Žeđ

0
91
Vodopad Tupavica na Staroj planini, foto: Marko.vl/Wikimedia Commons

Fotografija krave koja kleči na prednjim nogama kako bi dohvatila vodu iz presahlog pojila uzdrmala je srbijanske socijalne mreže. Svedočanstva o mukanju iscrpljenih krava, rzanju konja, tuči žednih volova i teladi koja leži na izmaku snage dotakla su svakog ko nije neizlečivo bolestan od grada, betona i vazduha koji se vidi.

Bitka za živote 800 krava i 200 konja na ispaši na visoravni Rakoš na Staroj planini, koje je ugrozila suša i nedostatak organizovanog snabdevanja vodom, još nije završena. Kada je javnost jauknula nad nesrećom, a mediji nahrupili na planinu, Ministarstvo poljoprivrede, Vojska Srbije te opštine Gadžin Han i Bela Palanka našli su privremeno rešenje: vojnici su počeli da odvoze cisterne sa vodom na planinu. Mada, tvrde stočari, još uvek nedovoljno, jer kravama i konjima je potrebno do 60 tona vode dnevno, a dovozi se znatno manje.

Trajnog rešenja za vodosnabdevanje stoke, a to su terenski bunari, još uvek nema. Za sada je jedino neupitno sistemsko rešenje – nebo. Na jesenju kišu stočari uvek mogu da računaju.

Žeđ se naslutila već početkom avgusta sa dolaskom velike suše. Presušio je izvor Rakoš, najveći u tom delu Suve planine, pa su tri velika betonska bazena koja prikupljaju vodu sa izvora, i iz kojih životinje piju, ostali prazni. Onda je 11. septembra Vojska prestala da dovozi cisterne sa vodom jer joj je istekao ugovor sa opštinom Gadžin Han, a u lokalnom budžetu ponestalo novca za njegovo produženje. Bilo je i sve manje cisterni koje su dovozili privatnici a plaćali stočari, jer im je ponestalo novca.

Bez obzira na pomoć malih donatora i dobrih ljudi koji su dovozili vodu kako su znali i umeli, pa i u plastičnim balonima, nje je bilo premalo. Životinje su se polako gasile, a jedan od potresenih stočara to je opisao kao „prirodnu katastrofu zbog koje bi i kamen zaplakao“.

Da Vas podsetimo:  Žene u vojsci – ima li rodne ravnopravnosti u Srbiji?

Radiša Jovanović, stočar nazvan herojem Suve planine, svojim starim kamionom svakoga dana dovozio je po 6 tona vode, jednog i svih 18, ali to nije bilo dovoljno da se životinje napoje. Gorivo za kamion su kupovali on i njegovi seljaci, ali su ostali bez para. Nisu mogli ni da vrate krave i konje sa pašnjaka u svoja sela, jer je i tamo vladala nestašica vode. Bili su spremni da finansijski učestvuju u rešavanju problema – vlasnici su životinja i za njih dobijaju subvencije, ali ovo je zaista siromašan kraj. Stoku tradicionalno hrane na pašnjacima i samo retko dohranjuju, a suša ih u većoj ili manjoj meri pogađa godinama. Pošto je utvrđeno da vode na Suvoj planini ima, država bi morala da obezbedi kopanje bunara i pravljenje bazena.

„Brinem se. Mnogo mi ih je žao, nisu one krive, nisu zaslužile sve ovo što se dešava, ipak su one samo životinje“, kazala je novinarima meštanka, koja je jednu od svojih krava pojila iz kofe, pošto životinja nije mogla da dohvati vodu u bazenu koje je bilo malo. „Žalosno je, i one su živa bića kao i mi“, dodao je kratko njen komšija stočar.

Na sve ovo predstavnici Ministarstva poljoprivrede odgovorili su novčanom uplatom za nastavak vodosnabdevanja cisternama koje na pašnjake dovozi Vojska. Ministarstvo će ga finansirati „sve dok ne padne kiša i situacija se ne normalizuje“. Zainteresovani će sledeće godine moći da apliciraju za sredstva za kopanje bunara na Suvoj planini, koji su jedino održivo rešenje. Država će preko konkursa za razvojne projekte obezbediti novac da se na pašnjacima „izvrši kaptaža izvora vode, kako bi se tokom sušnog leta tu pojila stoka“.

Da Vas podsetimo:  Srbi pod vatrom bojeve demokratije

Nije lako poverovati u ovakva obećanja vlasti koja godinama unazad zaboravlja da sistemski reši vodosnabdevanje u ovom siromašnom stočarskom kraju. Od 2002. do 2020. agrarni budžet nikada nije iznosio zakonom propisanih 5 odsto budžeta Srbije, zbog čega su poljoprivrednici zakinuti za čak 103,5 milijardi dinara. Država za životnu sredinu izdvaja svega 0,5 odsto BDP-a. Da bi ispunila prioritete Evropske unije, Srbija bi trebalo da poveća ovo izdvajanje za više od jednog odsto BDP-a, odnosno za oko 500 miliona evra godišnje.

Nerazvijena naselja na Suvoj planini su sve praznija i sela izumiru. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna aprilska zarada u regionu južne i istočne Srbije bila je skoro 24.000 dinara manja nego u beogradskom regionu, odnosno za skoro 15.000 niža od one na severu zemlje. Od 2002. do 2020, takođe po podacima RZS-a, južna i istočna regija zemlje je praznija za skoro 280.000 ljudi. Među opštinama koje su prošle godine imale najveći pad broja žitelja je i Gadžin Han.

Uprkos tome, vlast govori o zlatnom dobu, tigru na Balkanu, dvostruko većem rastu BDP-a od onog u Nemačkoj, poštovanju vladavine prava i drugim uspesima. Usred protesta zbog Rio Tinta, guranja reka u cevi i prikrivanju podataka o zagađenosti vazduha u Boru, premijerka tvrdi da Srbija „konačno ima Vladu koja brine o ekologiji i radi nešto za zaštitu životne sredine“. Ministarka zaštite životne sredine dodaje da „u poslednjih godinu dana gotovo da nema grada i opštine u kojima se ne sprovode ‘zeleni’ projekti’“. Predsednik opštine Bela Palanka se ljuti jer se zbog 1.000 krava i konja „bez potrebe digla panika, a stanje na terenu u suštini uopšte nije takvo“.

Stoka sa Suve planine je dokaz da ne govore istinu. Ona je žedna i umire jer Srbija nije ono što dvonošci na vlasti govore da jeste.

Da Vas podsetimo:  Turski tok: ide gas, ali ugalj ostaje

autor:ZORICA MILADINOVIĆ

https://pescanik.ne

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime