Zašto tajkuni upravljaju domaćim sportskim organizacijama umesto najboljih svetskih sportista?

Upravljačke strukture domaćeg sporta već godinama nisu mesto za vrhunske sportiste, već za politički podobne funkcionere i biznismene bliske vlasti.

Umesto Nemanje Vidića u Fudbalskom savezu Srbije sedi sin ministra, umesto Novaka Đokovića u Teniskom savezu odlučuje brat ministra, dok u Olimpijski komitet Srbije ulaze ljudi čije se bogatstvo vezuje za poslove sa državom.

Kako piše Radar, aktuelna vlast nije prva koja je favorizovala sebi bliske biznismene, ali jeste prva koja je sistematski sklonila najbolje sportiste sveta sa mesta odlučivanja i zamenila ih partijskim kadrovima i tajkunima. Time je sport, umesto autonomne društvene oblasti, postao još jedan deo političko-ekonomskog sistema pod kontrolom SNS-a.

Za Nemanju Vidića, jednog od najboljih odbrambenih igrača u istoriji engleskog fudbala, nije bilo mesta u Fudbalskom savezu Srbije. Njegovu fotelju dobio je Vladan Gašić, sin ministra Bratislava Gašića. Novak Đoković, najbolji teniser sveta svih vremena, umesto u Beogradu razvija svoju akademiju u Grčkoj, dok Teniski savez Srbije vodi Boban Gašić, rođeni brat ministra odbrane i biznismen iz Kruševca.

U Olimpijski komitet Srbije, pred kraj prošle godine, ušli su bivši košarkaš i poslanik SNS-a Dejan Tomašević, ali i biznismeni Stojan Vujko, suvlasnik Milenijum tima, i Davor Macura, vlasnik Alta banke. Njihove kompanije su tokom aktuelne vlasti, preko ugovora sa državom, ostvarile višemilionske prihode, o čemu je Radar više puta pisao.

Ko je na čelu „večitih“?

Sličan obrazac prisutan je i u najvećim sportskim klubovima. U upravama Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine sede Željko Drčelić, Ostoja Mijailović, Dragoljub Zbiljić, ali i Vladan Miketić, biznismen kome se, kao članu takozvane vračarske grupe, sudi za teško ubistvo u pokušaju.

Svaka vlast u Srbiji imala je svoje tajkune, ali nijedna nije, kako pokazuju ovi primeri prema Radaru, na ovako otvoren način ponizila sportiste koji su Srbiju proslavili širom sveta. Dragan Džajić morao je da se vrati iz penzije kako bi se sprečilo da FSS, umesto Nemanje Vidića, preuzme bivši ministar i stranački funkcioner Branislav Nedimović, čije je fudbalsko iskustvo vezano za Radnički iz Sremske Mitrovice.

Dan uoči glasanja za novo rukovodstvo FSS-a, Vidić se povukao, svestan da je izborna volja već unapred formirana. Time je, još jednom, ističe se, pokazano da u domaćem sportu presudnu ulogu ne igraju znanje, ugled i rezultati, već politička podobnost i novac, koji je gotovo uvek povezan sa državnom kasom.

Zbog čega je Novok Đoković akademiju preselio u Grčku?

Formalno, Fudbalski savez Srbije i dalje vodi Dragan Džajić, dok je generalni sekretar Branko Radujko, bivši direktor Uprave carina i nekadašnji direktor Telekoma Srbija. U Izvršnom odboru, pored sportskih imena poput Ljubiše Tumbakovića i Vladimira Petrovića Pižona, sedi i Vladan Gašić, sin ministra odbrane.

Njegovo sportsko iskustvo, pišu oni, jeste skromno, ali je poslovna biografija daleko bogatija. Vladan Gašić obavlja više direktorskih funkcija i vlasnik je ili suvlasnik brojnih firmi, od medija do ugostiteljstva, dok je u pojedine projekte uloženo više od milion evra.

Sličan obrazac važi i za njegovog strica Bobana Gašića, potpredsednika Teniskog saveza Srbije. Javnosti nikada nije objašnjeno kako je dospeo na tu funkciju, baš kao ni kako je ranije postao predsednik Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu, iako nema veze sa medicinom.

U međuvremenu, Goran Đoković, stric Novaka Đokovića i bivši predsednik TSS-a, nije izabran za člana Olimpijskog komiteta Srbije. Nacionalni trening centar nikada nije izgrađen, a Novak Đoković je napustio Srbiju i svoju akademiju preselio u Grčku, nakon što je pružio podršku studentima tokom protesta.

Od sporta do infrastrukture

Biznismeni koji su tokom SNS vlasti izgradili poslovne imperije danas su u upravama najvećih sportskih klubova. Mnogi od njih su do državnih poslova dolazili direktnim pogodbama ili na tenderima na kojima su bili jedini ponuđači. Bez njihovih firmi ne prolaze ni najveći projekti, poput Beograda na vodi, Ekspa 2027 ili ključnih infrastrukturnih radova.

Stojan Vujko, suvlasnik Milenijum tima, član je Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije i predsednik Komisije za sportsku infrastrukturu. Njegove firme su, prema finansijskim izveštajima, samo tokom jedne godine ostvarile prihode veće od 260 miliona evra. Milenijum tim je od početka uključen u projekat Beograd na vodi, a pominjan je i u kontekstu rušenja u Savamali, što je kompanija demantovala.

Zajedno sa Vujkom, u Izvršni odbor OKS ušao je i Davor Macura, vlasnik Alta banke. Kako je objavio Radar, Macura je uplatio gotovo 124 miliona dinara u investicione fondove povezane sa visokim funkcionerima SNS-a, dok njegove firme dobijaju milionske ugovore od države, uključujući i poslove bez tendera.

Veliki novac obrće se i u KK Crvena zvezda i KK Partizan, čiji se budžeti procenjuju na oko 20 miliona evra godišnje. Na čelu oba kluba nalaze se poslovni partneri Željko Drčelić i Ostoja Mijailović, koji zajedno grade stambeno-poslovne komplekse i dele vlasništvo nad firmama.

Država je, direktno ili indirektno, pomagala njihove poslove, dok su njihove kompanije sklapale stotine ugovora sa javnim institucijama, od ministarstava do javnih preduzeća.