Postoji opasnost da će zdravstveni sistem godinama trpiti od manjka specijalista iako je veliki broj lekara na birou. Loše kadrovske politike i nedovoljno ulaganje u zdravstvo pokazuju svoje razarajuće rezultate.
Zdravstveni sistem Srbije se suočava sa deficitom 5.000 zdravstvenih radnika pokazuje analiza Fiskalnog saveta iz 2021. godina, a javlja Nova S.
Kadra, koji bi nadomestio taj za živote građana značajan manjak, i dalje ima dovoljno. Kako piše Nova S u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), prema podacima od 30. septembra 2021, na posao u zdravstvu čeka skoro 14.000 ljudi, od toga 13.737 zdravstvenih radnika, među kojima je više od 1.500 lekara.
Nakon što je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“ pokazao da veliki deo manjka zaposlenih u zdravstvu čine doktori medicine, preciznije, njih hiljadu, Vlada Srbije zadužila je Ministarstvo zdravlja da preduzme mere iz svoje nadležnosti sa ciljem zapošljavanja hiljadu diplomaca medicinskih fakulteta u zdravstvenim ustanovama širom zemlje.
Međutim čak i ako do zapošljavanja diplomaca dođe, biće potrebno nekoliko godina dok oni postanu specijalisti koji mogu da popune aktuelni manjak, komentariše za Novu S neurolog dr Gorica Đokić, predsednica Glavnog odbora:
„Zapošljavanja 1.000 doktora medicine značiće mnogo našem zdravstvenom sistemu, ali samo ako budu upućeni na deficitarne specijalizacije. To međutim znači da ćemo još nekoliko godina čekati da ovi mladi lekari počnu da rade kao specijalisti.“
U međuvremenu, ne zna se šta će biti sa lekarima specijalistima koji su trenutno nezaposleni i na evidencije NSZ. Uz to Đokić izražava sumnju u to da će budući specijalisti dobiti stalno zaposlenje:
„Na birou čeka više od 1.000 lekara na zaposlenje i ne znamo šta će biti sa njima. Srbiji nedostaje mnogo specijalista, a ta titula se ne dobija preko noći. Nadamo se da će bar neko od ovih mladih ljudi dobiti stalno radno mesto, jer se uglavnom dešava da ministar najavi zapošljavanje, a onda diplomci dobiju ugovore na određeno, koji traju tri ili šest meseci, posle čega ih nadležni raskidaju.“
Nedostatak zaposlenih je za Mašinu nedavno prokomentarisao i doktor Rade Panić, anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. On je skrenuo pažnju da je pad broja nezaposlenih lekara sa 2500 na 1500 je samo prividno poboljšanje.
Panić smatra da se situacija nije mnogo izmenila, i da bi broj nezaposlenih ostao isti kada se u zaposlene ne bi računali privremeno i prekarno zaposleni angažovani na osnovu volonterskih ugovora, ugovora o povećanom obimu posla na određeno vreme, preko opština, „sa vrlo sumnjivim ili neobjašnjivim obračunima plata“, i slično.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije je za Mašinu naglasio da je položaj zdravstvenih radnika u javnom sektoru sve gori. Prema Paniću pandemija koronavirusa je učinila očiglednim koliko društvo zavisi od zdravstvenog sistema, stvari se za lekare i drugo medicinsko osoblje nisu popravile.
„Prema zdravstevnim radnicima se ova država poprilično odnosi kao prema roblju“, ocenjuje Panić, i dodaje: „Tokom pandemije su zdravstveni radnici često bivali angažovani sa nedozvoljenim viškom prekovremenih radnih sati, iako Zakon o radu kaže da prekovremeni rad ne sme preći obim od trećine ukupnog radnog vremena; i to u delatnosti u kojoj postoji, naprotiv, i opcija skraćenog radnog vremena zbog otežanih uslova rada“. Panić je skrenuo pažnju i na to da prekovremeni rad često ne može da se naplati, da se ne poštuje pravo zdravstvenih radnika na topli obrok i regres, a da pokušaji pojedinaca da se za prava izbore na sudu završavaju procesima koji traju godinama i mobingom na poslu.
Poreklo manjka lekara specijalista
Da je zdravstveni sistem kratak za značajan broj specijalista, dugo je vremena poznat problem. A poznato je da akutni nedostatak lekara specijalista vodi u hronični, odnosno u problem reprodukcije kadrova.
Kako smo ranije pisali, pulmološkinja dr Nada Vasić je izjavila da je Srbija na pragu smenjivanja generacija lekara sa specijalizacijama koje nema ko da zameni. Po njenim rečima, sadašnji lekari koji odu u penziju ostaviće iza sebe radna mesta koja će se gasiti, jer nema ko da ih zameni. Takvo stanje u zdravstvenom sistemu je posledica potpuno pogrešnih obrazovnih ali najpre zdravstvenih politika koje su se sprovodile tokom dvehiljaditih.
Konkretan problem svoj koren vuče u uredbi donetoj 2005. godine, kada je na čelu Ministarstva zdravlja bio Tomica Milosavljević. Još 2003. godine tadašnji je ministar zdravlja najavljivao promenu zakonske regulative kojom bi se preglomazni javni sektor u zdravstvu konačno racionalizovao i smanjio. Tada su, pored otpuštanja lekara i medicinskog osoblja, uvođenja dopunskog zdravstvenog osiguranja, brisanja određenih usluga iz registra usluga koje pokriva Republički zdravstveni fond, uveo i zabranu volonterskih specijalizacija.
To je u praksi dovelo do smanjenja broja specijalizanata/kinja u bolnicama, a na specijalizacije su mogli samo oni koji imaju odobrenje Ministarstva zdravlja. Tadašnji plan Ministarstva bio je da u budućnosti razvija primarnu zdravstvenu zaštitu, a za to su smatrali otežavajućom okolnošću činjenicu da je sistem bio navodno prezasićen lekarima specijalistima i subspecijalistima.
Uveden je novi restriktivni kriterijum za odobravanje specijalizacija, koji je obavezivao lekare da prvo provedu dve godine radeći u struci, pa tek onda da traže usavršavanje. Prateći tadašnje preporuke Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju, po kojima jedan doktor medicine specijalista ide na 50.000 stanovnika određene teritorije, dok jedan doktor specijalista pedijatar za školsku decu treba da pokriva 1.800 đaka, ministarstvo je zaključilo da postoji višak lekara, poput, pedijatara.
Tada su, bez jasnih kriterijuma, ukinute tzv. volonterske specijalizacije, koje su lekari sami plaćali. I pored jasnih negodovanja lekara i organizovanih protesta u Ministarstvu zdravlja u to vreme, ministarstvo je bilo odlučno u svojim odlukama.
Volonterske specijalizacije su ponovo dozvoljene tek početkom 2015. godine. Imajući u vidu da one traju u proseku četiri godine, jasno je da već godinama postoji problem sa manjkom lekara.
Kakva zemlja ima hiperprodukciju lekara koje ne moze da zaposli i da plati a istovremeno ima dedecit nekih specijalnosti i stalni manjak specijalistickih mesta. Za to je krivo ministarstvo zdravlja koje ne vodi dobru zdravstvenu politiku i to traje 50g.