Ranije ste imali poneku vest, informaciju koja bi mogla da se tumači kao propaganda, kao namenski plasirana, dok je danas vrlo teško razlučiti koje su vesti propaganda, a koje su čista informacija, izjavila je FoNetu novinarka Tamara Skrozza i ocenila „da smo na dnevnom nivou zasuti sa više lažnih, nego pravih vesti“.
Nema nikakve razlike između lažnih vesti, glasina i propagande, ali smo lažne vesti, kao termin, usvojili, jer je došlo do hiperprodukcije informacija koje su zapravo propaganda ili spinovanje, objasnila je Skrozza.
Prema njenom tumačenju, to nije pomodan termin za nešto što smo imali, već definisanje nečega u čemu je došlo do hiperprodukcije, „da makar shvatimo sa kakvim se čudovištem suočavamo kao profesija“.
Do poplave lažnih vesti došlo je iz više razloga, primetila je Skrozza, a samo jedan od njih su tehnološki napredak i društvene mreže.
Čim vi odjednom imate situaciju da svaki čovek, zahvaljući tehnološkom napretku, može na dnevnom nivou da proizvodi nekakve medijske sadržaje i nekritički ih deli, situacija je promenjena, predočila je Skrozza.
Zato je mogućnost širenja lažnih vesti mnogo veća nego ranije, kada nismo imali računare, internet i bežični internet da nam bude svuda dostupan, ukazala je Skrozza, koja smatra da je druga stvar promena modusa funkcionisanja političkih elita.
Način njihovog delovanja se promenio i one se, u svom delovanju, daleko više oslanjanju na medije i tretiraju ih kao oruđe, što nije bio slučaj ranije, podsetila je Skrozza.
Ona je konstatovala da su mediji nekada bili, što bi se reklo, levo smetalo, neželjeni i nezvani gosti, dok se danas percipiraju kao glavni saveznici u promociji ove ili one političke ideje.
Čim imate tu simbiozu političke elite i medija, potpuno očekivan plod te simbioze jesu i lažne vesti, naglasila je Skrozza, koja smatra da se od političkih elita ne može očekivati da rade u javnom interesu na onaj način na koji bi mediji to trebalo da rade.
Mediji bi trebalo da kontrolišu političke elite, a ne da budu neko sa kim one sarađuju, istakla je Skrozza i ocenila da isključivo od ponašanja samog medija zavisi da li će biti percipiran kao kredibilan, profesionalan i ozbiljan.
Jedan čovek koji kod kuće proizvodi nekakav medijski sadržaj, ilustrovala je Skrozza, može biti kredibilniji od medija koji ima redakciju sa 40 ljudi.
Ako poštujemo profesionalne standarde, novinarsku etiku i zakone države u kojoj funkcionišemo, ako imamo bazičnu empatiju prema ljudskom radu i zalažemo se za elementarne vrednosti civilizacijskog društva, mi smo kredibilan medij, istakla je Skrozza.
Ako smo u funkciji nekakvog političkog opredeljenja, poslovnog interesa, onda nam, prema njenim rečima, džaba bilo redakcije od 100 ljudi, sa avionima, kamionima, laptopovima, vezama, satelitima, kamerama i ne znam čime.
Građani, uključite mozak!
Mediji sami odlučuju gde će se pozicionirati na sceni. Danas, kao i oduvek, medije možemo da delimo samo da dobre i loše, ocenila je Skrozza i napomenula da su svi mediji, samo je pitanje kakvi su i kome će građani pokloniti poverenje.
Ona smatra da su građani i građanke Srbije slabo medijski pismeni, ali da se takva situacija vrlo jednostavno može promeniti „samo ako malo uključe mozak“.
Ako su juče pročitali nešto što je bilo na naslovnoj strani, a danas toga nema, ako su pročitali nešto što je kršilo nečija ljudska prava, pa zašto onda danas čitaju te iste novine i obraćaju se tom istom mediju, upitala je Skrozza.
Zašto se, kako je rekla, ne ponašaju kao u prodavnici kada biraju namirnice, i ne kupuju nešto što je pokvareno i smrdi, već kvalitetno i na dobrobit njih i njihove porodice.
Skrozzine „omiljene lažne vesti“ su one koje se tiču navodnih atentata i priprema za atentate na Aleksandra Vučića.
Kada gledate neke dnevne novine u protekle dve godine, izgleda da je to čovek koji se sa smrtnom opasnošću suočava na dnevnom nivou i to po nekoliko puta, rekla je Skrozza.
Ni za jednu od tih vesti mi nikada nismo čuli epilog, uočila je ona, ni za jednu nismo čuli konkretno sa nekim dokazima ko stoji iza planiranja atentata.
Podsećam na priču o oružju koje je nađeno u Jajincima. Nit’ znamo ko je to oružje ostavio, nit’ šta je sa tim oružjem bilo, ni za koga je bilo namenjeno, ništa, rekla je Skrozza, a sedam dana smo se bavili time kako je to pokušaj atentata na Vučića.
To je tema od suštinskog državnog interesa, a epilog te vesti ne znamo, što je način da utvrdimo da je neka stvar školski primer lažne vesti, zaključila je Skrozza.
FoNet
cenzolovka.rs
