Posle dužeg razmišljanja o ovogodišnjoj destinaciji za odmor, izbor je pao na jedno grčko ostrvo na koje se može doći kolima. Ne previše daleko, ne previsše skupo, taman. Toj odluci doprinela je i misao da smo mi Srbi tamo posebno omiljeni, pa nismo valjda uzalud decenijama lomili tanjire i ostavljali naše teško zarađeno jugoslovensko bogatstvo uz buzuki i suvlaki…
Auto mi je solidan, 10 godina star, ali Nemac je to, izdržace! To je to, pakujem se i ponosno krećem kod naše pravoslavne braće.
Stižem. Lepo je, živo… Malo veću gužvu prave automobili kojih ima mnogo, uglavnom dosta noviji i bolji od ovog mog. Grci ko Grci, ljubazni, gostoprimljivi, dočekuju goste raširenuh ruku i često uz širok osmeh i reči: „Welcome my friends! Are you from Romania?“, što me je prilično začudilo. Posle nekoliko ponovljenih pitanja da li sam iz Rumunije, koja su me pošteno nervirala, i uz, čini mi se, razočaranje posle odgovora: „No, i am from Serbia“, počeo sam da se pitam u čemu je caka sa Rumunima i zašto ih toliko vole?
Bezbroj luksuznih automobila koji vrede kao dvosoban stan u mom gradu sa tablicama „RO“ koje ne možeš da ne primetiš gde god se okreneš i odgovor se naslućivao. Čekaj, zar Rumuni ovako izgledaju, uopšte ih tako nisam zamišljao. Šta je sa Rumunima koji ti skidaju farmerke na ulici kao da je komad zlata, koje smo mi gledali kao nižu rasu, za koje smo mi bili gospoda?! Pa u našem jeziku i dalje postoji izreka „radiš kao Rumun“ koja se koristi za nekog ko radi fizički teške poslove za mizeran novac, poslove koji su uglavnom za nas ispod časti. Zbunjen sam…
Ovo su izgleda neki drugi Rumuni, Rumuni koji su već šest godina u EU. Tamo gde mi i dalje nismo sigurni da li hoćemo i protiv čega je ogroman broj naših građana. E pa ti „evropski“ Rumuni voze te automobile, plaćaju ležaljke po 30 eura, pune restorane i klubove, ne vade sendviče iz torbe krišom na plaži i ne pretražuju meni kako bi našli najjeftinije jelo u restoranu. I dalje izgledaju isto, često neukusno obučeni, sa mnogo loših tetovaža, devojke kao pevaljke sa ibarske magistrale sa šljaštećim detaljima i cirkonima, ali sa mnogo mnogo novca. Pa da li je moguće da smo sebi dozvolili da nas preteknu ovoliko? I ko je uopšte ostao iza nas?!?
Tek poneki konobar, uglavnom stariji, prozbori koju reč na srpskom, čisto kao podsetnik da smo nekad i mi bili bitni ovde. I dok mi cupkamo u mestu i i dalje razmišljamo na koju stranu da krenemo, naše komšije dostojanstveno gospodare mediteranskim primorjem, a jedan zaključak se nameće sam po sebi glasi: Grci su našli novu omiljenu pravoslavnu braću, sa malo više novca, naše istočne susede.
M. S.
Izvor: infokg.rs
