Zdravko Ponoš, pevač! (2)

0
102

Povodom zadržavanja na granici Zdravka Ponoša i njegove porodice, prilikom ulaska u zemlju po povratku sa godišnjeg odmora, Ministar policije Aleksandar Vulin, posle tri dana razmišljanja, sročio je pisano saopštenje.

Aleksandar Vulin / Foto: FoNet

U Saopštenju je sadržan i niz za konkretan slučaj nerelevantnih navoda, koji ćine da je saopštenje neobično dugo, valjda zato da se Zdravko Ponoš predstavi kao čovek sklon da traži za sebe posebne privilegije u odnosu na ostale građane – u dokaz te njegove osobine, navodi se i konkretan primer: tražio je svojevremeno poseban tretman za sebe i svoju porodicu za vreme lečenja od korone u karantinu na Beogradskom sajmu, pa tako i

u ovom slučaju:

“… Kada je u četvrtak, vraćajući se sa letovanja u Hrvatskoj, uz još 15 vozila zaustavljen i podvrgnut redovnom carinskom pregledu, gospodin Ponoš se ponovo žalio i tražio da se prema njemu ne postupa kao prema svakom drugom građaninu Srbije … “

Svaki onaj ko je bar jednom bio u inostranstvu zna da mora da se podvrgne pasoškoj i carinskoj kontroli i ne verujem da bi se iko tome protivio, ali Ponošu je posle detaljnog carinskog pregleda – i vozila i putnika u vozilu, rečeno da se parkira sa strane, a na pitanje zašto, ako ništa nedozvolleno nije nađeno, odgovor je bio – zato što ste radili u sektoru bezbednosti, pa moramo da obavestimo BIA i vidimo da li su oni zaineresovani da dođu i obave razgovor sa vama. To je suština prve Ponoševe izjave koja se u saopštenju Ministra ne demantuje, pa čak i ne pominje, a umesto toga lansira se nova istina:

“… Policajac koji ga je ljubazno zamolio da pokaže dokumenta i sačeka dok se ne završi kontrola (opšte je poznato da je prvo pitanje koje vam na granici postave – molim vaša dokumenta, što znači da su Ponoševa dokumenta već uzeta, pa nije logično da ga policajac ponovo ljubazno moli za dokumenta dok se ne završi kontrola), nakon Ponoševih protesta (kojih ? Neće da dokumenta!), pozvao je starešinu i pitao ga da li bez kontrole, kako je Ponoš tražio, da propusti lice koje je prepoznato u javnosti, ali nije znao da je u pitanju poznati političar. Starešina je pripadniku Uprave granične policuje dao jedini mogućan odgovor i rekao da je zakon isti za sve, pa i, za lica sa estrade (pogrešno misleći da je gospodin Ponoš pevač izvornih krajiških pesama)…”

Da Vas podsetimo:  Srpčići na sudu

Da li ste ikada videli il’ čuli da policajac na granici zove i pita – Šefe imam ovde jedno lice prepoznato u javnosti, ne mogu da mu se setim imena, ali znam da je pevač krajiških izvornih pesama, koji se stalno nešto buni i neće da sačeka da se završi kontrola, mogu li da ga pustim bsz kontrole, a šef mu odgovara – Kaži mu da su i lica sa estrade ljudi, dakle i građani, a da je zakon za sve građane isti.

Interesantno je da se u saopštenju Ministra nigde ne pominje BIA, a to je bio i ključni razlog zadržavanja Ponoša na granici, pa se onda, po narečenom saopštenju, stiče utisak da oni u svemu ovome nisu ni učestvovali, ali se onda postavlja pitanje koga su Ponoš i njegova porodica čekali dva sata parkirani sa strane.

Ispostavilo se međutim da to ipak nije tačno, jer je, kako javljaju mediji, BIA sutradan posetila Ponoša u njegovom domu. Nema vesti o čemu se tamo razgovaralo. Beogradom kruže vesti da su Ponoša samo zamolili da peva i da su mu, čim su ga čuli, rekli da nemaju drugih pitanja, tako da je taj susret završen u miroljubivoj atmosferi.

* * *

Ima jedan vic o spačeku – stariji građani će se setiti kako je to vozilo izgledalo. Elem, vozi čovek spačeka, na seaforu mu prilazi jedan radoznali građanin i pita – Burazeru, kaži mi jel’ si to sam pravio il’ ti je neko pomagao?

Tako i ovde – Ministre, jeste li ovo sami pisali il’ vam je neko pomagao. Ako ste to sami pisali – uzmite pomoćnike, a ako vam je neko pomagao – menjajte pomoćnike.

Da Vas podsetimo:  Licemeri svih zemalja, ujedinite se II

*U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić

autor:Dragiša Čolić

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime