Stručnjaci kažu da premeštanje brda ne sme da se radi, a i da bi potrajalo dve decenije, ali šta drugo znaju stručnjaci sem da budu ljubomorni
Dosad je već više puta primećeno da deo evropskog puta od Austrije do Grčke, koji prolazi i kroz našu zemlju, počinje da liči na srpsku narodnu pesmu „Zidanje Skadra“, u kojoj ono „što majstori za dan ga sagrade, to sve vila za noć obaljuje“.
Posebno je Grdelička klisura poznata po tome što „vila uvek pobeđuje majstore“, pa se tako 19. avgusta ove godine u njoj ponovo srušio potporni zid (treći put u poslednjih pet meseci), posle čega je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo prijavu Sudu časti Inženjerske komore protiv 16 inženjera sa zahtevom da im se oduzmu licence.
Zanimljivo je, ali i nimalo neobično za naše prilike. da je samo prvi projekat za potporni zid na Koridoru 10 dobio dozvolu za gradnju, ali da po njemu nikada nije rađeno, već je 11 puta prepravljan bez odgovarajuće zakonske procedure.
Ovaj deo puta trebalo je da bude završen do kraja 2018. godine, ali je to nemoguć zadatak, pošto je španska firma „Azvi“ koja tu obavlja radove već napustila gradilište.
Svi su zbunjeni i ne znaju šta da rade, a onda, kao Deus eks mahina stiže spasonosno rešenje. Pojavljuje se naš svudašnji i sveznajući predsednik da uputi neupućene i nedovoljno stručne graditelje šta će i kako će.
On im je objasnio kako je „kosinu veoma teško savladati i čitavo ovo brdo mora da se skloni odavde, što je oko 300.000 kubnih metara zemlje i drugog materijala Postoji problem sa potpornim zidom koji se zakačio za greben pa demineri ne smeju da priđu“.
Dodao je zatim kako je „Sloba hteo topovima s druge strane da gađa, ali brdo će biti srušeno i treba da ga prebace na drugu stranu, da galerijama uspemo da kontrolišemo klizište u potpunosti.
Izrazio je i svoju zahvalnost „onima koji će da ruše ovo brdo, da ga pomere na drugu stranu i da očekuje za nekoliko dana velike promene na ovom brdu, na ovoj kosini…“
Nije, razume se, propustio priliku da kaže kako je ovo put koji mnogo znači za jug Srbije, te da će biti jedan od – šta drugo – najlepših u Evropi.
Sve u svemu, da plačete od sreće što imate takvog predsednika i da se zapitate zbog čega se čekalo toliko dugo da on objasni šta i kako da se preduzme na Koridoru 10. Uštedelo bi se mnogo vremena i nepotrebno potrošenog novca a i strani investitori bi već odavno mogli da pohrle na jug Srbije.
Istina, stručnjaci kažu da ovo premeštanje brda ne sme da se radi, a i da bi potrajalo dve decenije, ali šta drugo znaju stručnjaci sem da budu ljubomorni na rešenje Malog Aleka.
Vojislav M. Stanojčić
stanjestvari.com
Uzivanje je bilo citati ovaj tekst, uz dozu humora cak i vesti o malom Aleku mogu da budu zabavne.
Ovo ko zid što se zida u komšijske avlije, samo nema ni majstora,koji ga zidaju, ni vile, koja to za noć obaljuje,
već samo, hipotetički, a međa je međa, pa gledao, je iz ptičje perspektive, ili išao s geometrom, kroz avlije,
po starom, po novom, to je upisano u katastar, i tačka.