autor:Slobodan Ikonić
Tiho, kroz prostorne planove u Srbiji, odvija se prenamena prostora, donedavno smatranih netaknutom prirodom u prostore za rudnu eksploataciju i interese stranog kapitala, uz njihovo trajno devastiranje. Slučaj Avala-Kosmaj je samo jedan od njih
U senci pažnje javnosti usmerene na velike geopolitičke teme, odvija se tiha administrativna ofanziva na obodima Beograda koja preti da pretvori predele izuzetnih odlika u poligone za rudarska istraživanja. Prostorni plan koji „crta“ budućnost Avale i Kosmaja otvara vrata egzotičnim investicionim fondovima i isto takvim rudarima, dok građanima ostaje samo pravo na žalbu koju malo ko čuje.
Na osnovu Prostornog plana „Avala-Kosmaj“, koji je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije stavila na javni uvid do 31. marta, na području Kosmaja i Avale mogla bi da počnu geološka istraživanja plemenitih metala. Prema pisanju portala eKapija, interesovanje za istraživanje pokazale su kompanije povezane sa australijskim i kanadskim kapitalom.
Dokument, koji su izradili Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Urbanistički zavod Beograda i kompanija GeoGIS Consultants, otkriva da su geološka istraživanja mineralnih resursa na ovom području ipak moguća, iako je država pre dve godine tvrdila suprotno.
Prema podacima iz plana, Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije odobrilo je istraživanja na dve lokacije: Zelene Bare – gde se planira istraživanje ležišta zlata, srebra, bakra, gvožđa i cinka, kao i Stojnik – gde se ispituje prisustvo zlata, bakra, srebra i cinka. Aplikanti za istraživanje su kompanije Konstantin Resources d.o.o. iz Beograda, za lokalitet Zelene Bare, i Electrum Discovery d.o.o. iz Beograda, za lokalitet Stojnik. Ove firme su, prema dostupnim podacima, povezane sa inostranim investitorima iz Australije i Kanade.
Geološka istraživanja podrazumevaju ispitivanje podzemnih struktura i uzimanje uzoraka radi utvrđivanja količine i kvaliteta mineralnih resursa. Ona ne znače automatski i početak rudarske eksploatacije, ali predstavljaju prvi korak ka potencijalnom otvaranju rudnika. Ukoliko se u budućnosti potvrde značajne rezerve minerala, investitori mogu podneti zahtev za dobijanje eksploatacionog polja i dozvolu za otvaranje rudnika.
Šumadijski prag Beograda, predeli Avale i Kosmaja, već decenijama služe kao pluća prestonice i utočište za one koji beže od betona. Međutim, najnoviji Nacrt prostornog plana područja posebne namene (PPPPN), sugeriše da država na ove planine gleda sasvim drugim očima – ne kao na prirodno dobro, već kao na ležište bakra, zlata i srebra. Ono što je na papiru predstavljeno kao „plansko uređenje i zaštita“, za ekološke aktiviste i pravne stručnjake predstavlja klasičan primer „investitorskog urbanizma“. Sporni dokumenti otkrivaju da su lokaliteti poput Zelenih Bara i Stojnika već ucrtani u mape interesovanja stranih kompanija.
Rudarenje protiv prirode
U samom dokumentu se navodi da su tokom ranog javnog uvida brojne primedbe građana bile usmerene na moguće negativne posledice po životnu sredinu, kulturno-istorijske vrednosti i prirodna bogatstva ovog područja. Kosmaj i Avala su poznati kao prirodne i turističke zone u blizini Beograda, sa značajnim šumskim kompleksima i kulturnim lokalitetima, zbog čega se deo javnosti protivi bilo kakvim rudarskim aktivnostima. U planskom dokumentu navodi se da su primedbe „razmotrene i uvažene“, ali da su ipak definisana rešenja koja omogućavaju sprovođenje geoloških istraživanja mineralnih resursa.
Predvodnik ove „zlatne groznice“ je australijski Middle Island Resources, koji je preko svoje lokalne firme Konstantin Resources već obezbedio istražna prava na desetine hiljada hektara širom Srbije, uključujući i padine Kosmaja. U stopu ih prate kanadski Electrum Discovery i australijski MinRex, dok kineski gigant Zijin za sada taktički stagnira, čekajući povoljniji politički trenutak.
Ipak, ono što ovu priču razlikuje od litijumske drame u Jadru jeste pojavljivanje domaćih aktera sa jakim političkim zaleđem. Ime investicionog fonda “Vista Rica“ postalo je sinonim za netransparentnost u ovom projektu. Prema medijskim istraživanjima, fond koji vodi Tatjana Vukić – figura bliska samom vrhu vlasti – navodno je postao ključna tačka za prelivanje kapitala ka projektima na Avali i Kosmaju. Veza Vista Rica i Prostornog plana za Avalu i Kosmaj nije formalno-pravna, već se zasniva na istraživanjima medija i tvrdnjama opozicije o navodnim ekonomskim interesima ljudi bliskih vlasti na ovom području.
Iako zvaničnici fondove poput ovog predstavljaju kao „moderne finansijske instrumente za razvoj“, opozicija i istraživački novinari sumnjaju da je reč o mehanizmu kojim se javni resursi privatizuju pre nego što javnost uopšte sazna da su na prodaju. Hapšenja zbog „odavanja poslovnih tajni“ u vezi sa ovim fondom samo su dodatno podgrejala sumnje da se iza brda (Kosmaja) nešto krupno valja. Čak, prema nezvaničnim saznanjima, Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi predistragu protiv nekih lica povezanih sa ovim fondom.
Slučaj Avala-Kosmaj pokazuje gotovo identičan „recept“ koji je primenjen i na drugim lokacijama u Srbiji a glavne sličnosti se ogledaju u tihom uvođenju rudarskih istraživanja kroz prostorne planove i pojavljivanju istih stranih kompanija. Matrica je dobro poznata i već testirana na Homoljskim planinama i u okolini Paraćina. Kanadska kompanija Dundee Precious Metals planira otvaranje rudnika zlata kod Žagubice koji bi koristio cijanid za luženje. Kao i na Kosmaju, i ovde je Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) iskorišćen da se šumovito i zaštićeno područje „prenameni“ za potrebe rudarstva, što je izazvalo velike proteste lokalnog stanovništva (pokret „Mlava“).
Istražne radnje na planini Baba (kod Paraćina) direktno su povezane sa istim akterima koji se pominju i oko Kosmaja. Ovde se pojavljuje ista firma – Konstantin Resources (koja je povezana sa australijskim Middle Island Resources), koja je i na Kosmaju tražila dozvole za istraživanje zlata i bakra. Meštani sela oko planine Baba godinama se bore protiv kamenoloma i potencijalnih istraživanja metala.
Sporni dokumenti otkrivaju da su lokaliteti poput Zelenih Bara i Stojnika već ucrtani u mape interesovanja stranih kompanija
Na planini Rogozna (Novi Pazar) nedavno su intenzivirana istraživanja zlata i bakra. I ovde se pojavljuje australijski kapital (kompanija Strickland Metals koja je kupila projekat od prethodnih istraživača).
U slučaju „Jadar“ (Loznica) nije reč o plemenitim metalima, već o litijumu, ali je matrica ista. Država donosi poseban Prostorni plan koji „crta“ infrastrukturu (puteve, dalekovode, gasovode) isključivo za potrebe strane kompanije (Rio Tinto).
U medijima se pominje i kanadska kompanija Boron One Holdings Inc, koja u Srbiji razvija projekat borata „Piskanja“ kod Raške. Kako navodi predsednik ove kompanije, Tim Daniels, bor je danas strateški mineral sa ograničenim snabdevanjem, zbog čega kupci nastoje da osiguraju dugoročne i pouzdane izvore. Aktivnosti kompanije, uključujući traženje strateškog partnera, pokazuju da je projekat Piskanja u naprednoj fazi pripreme, što ukazuje da bi dobijanje dozvole za eksploataciju moglo uslediti u narednom periodu.
Preprodaja dozvola
Zajednička tačka sa pomenutim projektima je način na koji se dozvole preprodaju sa jedne strane firme na drugu, dok lokalno stanovništvo ostaje neinformisano o tome šta se zapravo dešava na terenu dok se ne pojave mašine. Meta su uglavnom predeli koji su donedavno smatrani netaknutom prirodom ili predelima izuzetnih odlika. Građani zameraju što se ovako važni planovi donose „tiho“ a da se „vlasi ne sete“ javni uvidi u planove se organizuju tokom praznika ili izbornih kampanja kako bi prošli uz što manje buke.
U svim ovim slučajevima građani tvrde da plan ne služi javnom interesu, već interesu privatnog kapitala, uz ignorisanje uticaja na poljoprivredu i vode. Proces je uvek isti: donosi se poseban prostorni plan koji zaobilazi standardne procedure lokalnih samouprava ; „Junior“ kompanije (mali strani istraživači) dobijaju dozvole i podižu vrednost terena na berzama; kada se prašina slegne, teren preuzimaju veliki igrači, a priroda ostaje trajno devastirana.
Recimo, kod slučaja Avala-Kosmaj, najveći strah meštana Sopota i Mladenovca nije samo gubitak pejzaža, već nestanak vode. Geološka istraživanja i potencijalno rudarenje na ovom poroznom terenu mogli bi trajno da kontaminiraju izvorišta koja snabdevaju desetine sela.
Ministarstvo rudarstva i energetike odbacuje ove navode kao „histeriju“. Tvrde da istraživanja ne znače obavezno i otvaranje rudnika. Ipak, istorija nas uči da se u Srbiji bageri retko zaustavljaju kada se jednom pokrenu. Dok predstavnici Ministarstva i ministarka Dubravka Đedović Handanović tvrde da „otvaranje rudnika nije planirano“ i da su zahtevi samo deo procedure koji ne znači obavezno odobrenje, ekološki aktivisti ukazuju na činjenicu da su ove strane firme već prisutne u zvaničnoj dokumentaciji plana. Sporno je to što uvrštavanje ovih kompanija u plan posebne namene sugeriše da se teren „priprema“ za njihove buduće aktivnosti.
Građani zameraju što se javni uvidi u planove organizuju tokom praznika ili izbornih kampanja
I dok se državni vrh Srbije upinje da zemlju predstavi kao novu evropsku rudarsku meku, na samom jugoistoku, u zabitima Bosilegrada, projekat otvaranja rudnika olova, cinka i bakra kompanije „Bosil-metal“ udario je u zid koji se retko sreće u domaćoj praksi: jasnu i decidnu zabranu Zavoda za zaštitu prirode. Slučaj Karavanice nije samo priča o ekologiji; to je ogledalo u kojem se ogledaju svi paradoksi srpske tranzicije – od netransparentnih stranih investicija do ignorisanja međunarodnih obaveza.
Ekološki „veto“ iz Beograda i ključni obrt dogodio se u aprilu 2026. godine. Iako je britanski investitor (grupa Mineco) godinama pripremao teren za pun kapacitet rudnika, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je rešenje kojim se zabranjuju rudarske aktivnosti na lokalitetima „Podvirovi“ i „Popovica“. Razlog je poražavajuće jednostavan za svakog ko poznaje teren, ali očigledno nevidljiv za planere ruda, nalazi se usred ekološki značajnog područja „Golemi vrh“ i međunarodnog staništa za ptice „Dukat“.
Diplomatski problem
Najveći problem, međutim, nije samo lokalni. Reka Dragovištica, koja protiče kroz ovo područje, pripada Egejskom slivu. Svaka kap zagađenja iz bosilegradskih jama direktno završava u Bugarskoj. Zvanična Sofija je već zauzela oštar stav: Ministarstvo životne sredine Bugarske dalo je negativno mišljenje na projekat, strahujući od cijanida i teških metala koji bi mogli trajno da otruju Strumu, ključnu za navodnjavanje i vodosnabdevanje u susednoj državi. Meštani koji su godinama ukazivali na „belu vodu“ i pomor ribe tokom rada pilot-postrojenja, sada imaju saveznika u međunarodnom pravu. Žalba Birou Bernske konvencije dodatno je podigla uloge, pretvarajući lokalni rudnik u diplomatski problem Srbije.
Kompanija „Bosil-metal“ ne odustaje. U svojim saopštenjima tvrde da je reč o „najsavremenijoj tehnologiji“ koja nema otpadnih voda i ne koristi cijanid na štetan način. Ipak, jaz između korporativnih uveravanja i stanja na terenu – gde su ekološki aktivisti već dokumentovali incidente – postaje sve dublji. Lopta je sada u dvorištu Ministarstva rudarstva i energetike. Da li će država poštovati stručno mišljenje sopstvenog Zavoda za zaštitu prirode i međunarodne konvencije, ili će prevagnuti želja za koncesionim naknadama?
Tabla na ulazu u Bosilegrad (Foto: Wikimedia commons/Spiritia/CC BY-SA 3.0)
Bosilegrad je trenutno mesto na kojem se testira da li je Srbija država zakona ili teritorija za eksploataciju. Dok se čeka konačna reč, priroda u Karavanici je dobila prvu rundu, makar uz pomoć diplomatije. Pitanje je samo koliko će ta pobeda trajati pre nego što se neki novi „viši interes“ pojavi na horizontu.
A u slučaju Avala-Kosmaj, ili bolje reći tihoj „operaciji“ prostornog plana, javna sednica zakazana za 15. april 2026. godine, kada će ujedno biti i poslednja linija odbrane za građane. Do tada, Avala i Kosmaj ostaju na nišanu kapitala koji ne poznaje granice, niti mari za „predele izuzetnih odlika“. Srbija se, izgleda, ponovo nalazi na raskrsnici između očuvanja onoga što je neprocenjivo i eksploatacije onoga što ima cenu na Londonskoj berzi metala.
