Zašto su Šiptari opljačkali vinariju Petrović u Velikoj Hoči

Pljačka vinarije Petrović, burad sa vrhunskim vinom se drsko otimaju od strane Šiptara uz prisustvo carine i policije Rosu

0
421

Carina i policija Rosu oteli 40.000 litara vina                       srpskoj porodici Petrović

Ispovest Srđana Petrovića iz Velike Hoče: „Moje vino su odvezli u vinariju iz koje sam oteran“

Petrović: Ono što su nama uradili je čisto psihičko i fizičko iscrpljivanje, maltretiranje i moje porodice, i čitavog sela

Pripadnici specijalne jedinice Rosu policije, zajedno sa predstavnicima tzv. Carine Kosova došli su 7. decembra, u sredu, ispred kuće Srđana Petrovića, poznatog vinara u Velikoj Hoči da mu oduzmu vino koje drži u svom podrumu.

Bez ikakvih dokumenata, naloga ili rešenja (odluka) Šiptarski nasilnici su obavestili domaćina da će mu oduzeti svo vino iz podruma, a u pitanju je oko 40.000 litara kvalitetnog vina.

Vlasnik vinarije (vinice) Srđan Petrović teško je podneo pljačku svoje imovine, vina i rakije koju je mukotrpno stvarao poslednjih godina

Vlasnik je tražio razloge za ovakav čin, jer on vino već dve godine ne prodaje, od početka epidemije korone. Odgovora nije bilo već je rečeno da će uskoro doći cisterna da vino iz buradi pretoče.

Tada je nastalo veliko uznemirenje u porodici Petrović, u kući vinogradara u kojoj žive četiri generacije vinara. Svi su se muškarci suprostivili, a ženski deo familije je počeo da plače i kuka…

Okupile su se i komšije, destine Srba iz Velike Hoče u znak solidarnosti i protestvovali su…Ceo dan je trajalo objašnjavanje i neslaganje porodice Petrović sa predstavnicima carine i policije zbog ovakvog nasilnog akta pljačke njihove imovine…

Da li usled velikog broja građana i njihovih protesta i vrlo neprijatne situacije kada se sin vlasnika Srđana Petrovića popeo na krov sa pretnjom da će skočiti, ako budu otimali njihovo vino stečeno ogromnim trudom i znanjem – akcija otimanja te srede nije sprovedena i obustavljena je…

Ali, sutradan ujutro, u četvrtak, 8. decembra ponovo su došli policajci Rosu i pripadnici carine sa cisternom i krenuli u nasilno otimanje imovine Petrovića, pretačući vino iz buradi u podrumu. O tom nezakonitom činu svedoči vlasnik vinarije Srđan:

Srđan Petrović: „Moje vino su odvezli u vinariju “Orvin” kod                                     Orahovca

„Vino su pretočili u cisternu od 30 tona i dva manja kamiona. I sve su prevezli u nekada poznatu vinariju “Orvin” kod Orahovca. Došli su kao kabadahije, ali nisam mogao da vratim dvadeset do zuba naoružanih policajaca.

Vino su pretočili u cisternu od 30 tona i dva manja kamiona. I sve su prevezli u nekada poznatu vinariju “Orvin” kod Orahovca, a koja se sad na albanskom zove “Kamena tvrđava”. Tu su moj otac i majka proveli radni vek, a tu sam i ja radio do 1999, kada su svi Srbi ostali bez posla.

Ovo dan nakon upada kosovskih policajaca i carinika, koji su iz njegove porodične vinarije oteli više od 40.000 litara vina, priča Srđan Petrović, iz Velike Hoče. Dvodnevna drama, tokom koje su pokušavali da sačuvaju sve što su stvarali, a u čemu su im pomagale i komšije, završila se onako kako su Petrovići i slutili: u podrumu su ostale prazne bačve.

– Snašla nas je velika muka. Ono što su nama uradili je čisto psihičko i fizičko iscrpljivanje, maltretiranje i moje porodice, i čitavog sela. Hteli su da odvezu i moje sudove za skladištenje vina, koje sam dobijao od raznih humanitarnih organizacija, ali im to nisam dozvolio – priča ovaj domaćin za “Novosti”, u čijoj se porodici već šest generacija proizvodi vino od grožđa iz sopstvenog vinograda.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija... (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini
Okupljeni građani i komšije iz Velike Hoče protestvuju prilikom otimanja imovine porodice Petrović u Velikoj Hoči (foto: Ž. Rakočević)

Petrović ističe da su pripadnici tzv. carine Kosova, uz asistenciju naoružanih policajaca, došli bez naloga za zaplenu, a da su tek potom nabavljali nekakve naloge tužilaštva:

– Oni mene nisu uhvatili ni u transportu, niti u prodaji vina, niti sam nekome nudio piće, već sam ga čuvao u svom podrumu. Kada su mi rekli da se, po njihovom mišljenju, bavim nezakonitom proizvodnjom, pitao sam ih šta da radim sa grožđem iz svog vinograda? Naravno, nisu imali odgovor.

Petrovići se vratili iz Kraljeva i obnovili svoje vinograde

Inače, vlasnik vinarije Srđan Petrović jedan je od retkih koji je ostao da živi upravo u Velikoj Hoči, koju su mnogi napustili nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Iako je spletom okolnosti, nekoliko godina živeo u Kraljevu, a radio u Kruševcu u “Rubinu”, sa suprugom, ćerkom i dva sina vratio se na ognjište.

– Nisam mogao ništa drugo da uradim, samo da se vratim, da dam svoj doprinos. Naravno, supruga me u tome podržala. Ispisali smo decu iz škole u Kraljevu, upisali ih ovde, obnovili smo svoje vinograde, svoje podrume i odlučili da živimo od svoga rada – pričao je ranije Srđan za 24sedam.

Najstariji sin završava medicinu, mlađi je u srednjoj školi.

Velika Hoča, inače, pripada opštini Orahovac, a jedno je od mesta u kome kosovski Srbi žive potpuno izolovani, sa svih strana okruženi albanskim selima. Nakon što su jedinice specijalne kosovske policije Rosu oktobra prošle godine upale u centar Kosovske Mitrovice, pod izgovorom da asistiraju carinskoj i tržišnoj inspekciji u proveri poslovanja jedne apoteke, i sukoba sa stanovništvom koje im nije dozvolilo ovakvu samovolju i demostraciju sile, ekipa 24sedam posetila je bila Veliku Hoču.

Vlasnik vinarije za kraj je poručio našim reporterima da se ne plaši ovde da živi, ali da će prvi put kad oseti strah pokupiti porodicu i zauvek napustiti Veliku Hoču.

Tog 8. decembra u velikoj Hoči boravio je i Živojin Rakočević, poznati novinar sa Kosova i metohije i predsednik Udruženja novinara Srbije i ostavio svoj zapis u listu „Politika o ovom dramatičnom i potresnom događaju:

Rakočević: „Nasilje, strah i osveta“

Petrovićima našli deset boca vina na kojima piše ćirilicom: „Metohijsko crveno, proizvedeno u Velikoj Hoči, Kosovo i Metohija, Srbija”.

„Ostari mi dete za četrdeset osam sati”, kaže Božana Petrović. Uzela je veliku metlu od šiblja i čisti savršeno čisto dvorište. Prazno zamahuje između čokota loze. Tu je prošao njen život. Sve su stekli vinom i od vina, ona i njen suprug Boža Petrović koji je trideset osam godina radio u orahovačkoj vinariji „Orvin”. Iz te firme, koja se sada zove „Stoun kastl”, dolaze da im uzmu vino.

Živojin Rakočević

„Hoće li doći, nikome mi ništa ne dugujemo, ovo nam je život”, ponavlja osamdesetogodišnji Boža. U kolicima je, zna svaki detalj o vinogradarstvu ovog dela Metohije, zna i Albance i Srbe. Kroz njegov dom, život i vinariju prošli su i jedni i drugi, političari i sveštenici, gladni i bogati. Danas više nego ikada on, ovako nemoćan, dočekuje sami strah. Ukućani su se zaledili, gledaju se i čekaju.

Da Vas podsetimo:  Nestali za 46.800 sekundi

Petrovići osumnjičeni za nelegalnu proizvodnju alkoholnih pića

S druge strane zida, na ulici, meštani Velike Hoče, novinari, gosti, greju ruke na crnom buretu u kojem gori vatra. I oni čekaju da vide šta će biti sa Petrovićima, čekaju svoj deo straha.

„Zapaljeno bure! Hip-hop kultura geta, brate”, kaže reditelj Rastko Šejić, koji je ovde na Festivalu dokumentarnog filma GRAFEST. Mladići se smeju i počinju da repuju po taktovima pesme Beogradskog sindikata.

Nekoliko policajaca javlja nadređenima kakvo je stanje ispred kuće Petrovića i proverava ko smo. „Odakle si ti?”, pita broj 4034. „Ja sam odavde, a odakle si ti?” „Ja sam iz Ratkovca.” „O komšija, pa ti sigurno znaš Đinoviće?” „Znam, Božu, Miloša…” „A sećaš li se Duška?” Kod njega je zastao i ućutao: „Ne bogami…” Duško je otet i ubijen 1999. godine i jedna je od 84 srpske žrtve ovog kraja.

U pitanju je brutalna krađa vina i rakije: šiptarske kabadahije donele su sa sobom tačne, odgovarajuće profile creva i velike balone u koje su pretočili različite vrste otetog pića

Institucije koje oduzimaju vino jednoj od najuglednijih porodica dovele su juče njihove komšije da se obračunavaju i pripreme upad u kuću Petrovića osumnjičenih za nelegalnu proizvodnju alkoholnih pića. Meštani se okupljaju, specijalci sa dugim cevima izlaze na put pored limenih kontejnera, primiče se cisterna kojom će carina zapleniti vino. Pored njih stoji mural Branislava Nušića sa rečenicom koju je zapisao dok je u Otomanskoj imperiji bio srpski konzul u Prištini: „Srbi Velike Hoče, najviše su se održali protiv zuluma, stoga se u celoj Podrimi smatraju kao najodvažniji.”

           Šiptarima smetaju dobrostojeći Petrovići

U tom trenutku sa krova kuće čuje se glas: „Neću da idem odavde, skočiću, vratite se!” Mladić Milan Petrović, šesta generacija vinara, stoji na krovu i preti da će skočiti. Porodica je u očaju, majka u masi ispod njega moli, vrišti i pada. Panika se u talasima prenosi na ljude, bacaju kamenje na put kojim treba da prođu kamioni sa cisternama, formira se kordon policajca, prsti su pored obarača na „kalašnjikovima”, dežmekasti carinik se drži za dršku pištolja. Niko od njih nema nalog, nema ni jedan jedini dokument!? Upali su prekjuče u kuću, popisali i sada odnose 40.000 litara vina i 4.000 litara rakije.

Srđan Petrović vodi ovu porodicu i posao, inženjer je poljoprivrede, poznaje proceduru i nametnuta pravila kosovskih institucija. Pokušavao je da se nagodi i njegova logika je jasna: „Mi nismo krivi, ali ako vi mislite da sam dužan i kriv ja ću da platim tu kaznu, samo mi vinicu i kuću ne dirajte. Prijavio sam količine grožđa koje sam kupio, ispunio obaveze. Firma mi je u mirovanju, zbog korone, pa sam se spremao da izađem na tržište. Nema nijedne moje flaše vina u prodaji.”

Moderna cisterna odvozi vino Petrovića posle dva dana otimačine

Petrovići su za svoju sredinu imućna porodica i u tome je deo problema. Albanski biznismeni, trgovci, pa i vlasti, rado i uspešno sarađuju sa uspešnim i bogatim kolegama iz centralne Srbije, ali ne dozvoljavaju da ima bogatih kosovskih Srba. Sa njima se najčešće ne radi i oni su viđeni kao opasnost, njihovi proizvodi se ne kupuju na kosovskom tržištu.

Drugi problem je što su Petrovićima našli deset boca vina na kojima piše ćirilicom: „Metohijsko crveno, proizvedeno u Velikoj Hoči, Kosovo i Metohija, Srbija”. Javni servis Kosova RTK je ušao zajedno sa carinom i policijom i u svom izveštaju naglasio ovaj podatak. Probni dizajn je najnaglašenije opravdanje za otimačinu.

Da Vas podsetimo:  Tužno i sramno, nažalost istinito .... Čudna vrednovanja u čudnoj Srbiji…

Treći problem je umetničke prirode i tiče se nobelovca Petera Handkea, on voli Hoču, vino i Metohiju. Srđan Petrović je odavno odlučio da mu, u znak zahvalnosti, podigne spomen ploču. Njegove bezuspešne pokušaje da ostvari svoju zamisao pratio je reditelj Goran Radovanović i snimio izuzetni dokumentarni film „Čekajući Handkea”. Pre tri dana je bila projekcija u Gračanici. Petrovići su odatle ispraćeni aplauzima, sada nemoćno posmatraju kako se rastače njihov rad i imovina. Milana su spustili sa krova, majka Dana neprestano zapomaže i najteže podnosi nesreću i poniženje. Laknulo joj je kada je videla sina pored sebe, pokazuje prstom na inspektorku koja se smeje i koja joj je, kako tvrdi, otvoreno rekla „ovo je osveta”.

„Epilog svega je ovo i filma ’Čekajući Handkea’. Ne mogu sebi da oproste kako smo snimili film o Handkeu, a da nisu znali. Ja ne vidim moju krivicu, ja sam samo akter filma i srcem volim Handkea.

Drugo, moj znoj i moja muka, muka moje porodice i moje žene, oca i majke sada idu u firmu ’Stoun Kastl’, gde smo nekad radili i odakle smo proterani – svi”, kaže Srđan Petrović i poziva se na demokratiju, EU koja mu je pomagala, na pravo na svoju imovinu i život.

Goran Radovanović: Evo razloga nasilništva Šiptara nad Petrovićima

„Da li je Srđan Petrović kriv što je uzeo učešće u mom filmu u kojem želi da postavi spomen ploču Peteru Handkeu na svojoj vinariji u kojoj je nobelovac boravio? Ili je možda problem što je u filmu prikazano u potpunosti srušeno obližnje orahovačko groblje sve sa nadgrobnim spomenicima i iz 2018. godine? Ili je možda problem što deca u filmu pevaju himnu Velikoj Hoči i njenoj slavnoj istoriji? Ili što Petrović pravi najbolje vino u Metohiji?

Supruga Srđana Petrovića Dana kukala je i plakala za gubitkom vredne imovine

U svakoj civilizovanoj zemlji porez je odvojen od politike i kulture i lako ga je regulisati, pogotovo posle uredno dobijene opomene. Ali ko će da podigne oštećene nadgrobne ploče na srpskom groblju u Orahovcu? Ko će da natera Srbe da zaborave svoje upokojene? Ko će da natera hočansku decu da ne pevaju pesmu u čast svoga mesta? Ko će da natera Handkea da više ne pije belo vino iz vinice Petrović? Ko će da natera mene da ne pravim više dokumentarne filmove u kojima se, gle čuda, pojavljuju Srbi kao akteri”, kaže za „Politiku” reditelj Goran Radovanović.

U drugom pokušaju specijalna policija razdvaja okupljenu masu, dva pripadnika austrijskog Kfora su nestala sa lica mesta. Dana Petrović neprestano nariče.

Lokalni radnici iz albanske vinarije pune cisterne na kamionima, vino se prosipa i otiče kanalom za kišnu kanalizaciju. Tek tada se Srđan Petrović zagrcnuo od suza, muke i uzaludnog rada svoje porodice. Lokalna legenda o Nemanjića vinovodu koji ide od Velike Hoče do Prizrena počela je da se ostvaruje bezakonjem i silom u vremenima straha i poniženja. Do zuba naoružani carinici i policajci snimaju nasmejani selfi pored kamiona koji odvozi dragoceno vino Petrovića.

Linkovi

https://24sedam.rs/politika/vesti/182252/ispovest-srdana-petrovica-iz-velike-hoce/vest

https://sputnikportal.rs/20221207/u-velikoj-hoci-rosu-specijalci-zaplenjuju-vino-od-srpskog-vinogradara-1147490674.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime