Gledam danas u „Srpskom telegrafu“, novini koja izgleda kao da je zajedničko izdanje bolnice Laza Lazerević i psihijatrijske ustanove u Kovinu, kako se – ovde citiram – „u Americi otimaju za hranu, a kod nas nema čega nema“!
Osim što nema veze sa istinom, zanimljivo je koliko se narativi omraženog i za sve okrivljenog komunizma i danas provlače kroz medije i javno mnjenje. Amerika, od kad ja znam za sebe, a pamtim više od pola veka, konstantno propada i gladuje, Rusija je majčica, ima najbolje oružje na svetu, mi smo nesvrstani i neutralni, a predsednik sa Dedinja vodi suverenu i nezavisnu politiku. Rulja, koju od milošte zovemo arhaičnim imenom „narod“, slepo veruje u narative koji joj serviraju tabloidi i mediji uopšte. Kažu da u populaciji postoji oko pet posto težih duševnih bolesnika, koje zbrinjavaju Jutjub kanali, na kojima vrca od patriotizma, ravnozemljaša, žderača sunčevih zraka, masona, reptila, i tako dalje…
Već i vrlo površno razmišljanje bi odvelo do prostog pitanja: zašto se svakog, a i ovog dana, hiljade ljudi iz celog sveta bori da dobije useljeničku vizu za Sjedinjene države? Valjda da bi osetili čari gladi, umesto da se nasele u Vučićevu Srbiju i, dok Ameri čeprkaju po kontejnerima, ovde zlatnim viljuškama boc-boc prasetinu i rujno pivo iz kristalnih, dijamantima optočenih pehara? Šta je to u našoj sitosti i prelivanju silosa što odbija slobodne narode sveta da ovde potraže sreću sa 500 jura plate, umesto da se zlopate sa 3000 dolara? Takva misao, valjda zbog svoje složenosti, do naših kvantnih mozgova ne dopire.
Nama je, kao nebeskom narodu, dovoljna jedna pašteta na četvrt leba dnevno, samo ako znamo da Amer ima pola paštete. Naša prekoplotarska, na brzinu odseljačena, pa još brže građanizovana duša ne živi od onoga što ima, nego od onoga što drugi nema. Dosta nam je da drugi gladuje, da mi budemo siti.
No, iako nema čega nemamo, mi se, da bismo zadovoljili svoje nadasve pravoslavno i metafizičko biće, preporučujemo za rusku guberniju i rado praseĆinu menjamo za čorbu od kupusa i repe. Važno nam je da Amerika gladuje, ali još važnije da Rusija dobija, no – ne od glagola „dobiti“, nego od glagola „dobijati“, koji označava ničim omeđeni vremenski okvir, u kome sile dobra imaju pobediti sile zla, oličene u nacističkom režimu Zelenskog. Pošto je Zelenski nedostupan za kažnjavanje, uživaćemo u patnjama ukrajinske dece, koja su dostupna za rusko iživljavanje u ime pravde i slobode. Kao što nas zasićuje tuđa glad, tako nas razveseljava tuđa patnja. Neka patimo i mi, ali neka neko pati više.
Ameri se otimaju za hleb, Nemci izgiboše za zejtin, Englezi dupe daju za paštetu, ali….u našim snovima. U stvarnosti, mi smo ti koji se, kao zveri, otimamo za hleb koji se deli besplatno, za pile iz Lidla, pa čak i za nepotrebne sadnice japanske trešnje. Nebeski narod napada sve što je besplatno ili jevtino. Valja ugoditi duhovnosti, ali ni bulju ne treba zaboraviti.
Da smo ljudi, pa da pomognemo Americi, da ne gladuje, da odlomimo od svog izobilja, pa da doturimo debelom Ameru. Da pomognemo brata Rusa, da se prijavimo u dobrovoljce, umesto što samo navijamo i dobijamo erekciju na spaljene gradove i sela.
P.S. Ovo na slici nisu Ameri koji se otimaju za hranu, nego nebeski Sorabi. Tužni smo i komični u svojim samoobmanama.
Školiski primjer „misli i djela“ jednog autošoviniste !!
Kao prvo, zivot prosječnog Srbina, u inostranstvu, bilo da se radi o nekoj europskoj zemlji ili Americi, sastoji se od cijelodnevnog radnog dana, koji počinje u 8 ili9h + 8h rada + 1 ili 1,5 h neplaćene pauze za ručak ( ukoliko ne radi prekovremene) + 1h za dolazak na posao i 1h na povratak kući. Dakle cijeli dan je u poslu. Koliko mu vremena još u toku toga dana preostaje ? Koliko je umoran ? Koliko plaća podstanarsku kiriju ? Sa kim se druzi Nedeljom i u slobodno vrijeme? Da li navečer kuha i ručak kojega će ponijeti sa sobom drugi dan, da bi uštedio ?? Koliko mu na kraju mjeseca ostaje čiste zarade?? Ne kazem da se ne isplati, ne kazem da veoma često je ovo bolja alternativa.. Bilo bi najbolje ostati i raditi u vlastitoj zemlji , pod sličnim uvjetima , prije svega sa adekvatnom zaradom, i za to se moramo boriti i izboriti. Ljudska je , briga autora , za Ukrajinskom djecom koja ginu u pod naletom „krvoločnih Rusa“ !Zanima me gdje je bila ta ljudskost, ta silna humanost, čitavih OSAM godina, kada je Drzava Ukrajina zasipala granatama i bombama pravno formalno svoje oblasti, u kojem zive i rade ljudi ( i djeca ) koji govore ruskim jezikom. Nije li se taj problem riješio “ Minskim sporazumom “ , po kojem te oblasti ostaju u sastavu Ukrajine, a prava koje dobivaju po ugovoru, su onaj minimum , koje je svaka europska drzava duzna dati manjinama. Pravo na jezik, kulturu, obrazovanje, neki vid samouprave………. Tek poslje osam godina bombardovanja i nepoštivanja već potpisanog ,Zelenski i javno reko “ da im ne da ništa “ , poslije 14000 mrtvih …….. Kako biti pravedan i kako ocijeniti Rusku reakciju….. akciju ?? Da ne spominjemo laboratorije za biološko oruzije , dogovorima o NE širenju NATO prema Rusiji, da je upravo Ukrajina „crvena linija “ koja se ne smije prijeći ………….Čini mi se da je autor teksta osoba koja dopodne mrzi srbina u sebi, a poslije podne mrzi čitav svijet..………( osim amerike , naravno !!! ).