Ćuruvija je bio podjednako kritičan prema politici Zapada, kao i prema vlasti Slobodana Miloševića, koja ga je targetirala kao stranog plaćenika. Izazvao je bes kod vlasti, njegova hrabrost ga je koštala života. Beskompromisno je iznosio svoj stav i analizu društvenih dešavanja i time izazvao pažnju Službe koja ga je kvalifikovala kao unutrašnjeg neprijatelja, rekao je danas u završnoj reči pred Apelacionim sudom zamenik tužioca Milenko Mandić
Apelacioni sud završio je danas pretres u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije koje je izvršeno 11. aprila 1999. godine. Oko tri sata trajalo je iznošenje završnih reči tužioca, koji traži maksimalnu kaznu od po 40 godina zatvora za svakog od četvorice optuženih, odbrane i optuženih koji traže oslobađanje.
Ovo je bilo treće po redu iznošenje završnih reči, za skoro devet godina, koliko je proces trajao od podizanja optužnice. Sud se povukao na većanje, a svoju odluku će, strankama u postupku, proslediti preko prvostepenog, Specijalnog suda.
Glavna tema završnih reči optuženih i njihovih advokata bilo je pobijanje svedočenja jednog od ključnih svedoka optužnice – Milorada Ulemeka Legije.
Rašomon sa Legijom
Čuli smo nekoliko različitih interpretacija o tome šta je Legija navodno izjavio i kako nije ostao pri svom iskazu tužiocu, iz istrage, iako je ostalo zapisano da je, prilikom prvog pojavljivanja na sudu, rekao:
„Nemam ništa posebno da kažem osim onoga što sam ranije izjavio i pri čemu ostajem.“
Na drugom pojavljivanju rekao je: “Sve je u zapisniku. Stojim iza toga”.
Manipulisanje odbrane proverljivom činjenicom danas je bio pokazni primer kako su se 24 godina plele priče oko ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, onemogućavajući da se stane na put nekažnjavanju zločina prema novinarima u Srbiji.
Odbrana je, verovatno reagujući na odluku suda da u spise predmeta uvrsti sve izjave iz istrage, danas o Ulemekovom svedočenju ovako govorila:
Vladimir Marinkov, advokat prvooptuženog Radomira Markovića:
“Ulemek ostaje pri iskazu iz pretresa, a ne iz istrage. (…) On je iskorišćen i zloupotrebljen u ovom predmetu. Svoj iskaz je, koliko mu diktira vojnička čast, reterirao i na sebi svojstven način rekao da nema nikakvih saznanja”.
Mladen Džolić, advokat četvrtooptuženog Miroslava Kuraka:
“Ulemek nikad nije rekao da je ubistvo izvršio Kurak, jer to, kako je rekao, ni on sam ne zna”.
(Ulemek je ispričao da mu je sam Radomir Marković rekao “oni Radonjini što su ubili Ćuruviju”, nakon čega mu je ukazano da su ohi u hodniku ispred kancelarije, gde je on video Romića i Kuraka prim.nov.)
Radomir Marković, prvooptuženi, bivši načelnik Državne bezbednosti:
“Ulemek je izmanipulisan. Sramota ga je, pa ćuti. (…) Ulemek je izjavio da ne zna ko je ubio Ćuruviju”.
Ulemek je izjavio da nema neposredna saznanja, ali posredna je, kao i pripadnici “zemunskog klana”, detaljno iznosio prim.nov.)
Ratko Romić, četvrtooptuženi:
“Ulemek i zemunci nemaju nikakva saznanja ali je medijskim spinovanjem stvoren utisak da imaju ključna saznanja”.
Tužilac Mandić: Ćuruvija je bio patriota. Njegova kritika je izazvala bes vlasti
Priliku da iznese svoju završnu reč prvi je dobio tužilac Milenko Mandić koji je rekao da ostaje pri svojim prethodnim završnim rečima, da je optužnica u potpunosti dokazana i ponovio poznatu tezu da je ubijen oštar kritičar i hrabar novinar, potencirajući da je Ćuruvija bio podjednako kritičan prema politici Zapada, kao i prema vlasti Slobodana Miloševića koja ga je targetirala kao “stranog plaćenika”, kao i da nije postojao nijedan zakonski osnov da ga Državna bezbednost tajno prati i prisluškuje.
“Ćuruvija je bio jako kritičan prema politici zapadnih zemalja. On je bio jedini novinar koji je odbio da ide na sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom i generalom Vojske SAD Veslijem Klarkom.
Odbio je da štampa novine tokom bombardovanja i redakciji je rekao da neće štampati novine za cenzore. Javno se protivio neselektivnom bombardovanju”, rekao je tužilac Mandić.
On je podsetio na svedočenje Predraga Gikića, operativaca Službe koji ga je godinama prisluškivao, koji je za Ćuruviju rekao “da se radi o nesumnjivom patrioti”.
Tužilac je podsetio da je Ćuruvija oštro kritikovao poteze Miloševićevog režima, posebno donošenje Zakona o javnom informisanju i Zakona o Univerzitetu, a da je na sebe posebno navukao gnev kada je u američkom Kongresu zatražio da se protiv Miloševića podigne haška optužnica.
“Izazvao je bes kod vlasti, a njegova hrabrost ga je koštala života. Beskompromisno je iznosio svoj stav i analizu društvenih dešavanja I time izazvao pažnju Resora državne bezbednosti koja ga je kvalifikovala kao “unutrašnjeg neprijatelja”. Jasno je da je privukao pažnju RDB svojom kritikom vlasti, a ne kako je to izjavio Milan Radonjić, svojim kontaktima sa predstavnicima američke ambasade. Njegovo praćenje nije motivisano kontaktima sa američkom ambasadom nego je praćenje poslužilo da se utvrde njegove životne navike. Prateće odeljenje Beogradskog centra RDB je zloupotrebljeno za brutalnu likvidaciju”, rekao je tužilac Mandić, između ostalog.
Podsetio je i da je operativac RDB-a Gikić, iako je bio zadužen za prisluškivanje Ćuruvije, rekao da nije bio obavešten da Ćuruviju prate od 8. do 11. aprila.
“Ta forma, zatvorena obrada prema Ćuruviji, bila je zato da što manje ljudi zna da se prema njemu primenjuju mere. U to vreme NATO agresije, kad okolnosti zahtevaju izuzetno veliki broj aktivnosti RDB-a, vi angažujete najznačajniji centar, beogradski centar RDB-a da prati Ćuruviju, koji se u to vreme, kako vidimo, šeta Kalemegdanom, jer nema više nikakve mogućnosti da medijski deluje. Ubistvo Stambolića, attentat na Ibarskoj magistrali i atentat na Draškovića u Budvi pokazuju da je postojao isti modus operandi. Lica se prate da bi bila lišena života”, rekao je Mandić, dodajući da su navodi o “praćenju veze” (osobe koju je Ćuruvija sreo na dan ubistva, prim. nov), kako to iznosi optuženi Radonjić, služila da se prikrije krivična odgovornost.
Tužilac je napomenuo da su svi svedoci koji su učestvovali u praćenju Ćuruvije iznosili da je bilo “neuobičajeno da jedan načelnik vodi operaciju”, kako je to radio Radonjić tražeći da se o svakom koraku Ćuruvije izveštava iz minuta u minut.
“Radonjić je to radio samo par dana nakon što je postavljen za načelnika Beogradskog centra RDB. Pored sveg posla koji ima prilikom preuzimanja dužnosti, on ima vremena da se time bavi i daje usmeni nalog da mu se lično raportira. Prethodnog dana, kad mu nije na vreme javljeno da je Ćuruvija ušao u stan, čime je za taj jedan dan spašen život Ćuruviji, Radonjić je zvao na raport (načelnika pratećeg odeljenja Zorana Pavića, prim. nov) što ga nisu izveštavali iz trenutka u trenutak”, opisivao je tužilac kako je nameštena klopka za ubistvo Ćuruvije.
Tužilac Mandić je podsetio i na svedočenje Ljubiše Dragovića koji je Ratku Romiću predao službeni automobile “beli golf”, koji je, prema optužnici, korišćen prilikom ubistva Ćuruvije. Dragović je svedočio da je pored Romića u mraku stajao neko visok 195 santimetara (što odgovara visini Miroslava Kuraka prim. nov.).
Osvrnuo se tužilac i na osporavanje autentičnosti i verodostojnosti kaseta sa podacima o mobilnoj komunikaciji optuženih. Rekao je da “zakonitost” dokaza ne određuje “potvrda, već da li su lica koja su to radila, imala zakonsko parvo da oduzmu te kasete”.
“Ne samo da su imali parvo, nego je to bila njihova dužnost”, rekao je Mandić.
“Postoje svi zakonski uslovi da se oglase krivim za teško ubistvo, a sve okolnosti koje su detaljno obrazložene ukazuju da je jedina primerena kazna zatvora u trajanju od po 40 godina”, završio je tužilac.
Advokat Marinkov: “Književnici i fariseji” lažno optužuju
Advokat Vladimir Marinkov je zaključio da je tužilac Mandić pomenuo samo jednom Radomira Markovića i to u 34. minuti svoje završne reči i zaključio da “Radomira Markovića nema u ovom predmetu i njegovo kažnjavanje bio bi skandal”.
Advokat Marinkov je optužio Verana Matića, predsednika Komisije za rasvetljavanje ubistava novinara, za medijski pritisak na sud i spinovanje javnosti. Citirao je Jevanđelje po Mateju i deo u kom se navodi kako “književnici i fariseji “ lažno optužuju, aludirajući da to radi Matić kad “izlazi na svetlost TV studija” i pozvao sud da se “drži Cara Dušana, a ne Franca Kafke”, tražeći da se sudi po zakonu, a ne „po carevom“.
Marinkov je pobijao zakonitost svedočenja koje je Milorad Ulemek Legija dao u istrazi, upozorivši da u tom trenutku nije bio oslobođen čuvanja tajne. Tražio je i da se iz spisa, kao nelegalne, izbace trake o mobilnoj komunikaciji.
Oba dokaza je, međutim, jučerašnjom odlukom, apelaciono sudsko veće uvrstilo u dokaze.
“Uveren sam da nećete podleći pritiscima i da ćete pokazati Evropi I svetu da presuđujete po zakonu, a ne po diktatu interesa i narudžbinama. Sudite po pravu I časti I oslobodite ovde okrivljene” , obratio se Marinkov sudijama na kraju.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović opet u ulozi odbrane Službe i Miloševića
Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Radonjića i Romića, iznosila je svoju poznatu tezu da je cilj ovog suđenja da se optuži režim Slobodana Miloševića i njegova tajna služba i da je sve podređeno tom cilju. Posebno je insistirala da jedini svedok ubistva Branka Prpa kategorički tvrdi da Kurak i Romić nisu ubili Ćuruviju, na čemu su inače insistirali svi optuženi i njihovih advokati.
“Strašno me zanima ko je scenarista. Ali to je sada vidljivo. Vilijam Montgomeri u svojoj knjizi Kad ovacije utihnu kaže da nisu mogli da skinu Miloševića i da su počeli da vrše ubistva”, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Navela je i da je Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno parvo, dobila dva ordena od predstavnika “takozvane države Kosovo” i jedan od predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, ali nije obrazložila šta tačno ti ordeni predstavljaju za slučaj ubistva Ćuruvije.
Optužnicu i pojedina “tužna svedočenja policajaca koji su mi nekada bili autoritet” advokatica je nazvala “kukavičjim jajetom” i navela da je lično videla posvetu koju je svojom rukom na knjizi “Povlenske magle”, koju je poslao MIloševiću u Ševeningen, napisao bivši ministar policije Dušan Mihajlović: “Znam da nisi kriv za smrt Ćuruvije” (rekavši i da je Milošević odbio da ovu knjigu primi).
“Već sam predlaga da Služba državne bezbednosti treba da dobije branioca”, rekla je Dobričanin Nikodinović.
“Novinski naslovi i sudske presude su dve različite stvari. Sud je dužan da oslobodi okrivljene ako ne postoje dokazi van svake razumne sumnje. Ovde jedino može da se dokaže činjenica da je Slavko Ćuruvija ubijen. Ovaj slučaj je nonsens da se sudi Službi DB-a. Toga nema u civilizovanom svetu. Nadam se da neće dozvoliti pobedu loših đaka. Oni su izmislili ceo slučaj u stilu hvatajte lopova. Oni znaju samo za silu i pritiske. Ako moji klijenti odu u zatvor, građani neće biti bezbedniji, jer ubica ostaje na slobodi i smeje nam se iz prikrajka”, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Advokat Mladen Džolić: Kurak nije izvršilac
Advokat Mladen Džolić govorio je kratko i osporio zakonitost dokaza, a za svog klijenta Miroslava Kuraka (u bekstvu), potencirao da ga je presuda “ostavila bez radnje izvršenja”. Pozvao se na svedočenje Branke Prpe i zaključio:
“Mi ne branimo Službu, nego Miroslava Kuraka. Dosadašnji tok postupka nesporno je utvrdio da Miroslav Kurak nije izvršilac. Predlažemo da se oslobodi bilo kakve odgovornosti”.
Radomir Marković: Ćuruviju su ubili kriminalci
Radomir Marković je podsetio da je policija posle promena 5. oktobra intenzivno radila na rasvetljavanju političkih ubistava i rekao da on nije bio spomenut kao osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije.
Izjavio je da su inspector Dragan Kecman i Veran Matić kontaktirali sa njim, ali, navodno nisu bili zadovoljni jer “nisam mogao da potvrdim da su naručioci ubistva Mirjana Marković i Slobodan Milošević”.
Marković je tvrdio da “kapitalni svedoci Ulemek, Miloš i Aleksandar Simović” nisu govorili istinu kad su davali iskaz tužiocu, a zatim je po tačkama demantovao sve navode Milorada Ulemeka Legije o mestu i vremenu njihovog susreta, koji su inače poznati i ponovljeni više puta.
“Ulemek je 2007. dao intervju za Glas javnosti i izjavio da su u Ćuruviju pucali kriminalci koji danas nisu živi i da su umešani pojedinci sa opozicione scene. Rekao je da je Ćuruvija bio prijatelj sa Mirom Marković”, rekao je Marković i na to kasnije dodao da je Milan Suvajdžić (pripadnik “zemunskog klana”) rekao da je Mile Luković izjavio da je ubio Ćuruviju i da je to navodno izjavio nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije Nenad Ilić 2003. godine.
Marković nije propustio da ponovo uvede priču o postojanju fantomske torbe koju je navodno Slavko Ćuruvija nosio na dan ubistva, koju niko niko iz Devetog odeljenja, koje je svaki korak Ćuruvije 24 sata dnevno pratilo, nije video ili zabeležio da postoji niti od koga je preuzeta, ali je po njemu nesumnjivo da je u njoj bilo 415.000 dolara. Torbu je tokom suđenja, kao deo kriminalizacije Slavka Ćuruvije, pomenuo Vladan Dinić, urednik tabloida “Svedok”.
Svoje izlaganje Marković je završio konstatacijom da se “ne zna ko je i zašto ubio Ćuruviju”, kao i da bi se to znalo da su Slavko Ćuruvija fondacija i Veran Matić uložili podjednako energije da to otkriju, kao što su je uložili u medijsko spinovanje.
Milan Radonjić: Ja ovde branim svoju čast
Drugooptuženi Milan Radonjić je negirao da je ikada bilo šta uradio protiv pravila Službe ili protivzakonito. Sve vreme je objašnjavao sudijama kako se radi u Službi i ponavljao “ne razumem”.
“Apsolutna je laž da sam se čuo sa Kurakom. Nijednim sredstvom veze se sa njim nisam čuo. Zašto bih negirao da sam se čuo sa bilo kim. Apsolutno ne razumem. Tako se ne radi u Službi, ne znam kako da vam objasnim”.
“Borim se za svoju profesionalnu I ljudsku čast. Izuzetno mi je teško što vam ovde objašnjavam kako Služba radi i to je ogromna šteta za zemlju. Ništa u životu nisam uradio protiv zakona. Predlažem da me oslobodite. Sramota me što stojim ispred vas i pričam sve ovo”, rekao je Radonjić koji je danas detaljno negirao sve delove optužnice koji ga terete da je organizovao ubistvo Ćuruvije.
Ratko Romić: Lažno vreme smrti
Ratko Romić je ponovio da optužnica nije dokazana.
“Kurak i ja nismo ni na koji način povezani sa ovim krivičnim delom. Jedini svedok, Branka Prpa je svedočila da ni ja ni Kurak nismo izvršioci”, rekao je Romić i negirao da je vozio “beli golf” na dan ubistva, kao i da je uopšte bio u blizini mesta gde je ubijen Ćuruvija.
Ponovio je staru tezu da je vreme ubistva “štimovano” u optužnici i da je tamo navedeno da se dogodilo između 16.38 i 16.45 sati iako u policijskom i lekarskom izveštaju piše da je smrt nastupila u 17 sati, kad je on, Romić, bio “kilometrima daleko, kod Partizanovog stadiona, na baznoj stanici Zvečanska”.
Protiv četvorice funkcionera i operativaca zloglasne Službe doneta je dva puta osuđujuća presuda sa kaznom zatvora od ukupno 100 godina. Obe presude oborio je Apelacioni sud, nakon žalbi svih stranaka u postupku.
Presuda koju donese Apelacioni sud ovog puta biće pravosnažna. Ukoliko bude osuđujuća, biće to prva presuda za ubistvo novinara u Srbiji.
