Zašto zvanična Nemačka mrzi Srbiju?

0
1574

U uništenju Jugoslavije, u nanošenju štete Srbiji, u njenom ocrnjivanju tokom ratova na Balkanu krajem 20.veka i sve do sada, glavnu ulogu je odigrala vlada inače demokratske Nemačke, danas predvodnice Evropske unije (EU), kao i mediji njenog mejnstrima. Očevidno pod njenim uticajem, svoju prljavu ulogu su tokom toga odigrale i inače stvarno demokratske države EU a specijalno Sjedinjene Američke Države (SAD) i organizacija NATO. Ali uprkos svega toga, nemali broj Nemaca i Amerikanaca, Evropljana iz EU, kao i deo njihovih medija, su svesni te nepravde i dalo bi se reći i te mržnje, i hrabro protiv toga nedvolično istupaju, dalo bi se reći braneći i pravdajući Srbiju.

Kako objasniti ovu protiv srpsku aktivnost današnje zvanične Nemačke i mejnstrima njenih medija? Istina je, da su se Srpska kraljevina (1914-18) i Srbijom predvođena Jugoslavija (1941-45) dva puta uspešno borile, uz strahovite gubitke, protiv nemačkog agresora, na strani zapadnih saveznika i Rusije. Srbija je u oba rata veoma pomogla, da Nemačka izgubi rat. Srbija – srpski narod, su naročito značajno doprineli tome, da je Nemačka i drugi put izgubila ovaj najkrvaviji do sada rat, koji je izazvala Nemačka i njen vođa Hitler.

NATO je postalo, dalo bi se reći, kriminalnom organizacijom, kada je na osnovu izmišljotima, čak i otvorenih laži o genocidu kosovskih Albanaca, izvršilo agresiju, bez odobrenja Saveta bezbednosti OUN, 24.marta 1999, protiv Savezne Republike Jugoslavije („Male Jugoslavije“. protiv Srbije+Crne Gore). NATO avioni i rakete su 78 dana i noći ubijali i uništavali i to najviše po Srbiji.

Čuveni francuski general Galoa (Pierre-Marie Gallois) ja na dan desete godišnjice (2009) kriminalne NATO agresije protiv Srbije, rekao:

-„Danas se sećamo jedne vrlo tužne godišnjice, kada su pre 10 godina zapadne demokratije, predvođene Nemačkom, Engleskom, Amerikom i Francuskom, bombardovale državu Jugoslaviju, uz grubo narušavanje međunarodnog prava, povelje OUN, helsinškog akta i direktiva o nepovredivosti granica, kada su bez odluke Saveta bezbednosti i bez konzultacija sa sopstvenim parlamentima otpočele rat. Rečeno ukratko, ova serija nasilja protiv međunarodnog prava je stvarno crnom mrljom na moralnoj slici zapadnih zemalja…Kao tačka broj jedan je tu želja Nemačke da se osveti Srbima, koji su ratovali tokom 1. i 2. svetskog rata na strani saveznika protiv Nemačke. Osim toga je Srbima uspelo, da pod komandom generala Mihailovića, a docnije Tita, vežu više nemačkih divizija, veoma potrebnih na frontu pred Moskvom, docnije pred Leningradom. Tako da je Berlin, u to vreme u stvari Bon, smatrao, da je srpski otpor doprineo tome, da je Nemačka izgubila dva svetska rata. Trebalo je kazniti narod….Kao tačka broj dva bilo je neophodno nagraditi Hrvate i Muslimane, koji su se tokom rata pridružili Nemačkoj…“

Da Vas podsetimo:  Uklonite najgore kojima nije mesto u sudu i tužilaštvu

General vazduhoplovstva Francuske u penziji Pjer-Mari Galoa je bio bliskim saradnikom generala De Gola i inicijatorom francuskih nuklearnih snaga. U svoje vreme je predstavljao jednog od nejznačajnijih geopolitičara. Poznata je njegova knjiga „Krv nafte“ (Le Sang du Pétrol – L’Age d’Homme, Lausanne, 1996). Na omotu knjige je nekoliko rečenica, koje pokazuju kakav je sadržaj knjige.

-„Tek što je bio srušen Berlinski zid u 1989.godini, cela zemlja je postala laboratorijom za izgradnju „Novog svetskog poretka“. Narodi, oslobođeni od jarma komunizma, čekali su od Zapada pravdu, razumevanje i pomoć. Ali se ubrzo pojavilo razočarenje. Time, što su prisvojile ulogu predstavnika međunarodne zajednice, su Amerika celom svetu a Nemačka Evropi nametnule svoje ambicije, često i silom, ali uvek sa izgovorom, da se širi pravda.“

-„Ratovi u Iraku i na Balkanu su pokazali efikasnost njihovih prinudnih sredstava. Danas se zna, kako stvoriti uslove za uspešno vođenje rata, kako neprijatelja oklevetati dezinformacijama, uz uveličavanje njegovih grešaka…I na kraju kako, bez sopstvenog izlaganja opasnosti i bez sopstvenih žrtava, kažnjavati, uništavati i ubijati u ime pravde i prava. Jedno novo sredstvo za iznuđavanje je bilo dodato onim dosadašnjim. A to je Međunarodni sud za ratne zločine, čijim ciljem je uticati na tok događaja kažnjavanjem vođa buna protiv Novog Svetskog Poretka. U tom sudu predstavljaju tužioci u isto vreme i sudije a optužbe imaju značaj dokaza.“

Ali tu postoji još jedan događaj, koji je možda mogao ne samo da izazove, nego i da jako poveća nemačku mržnju i osvetu protiv Srba.

U martu 1941 je skoro cela Evropa bila pod Hitlerovom čizmom,.

samo se još Čerčilova Britanija hrabro borila, uz delimičnu materijalnu pomoć Ruzveltove Amerike. Bugarska, Mađarska i Rumunija su prišle Trojnom Paktu (Berlin+Rim+Tokio) a Nemačka je uz grube pretnje terala Jugoslaviju, da i ona priđe Trojnom paktu. Početkom godine je u Beogradu bila vojna misija i Britanije i SAD, polu legalno je bio prisutan (?) i Ruzveltov prijate1 ad hoc pukovnik Vilijam Donovan, posle ulaska SAD u rat šef američke OSS (Office of Strategic Services, buduća CIA). Britanija je Jugoslaviji, osim para, obećavala brda i doline, VVS je javljalo o nerealnim brojevima britanskih aviona, tenkova, vojnika u Grčkoj, koji bi Jugoslaviji navodno mogli pomoći. U to vreme sam to sam dobro čuo (VVS). Ali, nažalost, se ubrzo pokazalo, da su to vojnički gledano, bili sve sami nerealni brojevi Britanije, koja se očajnički, ali na kraju uspešno, borila.

Da Vas podsetimo:  „POBEDA NAD VIRUSOM“ I NOVI „JESENJI TALAS“

U to vreme, je Hitler već imao spremljen uništavajući napad na SSSR, tako zvani PLAN BARBAROSA. Uništenje SSSR (Rusije) je trebalo da počne neočekivanim masovnim napadom na svima frontovima polovimom maja 1941. Već su se tajno spremale i koncentrisale elitne jedinice Hitlerovog Wehrmachta za ovaj napad, iako su inače odnosi Nemačka-SSSR na prvi pogled bili perfektni, prema „paktu“ Hitler-Stalin iz avgusta 1939. U Nemačku su stalno stizale stotine teretnih vozova sa rudama, naftom, hranom.

Predsednik regentskog saveta, princ Pavle, inače veliki anaglofil, za još uvek nepunoletnog 17godišnjeg prestolonaslednika Petra (njegovog oca, popularnog kralja Aleksandra Karađorđevića su ubili 9.oktobra 1934 u Marselju ustaško-makedonski teroristi). je na kraju pristao da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, da bi spasao Jugoslaviju od uništenja. I Jugoslavija je postala članicom toga pakta 25. marta 1941.

Autorov otac je bio zastupnik za Jugoslaviju velikog Čehoslovačkog koncerna ČKD, koji je snadbevao jugoslovensku vojsku sa mnogim vojnim potrebama. Nekako polovinom marta 1941.je bio službeno kod komandanta Kraljevskog vazduhoplovstva generala Dušana Simovića, sa kojim je bio u prijateljskim odnosima. Kada je generala upitao, da li je moguće, da bi srpska vojska nekako sarađivala sa hitlerovskom Nemačkom, general mu je sasvim nedvosmisleno odgovorio:

-„Gospodine inženjeru, srpska vojska NIKADA neće sarađivati sa hitlerovskom Nemačkom. Ali će to verovatno koštati mnogo krvi !“

U Beogradu smo stanovali u Birčaninovoj ulici, prekoputa Vojne akademije. Ujutru, 27.marta, dva dana pošto je Jugoslavija postala članicom Trojnog pakta, nas je oko 6 sati ujutro probudio tata:

„Ustajte! Vojska je izvršika državni udar. Dole, na ćošku bulevara Kneza Miloša, su tenkovi. Radio je javio, da su vođe udara srpski generali Dušan Simović i Bora Mirković. U Beogradu su vojnici šumadijske divizije. Novim predsednikom vlade je general Dušan Simović. Mladi prestolonaslednik je proglašen kraljem, kao Petar II Karađorđević.

Srpski narod u Beoghradu je bio oduševljen, da je srpska vojska u stvari omrznuti pakt ukinula. Izbile su spontane masovne manifestacije podrške vojsci i novoj vladi, mladome kralju. Hiljade su klicale ŽIVEO KRALJ PETAR! , BOLJE RAT NEGO PAKT ! čak i ono potmurno, ali borbeno BOLJE GROB; NEGO ROB ! Slične manifestacije su se odigravale i u drugim gradovima Jugoslavije, sa srpskom većinom. U Sarajevu je i deo Muslimana manifestovao i klicao mladom kralju.

Da Vas podsetimo:  Ima samo 60 godina i brojne medijske nastupe

Hitler se razbesneo i naredio je uništenje Jugoslavije a kažnjavanje Srba i Beograda. Nemačka, Italija, Bugarska i Mađarska su za necele dve nedelje 6.aprila 1941.izvršile napad na Jugoslaviju. Beograd i ostali srpski gradovi su bili bombardovani, Beograd vrlo teško i više dana. Hrvatski gradovi nisu bili bombardovani. U Beogradu je izgorelo nekoliko hiljada kuća, bilo je mnogo mrtvih i ogromna razaranja. Prestala je struja, nije tekla voda, radnje su ostale zatvorene, snadbevanje je prestalo, telefon i radio su bili mrtvi. Ulice su bile pune kratera od bombi. Nismo imali nikakve vesti kakva je situacija na bojištu

Radi državnog udara koji su izvršili srpski oficiri, morao je Hitler da odgodi čitav Plan Barbarosa za više od mesec dana. Nije smeo da izvrši onaj ogroman napad na Rusiju (SSSR) radi privremeno nestabilne situacije na Balkanu, pošto su Srbi odbili svojim udarom saradnju sa Nemačkom a hrabri Grci su uspešno pobeđivali Musolinijevu vojsku, koja je u jesen 1940 napala Grčku (I Musolini je hteo da se pokaže, pošto je video Hitlerove uspehe drugde). Hitler je morao, posle događaja u Beogradu, da privremeno povuće više svojih elitnih divizija iz Plana Barbarosa i radi toga gubitka vremena mu nije pošlo za rukom da dođe do Moskve i da u nju i „uđe“ pre početka zime, za koju nemačka vojska nije bila uopšte spremna i tamo je doživela katastrofalan poraz, ne samo radi hrabrosti ruske vojske, ratne veštine njenih generala, ali i radi delatnosti GENERALA ZIME.

Državni udar srpskih oficira je svakako doprineo tome, da je Hitlerova Nemačka bila ponovo pobeđena, uprskos svih onih spektakularnih uspeha njene vojske u Evropi tokom 1940-1942. Dali je to bio jedan od razloga nove eksplozije neprijateljstva, mržnje zvanične Nemačke i dela mejnstrima njenih medija, kao i dela evropske elite, protiv Srba?

Dali bi se, i kako bi eventualno izmenila istorija Jugoslavije, Srbije, Balkana, rata uopšte, da nije bilo 27.marta 1941?

Prof dr Rajko Doleček

wwww.vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime