Zbog čega Merkelova neće biti u Moskvi 9-og maja?

Merkelova neće biti u Moskvi 9-og maja. Zbog čega? A i šta to znači?

Većina se slaže da je to kazna za nepopustljivost Moskve povodom Ukrajine, demonstracija da Nemačka i EU ne prihvataju politiku rukovodstva Rusije.

A ja mislim da je to zabluda… Mnogi pogrešno misle da je cilj Ukrajina, a da su sankcije, demarši, pretnje i vređanja – uključujući i ignorisanje 9-og maja – sredstva za dostizanje tog cilja.

Samo, to su gluposti.

Sve stoji sasvim obrnuto.

Ukrajina je – sredstvo. A vređanje, demarši i sankcije, uključujući ignorisanje 9-og maja – to i jeste pravi cilj politike koja se (iz Berlina) vodi.

Ukrajina, koliko god to pogađalo same Ukrajince, za kreatore situacije znači mnogo manje nego 9-ti maj. Ukrajina je samo povod da se 9-ti maj ukine.

Svi napori u Ukrajini i drugim postsovjetskim državama – svi u njima odnegovani nacisti, formirane institucije i partije, propaganda i raspaljivanje mržnje prema simbolici Pobede, raspojasani revizionizam, difamacija i novac koji je na to poarčen – sve je to samo zato da se ukine 9-ti maj.

Naši protivnici mrze 9-ti maj iz dva osnovna razloga.

Prvi je u tome što taj dan čuva ostatke svetskog poretka koji bi naši uvaženi oponenti želeli da eliminišu zauvek – ostatke onoga što je stvoreno u Jalti.

Oni su punih 70 godina maštali upravo o tome da sa Rusije skinu lovorov venac zemlje-pobednice, a sa sebe poslednji smokvin list koji je prikrivao san koji nije nestao: da sve bez stida napenale.

Oni žele da se oslobode neophodnosti da se dogovaraju jer žele da počnu da naređuju.

Ukrajinu su destabilizovali upravo zato da bi uvođenjem sankcija i uspostavljanjem Gvozdene Zavese – mogli da Rusiju sateraju u tajgu.

Da bi Evropa bila jedno sa SAD, a ne sa mnogo podesnijim i za nju povoljnijim prirodnim saveznikom.

Da bi mogli da opkole medveda u brlogu i da ga dokusure uz pomoć pasa – režima stvorenih na postsovjetskim teritorijama.

Dosad je sve išlo ka tome. I povratak kolaboracionista i bivših SS.ovaca u zemlje istočne Evrope, i puzeća rehabilitacija nacizma, i politika aparthejda, i uspostavljanje etnokratija.

Nedostajao je samo finale: ukidanje Pobede kao takve. I evo.

To vredi neke tamo Ukrajine. A i Pribaltičkih država, ako zapne.

Oni ne žele da „preispitaju”. Oni žele da ukinu.

Pobeda je ujedinjujući smisao celog Ruskog Sveta – Evroazije od Bresta do Kurila, od Osetije do Mongolije i od Biškeka do Peterburga. Pobeda – to je naše poimanje sopstvene uloge, svog značaja, svog smisla i snage, svoje sposobnosti da izmenimo istoriju celog sveta. To je i spoznavanje samog izvora te mogućnosti – našeg jedinstva. Jedinstvene kulture. Jedinstvenog poimanja dobra i zla.

To je i naše osećanje drugarstva.

Pobeda je znak koji celom svetu govori da mi nismo mit, da nismo bajka, da nismo iluzija. Da im se nismo samo pričinili, da im se ne pokazujemo u strašnim snovima. Da nismo samozvanci i glumci koji igraju ulogu heroja, kakvi u suštini ne postoje. Da smo pravi. Da smo to zaista mi.

Oni koji mogu.

Kad pišem „nas” – imam u vidu sve ljude koji su vaspitani na našem poimanju dobra i zla i koji ga nisu izneverili.

Kada pišem „nas” – nemam u vidu samo one koji postoje sada i ovde. Imam u vidu beskrajno jedinstvo u vremenu živih, mrtvih i onih koji se još nisu rodili. Reku nas.

Oni bi hteli da zaustave tu reku. Oni bi hteli da je u budućnosti ne bude.

Ona smeta onome što su isplanirali sa čovečanstvom.

A kakvi su im ti planovi – predstava se može steći ako se prisetimo kakav smo vrhunac zapadne ideologije pobedili pre 70 godina.

Roman Nosikov

Fakti