Zašto nema ključnih, sistemskih promena u društvu koje se raspada?
Zašto ne možemo da se oslobodimo jarma političkog totalitarizma?
Razloge treba da tražimo u suštini uspostavljene potrošačke civilizacije.
Koju nam je nametnuo, tokom jednog veka, urušavajući kapitalizam.
Danas se oboleli neoliberalni kapitalizam očajno bori za svoj opstanak.
Uništio je prirodu, društvo, državu, politiku i institucije.
Poslednje dve godine biološki uništava samog čoveka.
Jedini način da neoliberalni kapitalizam opstane je da spreči neophodnu promenu totalitarnog sistema.
Jedini način da zadrži postojeće neodrživo stanje raspadanja je da širi strah, da zatupljuje i da nameće agresivni potrošački primitivizam.
Koji se zasniva na zavaođenju i korupciji porobljenih građana.
Kreativni individualizam se pretvara u sebični, egocentrični idiotizam.
Uništava se sistematski svaka uzvišena misao, plemenito delo i ljudskost.
Živimo u društvu bez ideja i ideala.
U društvu bez duha i duše.
Obesmišljava se svako žrtvovanje za dobrobit društva.
Ismejava se svako lično odricanje za spas posrnule zajednice.
Nasrće se na svest građana stalnim, svakodnevnim, hedonističkim zavođenjem.
Kako se to konkretno radi?
Totalitarni politički sistem sprovodi gebelsovsku propagandu o tome da materijalni i potrošački život jedino ima smisla.
Jednom se živi!
Život nema reprizu!
Treba uživati u životu!
Ne vredi se boriti, jer ništa ne može da se promeni.
Moćniji odlučuju i mi smo potpuno nemoćni.
Gledaj sebe i svoje interese!
Sagni glavu!
Budi pokoran!
Ćuti!
Može da bude i gore!
Politička blebetanja, novčana kombinovanja, šopingovanje, zabave, putovanja, društvene igre, sport, blejanje i ogovaranje postaju suština života zavedenog konzumenta.
Koji je uveren da je slobodan, da ima svoje mišljenje i da može da bira svoj život.
On ne razume da je žrtva perfidne i podle manipulacije Velikog Brata.
Koji je sve smislio, isplanirao i precizno sprovodi u delo.
Nametnute teme služe samo jednom cilju – porobljavanju.
Zaglupljivanje je tehnika porobljavanja.
Banalnost, trivijalnost i senzacionalizam služe za odvraćanje pažnje.
Vuglarnost, perverznost i primitivizam uništavaju svaki pokušaj duhovnog uzdizanja.
Ruše se sve granice privatnosti, kulture i vaspitanja kako bi se izazvali što veći šokovi svesti.
Ludaci,manijaci, perverznjaci, zlikovci, ubice, lopovi i lažovi postaju idoli mejnstrim medija.
Tako potrošačka civilizacija dolazi do svog kraha.
Danas prisustvujemo krahu potrošačke civilizacije.
Veliki Brat pokušava to da zaustavi pandemijom, ratom i represijom.
Neoliberalni kapitalizam prelazi u korporativni fašizam.
Društveni odnosi su postali ogoljeni.
Sve maske padaju.
Računi polako dolaze na naplatu.
Inflacija će brzo da otrezni zavedene i izmanipulisane.
Zavođenjem i korupcijom ne može više da se prikrije pravo stanje propasti.
Nastaje novo doba, koje traži nove odnose u društvu.
Odnose koji će iz temelja da promene sadašnji totalitarizam.
Traži se nova politička ideja.
Koja se u opštem metežu još ne vidi.
Postoji opasnost da se metež pretvori u novi totalitarizam.
Koji suštinski ništa neće da promeni u trulom društvu.
Samo će se civilizacijska agonija da odloži na kraći rok.
Rokovi će da se sve više skraćuju, jer je stanje neizdrživo.
Šta da radimo?
Kako da se spasimo?
Nema spasa u materijalnom svetu.
Jedini i pravi spas dolazi iz duhovnog sveta.
Moramo da se vratimo izvornim korenima zajednice.
Moramo da se vratimo na mesto gde je civilizacija krenula pogrešnim smerom.
Zapadna civilizacija je dekadentna, istrošena i propada.
Zavođenjem i korupcijom ne može više da opstane.
Mi nju ne možemo da promenimo i ne možemo da joj pomognemo.
Naša obaveza je da radimo na spasu naše ugrožene zajednice.
Odbacujemo sve izopaćenosti Zapadne civilizacije.
Uzimamo samo ono što ima vrednost i što možemo da ugradimo u našu civilizaciju.
Teško vreme je pred nama.
Izazovno.
Vreme za duhovne i odgovorne ljude.
Vreme za velike istorijske odluke.
Koje mora da donese oslobođeni građanin.
To od nas traže naši preci i naše potomstvo.
Svako zavođenje je gubljenje dragocenog vremena.
Korupacija je izdaja istorije.
autor:Branko Dragas
