rusija postane najjaca sila u Evropi u ekonomiji i vojno, ali to nije bilo nikada pa nece ni biti. Sve je proracunato, dolazi u momentu velikog ekonomskog buma Rusije koji je poceo da preti pokvarenom Zapadu i morali su naci nacin da ga zaustave. Ali…budimo realni da zivot u Rusiji nikada nije ni bio ne znam kakvog kvaliteta i standard je uvek bio ispod evropskog a onda i americkog. Rusiji treba mnogo godina uspona da bi postala ekonomska sila koja moze da parira pokvarenom Zapadu. Ovo sto im sada rade su pripreme za vojnu intervenciju u buducnosti, do koje ce doci cim hijene osete da je Medved ranjiv i slab. To se vidi izdaleka. Nadam se da necemo doziveti tu kataklizmu. Odlazak srednje klase je posledica otvaranja Rusije prema svetu a ne samo krize koja jos nije u punom zamahu u Rusiji. Na zapadu je veliki broj ekonomskih emigranata iz Rusije i to je cinjenica koja stoji od Gorbacova do danas. Migracije ljudi su normalna pojava u svakoj zemlji od USA do Kine.
Dakle, ne bih rekao da je ovo kretanje srednje klase posledica ekonomske krize u Rusiji. Srednja klasa su obicno obrazovani ljudi koji su svesni cinjenica da u svojim zemljama ne mogu ostvariti zarade sa kojima ce moci da rese svoje potrebe i posledica je odlazak u uredjene sisteme pokvarenog Zapada gde se moze zaraditi sasvim dobro od sopstvenog rada, sto niko ne moze da ospori kao cinjenicu. Cela prica se vrti oko toga da Zapad nece dozvoliti nijednoj zemlji Istoka da podigne glavu. Razlozi su geostrateski uticaji i zato jer znaju da smo lepsi, pametniji, obrazovaniji i inteligentniji od njih sto puta. To ih boli, znam jer godinama sam medju njima i znam sta pricaju o nama sa Istoka. Samo Sloga Srbina Spasava.
Русија суфицит од неких 9.000 високостручних кадрова у 2013. Треба видети на основу чега је урађен овај чланак – увида у спискове становника, или по наруџби?
Ako je ovo tačno to nije nikako dobro.Srednja klasa je u svakom drštvu i državi vema bitna. Nije ona tek tako „srednja“. Bez srednje klase nastaje velika praznina između onih najbogatijih i najsiromašnijih. U tom slučaju je veoma mali broj bogatih i prebogatih, a sve veći broj siromašnih. To mora da dovede do socijalnih i političkih nemira i potresa koji mogu da iznutra razore sistem i državu toliko oslabe da postane plen onih koji nastoje da se do nognu n jenih prostora i resursa.