Tradicionalne srpske tkanice, pojas za vezivanje suknje, rade se danas samo za potrebe kulturno umetničkih drušava koja nastupaju u narodnoj nošnji, ali Stojanka Stojanović iz sela Brza kod Vučja i danas sedne uz razboj i za jedan dan istka ovaj prelepi ženski ukras sa jarkim bojama.
U Brzi, kaže, tkanicu zovu – ćemer, pa je ona danas nekoliko takvih ćemera, naziv karakterističan za muški kožni pojas, izložila na Saboru narodnog stvaralšatva ispred Doma kulture u varoši Vučje.
Žene u Brzi tokom celog leta rade na poljima i spremaju hranu, ali tokom zime ima manje posla pa neke od nas ubijamo vreme tkajući tkanice, heklajući ili vezeći“, priča.
Tkanice se na nekim sajtovima prodaju od 60 do 80 evra, no Stojanka ih tka za „svoju dušu“.
„Dok sam bila mlada, devojčurak, na saborima koji nisu ni nalik ovome, na onim pravim saborima, nosila sam narodnu nošnju s drugaricama i tkanica mi je bila najlepši ukars“.
Voli, kaže, da ih pokazuje svojoj deci i unukama, ali i komšinicama, voli da se, smeje se, „pravi važna“. Stojanka Stojanović radila je do pre 20 godina u tekstilnoj fabrici „Vučje“ koje danas nema.
Tkanici se, inače, pripisuju magijska svojstva, čuvanja onog koji je nosi. Izrađuje se isključivo od vinenog prediva, a njene dimenzije su 160 puta 10centimetara.
Autor: M. Ivanović
